Put u biblioteke

Nakon par burnih i onespokojavajućih događaja, konkurs Ministarstva kulture Srbije za otkup knjiga objavljenih u prošloj godini završen je rekordnim rezultatom: 126.396 primeraka postaće deo fonda 175 biblioteka Srbije! Ovoj dobroj vesti usledila je i druga, najava da će konkurs za otkup ovogodišnjih izdanja biti organizovan idućeg meseca kako bi se opet uspostavio ritam ovog projekta usporen zbog neblagovremenog formiranja vlade i državnog budžeta. Ministarstvo očekuje da će mu za tu namenu biti odobreno više od 90 miliona dinara, koliko je nabavljeno iz Nacionalnog investicionog plana za upravo završeni otkup.

Otkup knjiga Ministarstva obavljen je po novom, dvostepenom sistemu: Komisija Ministarstva (Ivana Dimić, Aljoša Mimica, Borislav Radović, Donka Špiček, Milan Vlajčić, Milan Vukomanović, Raša Sekulović) izabrala je od 2727 knjiga 225 izdavača 481 naslov 116 izdavača, a zatim su bibliotekari sa predloženog spiska izabrali naslove koji su potrebni njihovim članovima u 126.396 primeraka za 89.564.535,83 dinara. Veza između Ministarstva, izdavača i bibliotekara uspostavljena je na ovaj način: Ministarstvo kulture rasporedi novac kojim raspolaže za otkup knjiga po bibliotekama svrstanim u pet kategorija (svaku obavesti za koliko novca može da kupuje), biblioteke u okviru te sume izaberu naslove među knjigama koje im je predložila Komisija i broj njihovih primeraka, i na kraju Ministarstvo te knjige plati njihovim izdavačima od sume namenjene za ovaj projekat.

Prvi na rang-listi dvadeset izdavača po broju otkupljenih knjiga je „Evro-Giunti“i po finansijskom prihodu: za 7483 primerka dobiće 6.258.835,44 dinara. Na drugom mestu spiska onih koji su najviše zaradili je Mladinska knjiga sa 7. 312 primerka za 4.253.238,23 dinara, treći je Plato, a Zavod za udžbenike, izdavač sa najvećom godišnjom produkcijom, je tek na četvrtom mestu. Među prvih dvadeset su i manje poznati izdavači, na primer Međunarodni istraživački institut za kulturu iz Novog Sada (sedmo mesto) i N.K. Jasen iz Beograda, i distributer Bookbridge.

Na prvom mestu 20 najtraženijih naslova i za decu i za odrasle su Srpske narodne bajke Dragana Lakićevića u izdanju Booklanda. Na toj listi dominiraju atlasi (Atlas geografskih otkrića, Evro-Giunti…), enciklopedije (Ilustrovana dečja enciklopedija, Mladinska knjiga…), poučnici (Zdravstvena čitanka, Bookland…), priručnici (Priručnik o seksualnom vaspitanju: zbogom rodo, Evro-Giunti…), tematske knjige (Praistorija, Evro-Giunti…), jedna zbirka poezije (Srcologija: antologija ljubavne poezije za mlade Slobodana Stanišića, Bookland) i četiri romana: sa Zovem se Crveno i Istambul Orhana Pamuka, Artur i zabranjeni grad Lik Besona u izdanju Lagune, i Potera za zmajem Ričarda Huka u izdanju Evro-Giuntija.

Kako najnoviji otkup komentarišu zainteresovane strane, izdavači i bibliotekari? Od 30 naslova izdavačke kuće Clio, Komisija je izabrala deset. „Otkup Ministarstva znači svima, ne samo izdavačima i biblitekarima, zato što ostvaruje zajednički interes“, kaže Zoran Hamović, direktor Clia, naglašavajući da bi „institucija otkupa trabalo da bude jedan od značajnijih instrumenata kulturne politike. Sadašnji model otkupa je dobar zato što su publikacije razvrstane po kategorijama, i zato što su izabrani članovi Komisije stručni za te oblasti. Takođe, veoma je bitno što oni nisu lično zainteresovani ni za jednog izdavača. Zamerio bih jedino zbog kratkog roka u kome je trebalo da obave svoj posao.“ Komisija je, naime, birala knjige deset dana, a bibliotekari 16. Zoran Hamović podseća da je do sada „izbor često bio višestruki kompromis. Najčešće je teško bilo usaglasiti stvavove i samih članova Komisije tome da li treba otkupljivati teorijske i akademske knjige ili bestselere koje traže čitaoci radi zabave. Nijedna od ovih opcija nije ona koja drugu neminovno mora i može u potpunosti isključiti.“

U bibliotekama se neće naći nijedno izdanje Kreativnog centra (barem ne zahvaljujući Ministarstvu), zato što ovaj izdavač nije učestvovao na ovom konkursu, sopstvenom greškom, kako kaže Ljiljana Marinković, direktor kuće. „Saznali smo da je raspisan tek kada je rok za prijavu istekao. Na prvoraspisani i kasnije poništeni konkurs prijavili smo oko 60 izdanja izašlih tokom 2006, od kojih je za otkup izabrano šest. Taj konkurs je poništen 8. avgusta i odmah iza toga, 15. avgusta, usred sezone godišnjih odmora, raspisan je novi. Iako su primerci knjiga i naša dokumentacija pripremljena za prethodni konkurs i dalje bili u Narodnoj biblioteci, niko nas nije podsetio da se prijavimo na novi konkurs. Sami su nam rekli da su mnoge obavestili, ali da su nas, nekim slučajem, preskočili.“ Zato se u bibliotekama Srbije neće naći knjiga Vladimira Andrića Daj mi krila jedan krug, proglašena za najbolju dečju knjigu prošlogodišnjeg Sajma, kao ni roman Jasminke Petrović Ovo je najstrašniji dan u mom životu koji je upravo dobio nagradu „Dositejevo pero“.

Od 40, izabrano je deset knjiga Srpske književne zadruge. „Mi nismo profitabilan izdavač, pa je naš uspeh činjenica da će naši naslovi doći do biblioteka i čitalaca i da smo ispunili Zadruginu misiju“, kaže Nina Novićević, direktor SKZ-a. Otkup smatra znakom državne brige o izdavaštvu, ali ukazuje i da su, na primer, knjige koje su slali na avgustovski, poništeni konkurs oporezovane sa osam odsto PDV-a. „To nije prevelik udar za nas, ali jeste – udar.“

Beogradski bibliotekari se više oslanjaju na otkup knjiga Skupštine grada. „Naše biblioteke su već kupile ponuđene knjige za prošlu godinu, zahvaljujući gradskom prolećnom i jesenjem otkupu kojim se biraju naslovi tekuće godine“, kaže Olga Franić, šef nabavke Biblioteke grada Beograda u čijem sastavu je 14 biblioteka. „Ponuda Ministarstva može da koristi na primer bibliotekama Zvezdare ili Novog Beograda koje imaju po deset ogranaka, pa nisu uspele da kupe sve što ih je zanimalo prilikom gradskog otkupa. Ali, naravno, i republički otkup je pravi način da knjiga stigne do čitalaca.“