Opština Vračar inicijativom pokušava da realizuje odluku koju je Grad doneo još pre pet godina: podizanje spomenika Milošu Crnjanskom
Još jula 2020. Skupština Beograda je donela odluku da se na Vračaru, u Karađorđevom parku prekoputa Narodne biblioteke, podigne spomenik Milošu Crnjanskom. Međutim, to se ni do danas nije desilo.
Zato je pred sam kraj prošle godine opština Vračar pokrenula inicijativu podizanja spomeniku piscu, stanovniku te opštine, koga su mnogi još za života smatrali jednim od najznamenitijih Srba.
Pre pet godina prihvaćeno je da spomenik bude rad vajara Miloša Komada, u bronzi.
Tada je Odbor za podizanje spomenika Crnjanskom naveo u obrazloženju rešenja da maketa skulpture Crnjanskog reflektuje piščevu kompleksnu ličnost dok u skulpturalnoj formi odražava visoke umetničke domete koji se mogu pratiti u nekoliko aspekata.
Opština Vračar je, obrazlažući svoju inicijativu, podsetila da se Miloš Crnjanski posle diplomatske karijere vratio u Jugoslaviju 1965. godine, odrekavši se britanskog državljanstva stečenog nakon diplomiranja na Univerzitetu u Londonu.
Prvobitno je boravio u hotelu “Ekscelzior”, a potom je sa suprugom Vidosavom živeo u Makenzijevoj ulici broj 81 na Vračaru sve do smrti 30. novembra 1977. godine.
„Vračar, kao prostor snažnog istorijskog, kulturnog i duhovnog značaja, predstavlja prirodan ambijent za trajno obeležje posvećeno Crnjanskom. Neposredna blizina Hrama Svetog Save, simbola duhovnosti, identiteta i trajnosti srpskog naroda, dodatno osnažuje simboliku spomenika, povezujući Crnjanskog i njegovo delo sa vrednostima koje prevazilaze vreme – slobodom duha, nacionalnom samosvešću i univerzalnim kulturnim nasleđem. Podizanjem spomenika Crnjanskom na Vračaru neguje se kultura sećanja, čuva kulturni identitet i uspostavlja snažna veza književnosti, prostora i duhovnog nasleđa Beograda“, navela je Gradska opština Vračar.
Ivo Andrić je jednom prilikom rekao: “Od svih nas jedino je Crnjanski rođeni pisac”.
Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.
Dok se čekaju rezultati tendera za izbor izvođača za izmenu i dopunu projekta za rekonstrukciju, adaptaciju i sanaciju nekadašnje Glavne železničke stanice u Beogradu, najavljeno je da će se Istorijski muzej Srbije useliti u njenu zgradu već 15. maja
Skupština grada Beograda je, sve po zakonu, imenovala Ljubišu Ristića za v.d. direktora „Ateljea 212“. Zašto je, međutim, smenjena Gordana Goncić
Kako bi sačuvao tragove nekadašnjeg centra tekstilne industrije, Narodni muzej Zrenjanin preduzeo akciju prikupljanja uspomena na velike fabrike kojih više nema
Umesto Ljubiše Ristića koji je postavljen u „Atelje 212“, v.d. direktora Pozorišta KPGT je Lazar Jovanov, glumac i reditelj poznat po ulogama u ovom kolektivu
Dvodnevni Festival eko književnosti u Beogradu predstavlja knjige koje istražuju posledice devastacije sveta oko nas, pokušavajući da ga spasu
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
