Na Sarajevskom filmskom festivalu biće 10 filmova iz Srbije, a u Veneciji jedan. Režirala ga je Jelena Maksimović, prva rediteljka iz Srbije u Veneciji posle 60 godina
Lepe vesti o našoj kinematografiji, da će na Sarajevskom filmskom festivalu biti 10 filmova iz Srbije a u Veneciji jedan, izazivaju radovanje i ponos. Ali, istovremeno podsećaju na atmosferu restrikcija i saplitanja u kojoj postoji naša kinematografija, pa ipak postiže neverovatno velike uspehe.
Sad ćemo samo o onom lepom.
Sarajevo
Od 14. do 21. avgusta biće održan 32. Sarajevo film festival. Prijavilo se 1.215 filmova. Selektori su odabrali 51 film za četiri takmičarska programa. Među njima je 10 iz Srbije.
Za nagradu Srce Sarajeva za dugometražni igrani film konkurišu tri srpske manjinske koprodukcije: Sve što nije u redu s tobom (Urša Menart, Slovenija-Srbija-Nemačka; svetska premijera), Male stvari (Zvonimir Jurić, Hrvatska-Slovenija-Srbija), i 17 (Kosara Mitić, Severna Makedonija -Srbija-Slovenija).
U Dokumentarnom takmičarskom programu biće prikazan Yugo ide u Ameriku Filipa Gajića i Alekse Borkovića van konkurencije.
Za nagrade u ovom programu konkurišu Zabranjena tetka (Ivica Vidanović, Srbija; svetska premijera), Planina (Maja Novaković, Srbija) i Dear Orchid (Teodora Ana Mihai, manjinska srpska produkcija)
U selekciji kratkog igranog filma biće prikazan Niko ništa nije rekao (Tamara Todorović, Srbija-Francuska-Slovenija)
U Studentskom programu svetsku premijeru će imati Komšija (Dan Grabnar, Srbija, svetska premijera) i Preko praga (Tara Gajović, Srbija).
Venecija
Filmski festival u Veneciji biće održan 83. put od 2. do 12. septembra. U takmičarskom programu Horizonti je i film Jelene Maksimović Do kraja dana.
Jelena Maksimović je prva rediteljka iz Srbije, nakon Soje Jovanović, čiji je dugometražni igrani film selektovan za Filmski festival u Veneciji.
U Veneciju je 1966. godine otišao film Orlovi rano lete Soje Jovanović, ali nije bio u glavnoj takmičarskoj konkurenciji za Zlatnog lava. Prikazan je u okviru 18. Međunarodnog festivala filmova za decu, koji je bio deo programa Venecijanske Mostre.
Jelena Maksimović je poznata kao montažerka i autorka zapaženih dokumentarnih filmova.
U ovom igranom prvencu donosi savremenu priču o mladima, ljubavi i društvu u trenutku velikih društvenih previranja, između okupiranih fakulteta i ulica ispunjenih studentskim i građanskim protestima.
Junakinja filma Lena bori se za svet za koji veruje da je moguće promeniti, dok je Stefan rastrzan između života kakav priželjkuje i okolnosti koje ga odvode na suprotnu stranu protesta. I taj susret otvara prostor za ljubav, ali i za preispitivanje ličnih i političkih izbora.
Film Do kraja dana je koprodukcija Srbije, Bugarske, Slovenije, Crne Gore, Nemačke i Hrvatske.
Uloge u filmu tumače Lena Trifunović, Andrija Krivokapić, Irina Hotomski, Stefan Tarabić, Miodrag Dragičević, Nataša Čakardić, Raško Milatović, Marko Džudović, Aleksandar Milošević i Milica Institucija.
Posle svetske premijere u Veneciji, Do kraja dana će domaću imati na Festivalu autorskog filma u Beogradu.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
„Videćete da oni nisu toliko drugačiji od nas“, izjavila je Marta Mihanović, glavna glumica filma “Glavonja” o devojčici koja sa autističnim bratom traži roditelje, kojim je počeo Kids fest
Nadamo se najboljem, da će građani i građanke glasati po savesti, za bolje sutra – rekao je Srđan Dragojević na Laguninom mesecu knjige, gde je potpisivao svoj novi roman “Crveni”
„Crna lista“ je mnogo više od festivala: ljudi koji dolaze jedni zbog drugih. Da razgovaraju, da se upoznaju, da se nasmeju, da se ne slože, a da ipak ostanu zajedno
Ovogodišnji Bemus počinje koncertom operskih umetnika iz Rusije, a do kraja festivala u Beograd dolaze i orkestri iz Sofije, Soluna i Budimpešte. U oktobru u prestonicu dolazi i maesto Zubin Mehta, na poziv i zbog Beogradske filharmonije
Kadare, Vegel, Varadi, Đukić-Perišić, Veljanovski, su neki od autora čije je javno prepoznate knjige objavila Akademnska knjiga ove godine, ali ih neće biti na Sajmu knjiga. Ne zaboravimo Memoare slikara Paje Jovanovića
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Zašto se sve što Aleksandar Vučić dotakne pretvara u u sprdnju ili skandal, a najčešće u oboje? I zbog čega je jasno da je izgubio, ali mu to još niko nije rekao
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
