O životu se štošta može naučiti kako iz, recimo, gramatike i njenih pritoka, tako i iz vaganja dometa bioskopskih noviteta. Da pojednostavimo: neke su reči, uprkos lako predvidivim pravilima formiranja, “blokirane” postojanjem sasvim drugačijezvučeće reči istog značenja. Problem sinonimije, dakle. U filmskom svetu ekvivalent je film koji je upravo ušao u bioskope, retro triler Po svaku cenu u režiji Elegeansa Bretona, veoma cenjenog u Holivudu (barem u domenu ambicioznijeg i skupljeg nezavisnog filma). Film je, kažu, zasnovan na stvarnim događajima, stvarnim akterima i na dokumentarističkoj prozi. Kroz prizmu kriminalističke i precizno žanrovski obojene priče, film govori o dubokim rasnim trvenjima i zločinima (pa i ubistvima i egzekucijama) na jugu SAD šezdesetih godina prošlog veka. Sve je tu na svom mestu – narativno precizan film, znatski umešan, dinamičan, vešto dizajniran, promišljenog mizanscena, sa respektabilnom glumačkom podelom (koju čine Mark Volberg, Jaija Abdul-Matin drugi, Dejvid Stretern, Đankarlo Espozito, Džoš Lukas…), dakle, sasvim upotrebljiv i funkcionalan – ali sve je to nedovoljno da bi se preporučio za nešto duži filmski nezaborav. Zašto? Jednostavno, u tom tematskom i mikrožanrovskom zabatu već ima znatno upečatljivijih radova manje-više iste fele, na čelu sa dramski znatno obojenijim i nabijenijim Misisipijem u plamenu u režiji Alena Parkera.
No, može se i drugačije, a primer je prošlosedmični bioskopski novitet Pritajeno zlo (Resident Evil), deo franšize proistekle iz istoimene planetarno popularne video-igre. Ekranizacije se ovog puta prihvatio Zek Kreger, jedan od trojice najhvaljenijih i najtraženijih reditelja usredsređenih na horor, koji je hvalospeve zasluženo pobrao posle Varvarina (2022) i Trenutka nestajanja (2025). Posle kolosalnog uspeha drugopomenutog hit filma čak je i pomalo zbunjujuće brzo “sročio” Pritajeno zlo, odustajući, makar privremeno, od onoga što predstavlja važan adut prethodna dva njegova rada: od depresivnog (ili barem melaholičnog) horora. Njegovo Pritajeno zlo je, nasuprot toj uspešnoj mustri, veoma dinamičan film, vedrijeg tona, a dobrano porinut u mitopoetiku same video-igre. Kreger ovde nudi veoma maštovito iščitavanje okoštale i izmrcvarene baštine ove franšize i nekako osvaja važnu kotu na sredokraći pažljivo izvedenog pastiša i blage, odmerene i blagotvorne sprdnje sa potrošenim tropima, pod kojima je filmska franšiza Pritajeno zlo vidno poklekla.
Kregerovo Pritajeno zlo je, dakle, dinamično, maštovito, duhovito, zabavno, autoreferentno i lekovito ostvarenje, a, osim toga, to je i izvrsno dizajniran film, što ga ubedljivo izdvaja od prethodnih nastavaka tog filmskog serijala. Naime, Pol V. S. Anderson je ponajpre svoja prva dva dela ciljano saobrazio sa prepoznatljivom, a donekle i krutom estetitikom polazne video-igre, te je u toj franšizi najviše pružio ipak treći deo (smešten u distopijski i u pesak okovani Las Vegas), a u režiji bezmalo potpuno pouzdanog reditelja Rasela Malkejija (Gorštak, Rikošet, Vaskrsnuće, Original falsikata). U tom smislu, Kregerovo čitanje i prekomponovanje panmedijskog nasleđa Pritajenog zla najbliže je tom Malkejijevom radu, s tim da Kreger ovde ima i dodatan adut: nedvosmisleno insistiranje na dopadljivom središnjem liku. Mila Jovovič jeste silno doprinela uspehu i privlačnosti dobrog dela filmskog serijala Resident Evil, ali u ovogodišnjem preporodu stvari su odvedene nekoliko krupnih koraka dalje. U žiži je lik Brajana, zbunjenog, a opet i veoma preduzetnog mladog vozača medicinskog materijala. On dospeva u zloglasni Rakun Siti neposredno po izbijanju zombi infestacije. Kroz taj lik Kreger je našao i prostora i vremena (i sve to u 90 minuta) da se efektno podsmehne opsesiji mitom o nepokolebljivo proaktivnom pojedincu koji, uprkos svemu, ostaje zaslepljen srećnim ishodom čak i kada ništa zaista ne ukazuje na to. Tu mu je svojski pomogao mladi glumac Ostin Ejbrams, koji je zasjao i šarmirao i lane u Kregerovom Trenutku nestajanja. U toj dimenziji Zek Kreger inteligentno koristi prednost zombi podžanra u odnosu na, recimo, slešer: slešer je nekako nužno i duboko ukorenjeno moralizatorski određen, gde će preživeti samo oni koji najjasnije i najubedljivije istraju u nekoj od opšteprihvaćenijih vrlina, dok priča o pokušaju da se preživi zombi infestacija i najezda zaraženih – kroz dvojaki motiv straha (od smrti i od gubitka identiteta) – nudi manje proizvoljnu priču u kojoj nije baš sve moguće. Iako nastupa sa čvrstih pozicija žanrovski jasno postavljenog filma, Kregerovo Pritajeno zlo nas pod krinkom uzbudljivog kino hita podseća na ono što bi morala da uradi i ogromna većina drugih žanrova: nekada nema spasa, nekada su užas i smrt neizbežna fatumska navada.
Ukratko, besprekoran žanrovski rad, izvrstan remiks duboko uvreženog, nadahnjujući repertoarski film visokog zanatskog i proizvodnog sjaja. I onda ipak meritokratski – 5/5.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Prikazano je 115 filmova iz 50 zemalja. Organizator kaže da je zadovoljan. Pa ipak, utisak je kao da su na ovom Festu bili samo Lordan Zafranović i njegov „Zlatni rez 42 (Djeca Kozare)“
„Ako želimo da mladi umetnici budućnost grade u Srbiji, moramo da im obezbedimo perspektivu, a ne samo da pričamo o tome“, poručuje koreograf Aleksandar Ilić
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
