(1902–2003)
U 101. godini života u svojoj kući u Bavarskoj umrla je Leni fon Rifenštal. Novinska fraza o smrti poznate umetnice koja označava kraj jednog vremena i epohe nikada nije bila tačnija nego u ovom slučaju. Slavljena i prezirana, Rifenštalova je sigurno bila više od pukog Hitlerovog dvorskog reditelja. U najmanju ruku predstavljala je tačku u kojoj su se prelamale opasne struje politike, istorije, propagande i estetike XX veka.
Rođena je 1902. godine kao Helena Berta Amelija Rifenštal, i za njenog života svet se promenio stotinu puta. Počela je kao filmska glumica, a svoj prvi glumačko-rediteljski vrhunac doseći će u filmu Plava svetlost (1932). Ipak, dva filma koja će odrediti njenu sudbinu biće Trijumf volje, u kom je prvi put demonstrirala moć pokretnih slika snimajući kongres Hitlerove Nacionalsocijalističke nemačke radničke partije u Nirnbergu 1934, i Olimpija, snimljen na Olimpijskim igrama u Berlinu 1936. godine. Za Trijumf volje, kojem je naslov dao sam Hitler i koji je za jedne uzoran primer propagandnog veličanja nacističke ideologije i estetike, a za druge primer genijalnog estetskog osećaja za ljudsko telo i monumentalnost, Leni Rifenštal je dobila prve nagrade na festivalu u Veneciji 1935. i na Svetskoj izložbi u Parizu 1937. Sa hipotekom omiljene Hitlerove rediteljke, nakon Drugog svetskog rata nije mogla da radi na filmu. Ona je kasnije to komentarisala: „U Holivudu mi nikada ne bi dozvolili da snimam filmove kakve sam mogla da snimam u Nemačkoj. Nisam dozvolila da me unište kao umetnika.“ Okrenula se fotografiji i izazvala opet kontroverzne reakcije sa svojim serijalom fotografija sudanskog plemena Nubijaca. Sa 70 godina počela je da roni, a 2002. godine premijerno je prikazan njen film Podvodne impresije. Prošle godine, uoči proslave svog 100. rođendana, hiljadu puta braneći se od optužbi na račun njene nacističke prošlosti, odgovarala je da Trijumf volje nije nikakva nacistička propaganda, već „umetnost i to dobra“, kajući se istovremeno što tridesetih nije pošla put SAD, poput svoje slavne sunarodnice Marlen Ditrih. „Ali, najviše mi je žao što sam upoznala Hitlera. To je najveća katastrofa u mom životu, koja će me pratiti do smrti“, govorila je tada. „Lako je sada reći da je on bio čudovište, ali mi to tada nismo znali.“
Poslednja premijera u 2024. je „Sveti Georgije ubiva aždahu“ Dušana Kovačevića u Jugoslovenskom dramskom pozorištu, drama za koju reditelj Milan Nešković kaže da je „možda najlepše napisana melodrama na srpskom jeziku“
Na sednici koja je završena u noći između četvrtka i petka, odbornici vladajuće koalicije u Nišu izabrali su Marka Stošića, profesora fizičkog iz Doljevca, i bibliotekarku Anu Savić za v.d. direktore Narodnog muzeja i Narodnog pozorišta
Sve se desilo impulsivno, bez dogovora – kaže Ivana Savić Jaćić o crvenim dlanovima koje su, nakon baletske predstave „Krcko Orašćić“ pokazali članovi Baleta i Orkestra Narodnog pozorišta u Beogradu
Uprava pozorišta u Vranju otkazala je izvođenje predstave „Galeb“ navodno zbog tehničkih razloga, čim je saznala da će glumci javno uputiti podršku studentima. Pre Vranja, i upravi Narodnog pozorišta u Beogradu se nije dopalo što su glumci javno iskazali svoj stav
Ministarstvo kulture je objavilo da će Vlada na prvoj sednici glasati o njihovom Rešenju o obustavi izvršenja Tarife, te da će preispitati nepravilnosti u radu OORP među kojima se najviše njih odnose na advokata Dušana Mijatovića
Ovi praznični dani su drugačiji – ne smiruju se ni studenti, ne smiruju se ni građani. Grad u kojem se 1. novembra desila strašna tragedija još uvek je prepun adrenalina, i gneva, i nade. Kao da su praznici u drugom planu, a otpor je vidljiv na svakom koraku
Šta spaja Vučića i Jelenu Karlešu? Zašto je pevačica ispunila sve zadate elemente naprednjačke retorike? I koliko van granica Srbije moraju biti čudni i smešni višesatni monolozi koje njen predsednik drži svakog bogovetnog dana
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
