Početkom aprila u Muzeju istorije Jugoslavije otvorena je izložba dela koje je Dragoslav Damnjanović poklonio Narodnom muzeju u periodu od 2005. do 2009, a njegov brat, slikar Radomir Damnjanović Damnjan, na samom otvaranju je dopunio kolekciju svojim performansom "I još jednim delom"
Vraćajući se pomalo zaboravljenoj tradiciji mecenarstva Dragoslav Damnjanović, pravnik iz Beograda, poklonio je Narodnom muzeju izuzetnu zbirku domaće i inostrane umetnosti druge polovine XX veka, koja predstavlja autentičnu celinu, profilisanu kako estetskim kriterijumima kolekcionara tako i u vremenu nastanka. Ovaj ljubitelj umetnosti i poznavalac istorije likovno se formirao i razvijao uz rođenog brata slikara Radomira Damnjanovića Damnjana, koji je na indirektan način učestvovao u profilisanju kolekcije. Zbirka je sakupljana više decenija i svojim sadržajem i strukturom prati tendencije vezane za krug umetnika bliskih braći Damnjanović.
Radomir je od samog svog početka odabrao sudbinu „slobodnjaka“, samostalnog umetnika u neizvesnim vremenima. Imajući u bratu Dragoslavu podršku u trenucima kada je bio prepušten sebi i zakonima tržišta koje u SFRJ praktično i nije postojalo, a ni u Italiji gde živi od 1973, godine, Radomir je znao da iza sebe ima osobu koja stoji iza svih njegovih odluka, svih njegovih rizika u koje se upušta u borbi za sopstveni umetnički izraz. Profesor Jerko Denegri, koji je otvorio ovu izložbu, kaže da je zahvaljujući predivnom odnosu jedinstvene braće Damnjanović mlađi brat Damnjan mogao da sledi svoj, nekomercijalni put, koji ga je odveo u sam vrh jugoslovenskog slikarstva, ali i internacionalne umetničke scene.
TRIJUMF BRATSKE LJUBAVI: U želji da se zahvali darodavcu i da javnosti predstavi antologijska ostvarenja moderne umetnosti, Narodni muzej je u prostoru Muzeja istorije Jugoslavije realizovao izložbu na kojoj su prikazana dela koja je Dragomir Damnjanović poklonio Muzeju u periodu od 2005. do 2009. godine. Na samom otvaranju izložbe, početkom aprila, njegov brat, slikar Radomir Damnjanović Damnjan, dopunio je kolekciju svojim performansom „I još jednim delom“.
Na izložbi u Muzeju istorije Jugoslavije zastupljeni su radovi četrdeset dva autora, dvadeset šest sa jugoslovenskog prostora i šesnaest inostranih, uglavnom italijanskih umetnika, ali okosnicu ove izložbe, kao i cele zbirke, čine radovi Radomira Damnjanovića Damnjana. Ovom donacijom Narodni muzej je dobio najveću i prema izboru radova najznačajniju zbirku Damnjanovih radova, koja beleži sve faze njegovog stvaralaštva, od studentskih, mladalačkih radova iz 1954. do 2009. godine. Muzejskom obradom ove privatne zbirke, sačuvaće se njen karakter i celovitost iako su radovi prema vrsti materijala i hronologiji razvrstani u nekoliko muzejskih zbirki, a to su: „Zbirka jugoslovenskog slikarstva“, „Zbirka crteža i grafika jugoslovenskih autora“, „Zbirka jugoslovenske skulpture“ i „Zbirka crteža i grafika stranih autora“.
Ljubica Miljković, kustos Zbirke jugoslovenskog slikarstva XX veka, u razgovoru za „Vreme“ kaže da su dobijene slike veoma važne za našu, evropsku i svetsku umetnost. Mnoge su bile na značajnim smotrama gde su neke dobile i glavne nagrade: na Bijenalu u Sao Paulu, Venecijanskom bijenalu, Bijenalu mladih u Parizu, Bijenalu mladih u Aleksandriji, a većina slika je uključena u relevantne antologije naše umetnosti. „Drugim rečima“, kaže Ljubica Miljković, „darodavac je kao odličan poznavalac istorije, imao istorijsku svest da za budućnost sačuva i najznačajnija dela svog brata, te ova zbirka predstavlja odraz bratskog odnosa kakav se retko sreće, a slike koje je darovao znatno obogaćuju Zbirku jugoslovenskog slikarstva XX veka.“
Autori izložbe i obimnog kataloga potrudili su se da predoče sve aspekte tumačenja ove zbirke i mnogobrojnih umetničkih pojava i fenomena u kontekstu vremena, mesta, kulturnog i sociološkog okruženja. Zbirka i izložba u punom obimu publici predstavljaju umetničku vrednost i značaj ovog izuzetnog poklona. Katalog koji će ovih dana biti predstavljen biće svedočanstvo o ulozi koju dela iz ove zbirke imaju u razvoju institucije od najvećeg nacionalnog značaja kao što je Narodni muzej.
Ovom nesvakidašnjem događaju koji predstavlja vrhunac višedecenijske ljubavi prema slikarstvu darodavca kao i profesionalnog zalaganja i velike stručnosti kustosa Narodnog muzeja, nedostaju jedino posetioci. Možda zbog toga što je Narodni muzej već odavno izbrisan iz mape sećanja žitelja Beograda.
Sadržaj zbirke
Zbirka Dragoslava Damnjanovića broji 222 dela čiji su autori, pored ostalih, Nedeljko Gvozdenović, Marko Čelebonović, Julije Knifer, Uroš Tošković, Branko Miljuš, Radomir Reljić, Nives Kavurić-Kurtović, Dušan Otašević, Dragoš Kalajić, Živko Marušič, Dean Jokanović Toumin, Cile Marinković, a tu su i radovi Marine Abramović i Ulaja, Brace Dimitrijevića, Mersada Berbera, Raše Todosijevića, Gorana Trbuljaka, Ivana Generalića, Uroša Toškovića, Stojana Ćelića, Eugena Felera, Branislava Karanovića i drugih. Iako skulptura nije bila u fokusu interesovanja kolekcionara Dragoslava Damnjanovića, u zbirci je skulptura Figura nastala u ranijoj fazi stvaralaštva Kolje Milunovića. Među autorima zastupljenim u ovoj zbirci nalazi se i Goran Kosanović, likovni umetnik koji je skoro dve decenije radio kao direktor marketinga „Vremena“, a koji je sada najmlađi umetnik čiji se rad nalazi u posedu Narodnog muzeja.
Inostrani deo kolekcije čine i dela italijanskih umetnika različitih generacija, nastalih u rasponu od četrdeset godina, od 1966. do 2005. godine. Deo zbirke u vezi je sa aktivnostima „Studija 16/e“ iz Torina, čiji su osnivači bili italijanski umetnici Santo Leonardo, Mario Toci, Davide Vesio i Pjetro Kacola i predstavlja radove koji su proistekli iz aktivnosti umetnika između 1975. i 1985. godine, uz stvaraoce koji sa galerijom nisu bili neposredno povezani, ali su joj srodni.
T. J.
Dragomir Damnjanović, darodavac
„Ovu sliku Radomira Reljića sam dobio od njega kao poklon za godišnjicu braka, ali nisam hteo da je primim kao poklon, već sam dao za nju otprilike trećinu plate. Slike ne prihvatam kao poklone. Sliku Marka Čelebonovića sam kupio na četiri rate“, priseća se Damnjanović dok obilazimo salu Muzeja istorije Jugoslavije sa slikama koje je poklonio Narodnom muzeju. „Bio sam zaposlen trideset pet godina u Gradskom saobraćajnom kao sekretar, direktor, zamenik direktora, ali uvek se našlo vremena za umetnost. Sa kolekcioniranjem sam počeo od studentskih dana i nikada nisam prestao. Moj rođeni brat, najviše zastupljeni umetnik u ovoj kolekciji, slavni umetnik Radomir Damnjanović Damnjan, bio je za mene podsticaj. Kroz njegov razvoj, preko njegovih kontakata, kroz druženje sa umetnicima nastajala je zbirka. Možda bi ona bila manja ili bila drugačija da moj brat Radomir nije toliki zaljubljenik u slikarstvo i da nije toliko istraživao u materijalu, formi. Krenuo je pedesetih od figuracije i nije se zaustavljao. Kako je on istraživao tako je rasla i moja kolekcija. Kada sam se posle mnogo godina kolekcioniranja suočio sa činjenicom vrednosti umetnosti koja je u mojim rukama, suočio sam se i sa problemom odgovornosti. Šta uraditi sa tim? Mogu da kupim ‘mercedes’ i upropastim dve slike – ali nije to rešenje. Trajne vrednosti treba da dođu u dobre ruke. Došao sam do zaključka da to treba dati narodu i posle dugog razmišljanja i mnogih konsultacija, 2005. sam odlučio da kolekciju poklonim Narodnom muzeju. Tako da priprema ove izložbe i kataloga koji je prati praktično traje od tada. Ova kolekcija je duboko lična, ali tek sada ovako izložena ima posebnu vrednost, jer na pohvalan način govori o našoj kulturi i narodu. Ja sam komunikativan čovek, a ovo je jedna vrsta komunikacije. Moja zbirka je moj izbor. Dela koja sam prikupio, koja sam poklonio, izdržala su kriterijume vremena u kome su nastala, i veoma sam srećan da sam na skroman način mogao da doprinesem stvaranju naše kulturne istorije.“
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Selektor ovogodišnjeg Festa Dragan Jeličić kaže da je Odbor festivala usvojio program koji im je predložio, i nada se dobrom. Kako bi se to ostvarilo, insistira da se i jedni i drugi ostave politizacije FESTA
I argentinska redfiteljka Marina Otero je odlučila da sa predstavom predstava "Ubij me" ne dođe u septembru na Bitef. Da li će Bitef moći da se održi sa samo dve preostale predstave
Još uvek nema najava kompletnog programa i ostalih neophodnih detalja o Beer festu i Zaječarskoj gitarijadi – na primer, da li će ih uopšte biti i u kom obliku
Hoće li će Veslin Milić biti proglašen u tabloidima za „blokadera“? Da li je njegova krivična prijava protiv Marka Krička poruka za Aleksandra Vučića? I, ako jeste, mogu li se očekivati nove kamare prljavog veša iz MUP-a?
Predsednik Aleksandar Vučić opet kaže da će priznati poraz i čestitati jer će „blokaderi“ pobediti. On bi time da istera zeca iz šume, ali niko sa druge strane nije dužan da obeća Vučiću sličnu čestitku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
