Kulturni karambol

Krajem prošle godine američka ambasada u Beogradu objavila je da će vlada njene države darovati milion dolara ustanovi kojoj je, po mišljenju Beograđana, taj novac najpotrebniji. Takmičili su se Dom omladine Beograda i Hitna pomoć. Skupština grada je organizovala glasanje na svom sajtu, glasalo se i SMS-om i, polovinom januara, uživo iz Studija B, prebrojavanjem glasova proglašen je pobednik – Dom omladine. Milion dolara je namenjeno rekonstrukciji zgrade. Međutim, realizaciju ovog poklona američkog naroda ometaju jedan bilijar klub i jedan kafić. Ili, možda je to ipak Trgovinski sud koji im to omogućava?

Ovo je prva obnova Doma omladine od kada je 1964. godine otvoren (prvi direktor je bio Ivan Stambolić). Poslednje decenije, Dom omladine Beograda je najposećenija gradska kuća kulture posle Sava centra. Prosečno, godišnje, programe DOB-a posećuje između 400.000 i 450.000 ljudi. „Ako se tome dodaju ostali posetioci koji dolaze povremeno zbog knjižare Beopolis, internet kafea i drugih sadržaja u zgradi, jasno je da institucija sa takvim brojem posetilaca mora periodično raditi na svojoj adaptaciji i sanaciji“ kaže za „Vreme“ Aleksandar Đukić, pravnik, sekretar DOB-a. On navodi da je tokom dosadašnje 43 godine „bilo samo izvesnog ulaganja u opremu, zvučnu i svetlosnu, u rekonstrukciju toaleta, sve to finansirano je sredstvima Skupštine grada. Prošle godine rekonstruisana je sala za tribine na prvom spratu i susedna prostorija u kojoj je tada počeo s radom American Corner. Ova rekonstrukcija urađena je donacijom američke ambasade od 60.000 dolara.“

DOM OD MILION DOLARA: Planirano je da se za milion dolara dobijenih ove godine revitalizuje fasada programskog dela DOB-a, da se sanira i adaptira sala Pogon na prvom spratu (ugradnja nove klima-komore, zvučna i svetlosna oprema), kao i da se adaptira otvorena terasa na ravnom krovu iznad Pogona s namerom da postane otvorena letnja scena. Planirano je da se adaptiranom Pogonu, kaže Aleksandar Đukić, promeni ime u Sala Americana. Nameravano je i da se rekonstruiše i trg ispred zgrade u Dečanskoj ulici. „Posle dobijanja američke donacije, intenzivirani su razgovori povodom ranijih planova da Grad Beograd izdvoji određena sredstva te da se uradi onaj deo rekonstrukcije koji neće biti predmet radova finansiranih sredstvima američkog naroda. Zapravo, deo koji daje Beograd veći je od dela sredstava američke donacije: Grad će izdvojiti 200 miliona dinara, a američka donacija, pretvorena u dinare, iznosi oko 60 miliona. Međutim, da nije bilo poklona, mi ne bismo mogli ni da razmišljamo o kompletnoj rekonstrukciji.“ Aleksandar Đukić nabraja da će se gradskim sredstvima realizovati sledeći poslovi: kompletna rekonstrukcija velike univerzalne sale u suterenu, rekonstrukcija i kompletno tehničko opremanje džez kluba na prvom spratu (nova zvučna, svetlosna i kinoprojekciona oprema, ugradnja kvalitetne klimatizacione opreme).

Završetak svih ovih radova planiran je za april iduće godine. Međutim, već na njihovom početku postalo je jasno da će taj rok biti produžen. Razlog su zakupci prostora Doma omladine – kafe Tačka, vlasništvo Đorđa Pavlova, čuvenog manekena poznatog kao Đoka Kortina, i Bilijar klub, vlasništvo firme Trgocentar.

„Da budemo precizni: oni su bivši zakupci. Ugovori o zakupu prostora su im prestali, pa oni bespravno koriste prostor Doma omladine i ne plaćaju nikakvu nadoknadu. Međutim, oni ipak sada sudskim putem traže ono na što nemaju prava, da nastave sa radom u DOB-u. I, naravno, to stvara neprijatnu i konfuznu sliku u javnosti o rekonstrukciji Doma omladine“, kaže Aleksandar Đukić.

Naime, prva faza radova (počela 29. maja), u kojoj bi trebalo završiti suteren hola Doma omladine ispred velike univerzalne sale, prekinuta je prošlog meseca zbog postupka u Trgovinskom sudu koji su protiv DOB-a poveli kafić i bilijar klub, a zatim i dobili. Aleksandar Đukić podseća da je „DOB o početku radova blagovremeno obavestio sve zakupce u prostoru (kako one koji to jesu tako i bespravne). Pa ipak, bilijar klub i kafe podnose tužbe za ometanje poseda Trgovinskom sudu u Beogradu što, povodom obe tužbe, rezultuje donošenjem Rešenja o određivanju privremne mere kojom se DOB-u nalaže da dva bespravna i u pravnom smislu bivša zakupca pusti u zgradu i omogući im rad“. Takva odluka Trgovinskog suda, uzgred budi rečeno, donesena je u neverovatno kratkom roku – za dva dana, što je, po Aleksandru Đukiću, „pravni i faktički nonsens zato što je nemoguć rad u prostoru koji predstavlja ograđeni prostor gradilišta! Čak i da to nije tako, a tako je, ne može se dozvoliti rad nekome ko je bespravni korisnik prostora, ko dakle nema važeći ugovor o zakupu i ne plaća nikakvu nadoknadu za korišćenje prostora DOB-a!“

Pre neki dan, preko 30 vodećih evropskih institucija uputilo je otvoreno pismo državnom vrhu naše zemlje sa molbom da se lično zauzmu i pomognu da se ovaj sporni slučaj reši na jedini mogući način, kako bi DOB mogao da nastavi sa svojom rekonstrukcijom, i kako bi mogao da ponudi našoj i evropskoj javnosti kulturne programe najviše vrednosti.

Da li ovakav apel evropskih institucija Sud doživljava kao pritisak na sudstvo? Da li će njegov duševni mir biti važniji od javnog interesa?

UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA: Oglasima i napisima u štampi, i vidnom reklamom na zgradi, javnost je informisana da je Kompanija U.S. Steel Serbia uložila više od 100.000 dolara u obnovu Univerzitetske biblioteke u Beogradu, da su radovi počeli „sa prvim danima jula“, a da će „kruna svih radova“ biti otvaranje Knowledge Centera U.S. Steel Serbia, što će „upotpuniti kulturnu i edukativnu ponudu Biblioteke“. Zbog ovako formulisane namene, shvaćeno je da će se Knowledge Center nalaziti u Biblioteci, odnosno da je ustupljeni prostor uzdarje donatoru. I, u delu kolektiva se pojavilo nezadovoljstvo.

Ali, da se vratimo na početak. Zgrada Univerzitetske biblioteke je sazidana 1926. godine zahvaljujući poklonu Karnegijeve fondacije: inicijativom dr Slavka Grujića, našeg tadašnjeg poslanika u Vašingtonu, a zahvaljujući činjenici da je Srbija bila među pobednicama Prvog svetskog rata, dobijeno je 100.000 dolara za izgradnju. Kako je za „Vreme“ objasnio Bogoljub Mazić, zamenik direktora sa ovlašćenjima direktora Univerzitetske biblioteke, „to je bio povod da nam U.S. Steel Serbia ponudi novac za rekonstrukciju. Karnegi je, setimo se, bio kralj čelika, a U.S. Steel je jednim delom naslednik njegovih čeličana u Pitsburgu, pa se zato i srpski U.S. Steel oseća Karnegijevim nastavljačem. Eto, to je bila ta prirodna veza, pa nije ni bilo potrebe za tenderom.“

Zgrada Univerzitetske biblioteke je spomenik kulture. Objavljeno je da će sada, prvi put od osnivanja, biti temeljno obnovljena. Nemanja Brković, direktor za odnose sa javnošću Kompanije U.S. Steel Serbia, nabraja da će biti zamenjen parket centralne studentske čitaonice, ulaznog foajea, foajea na prvom spratu i galerije čitaonice, da će te prostorije biti okrečene, njihovi plafoni će biti uređeni, dekoracija ulaznog hola takođe, instalacije će biti obnovljene, „ukratko, kompletno će biti obnovljeni svi najvažniji delovi Biblioteke“. U definisanju radova učestvovao je Bogoljub Mazić, kako sam kaže, i insistira da su „svi ovi radovi samo tekuće investiciono održavanje u najširem smislu te reči“.

Promene enterijera su jedan od razloga nezadovoljstva dela zaposlenih u ovoj ustanovi. Njihov stav definiše za „Vreme“ Anđelija Demetrović-Matijašević, bibliotekar u penziji: „Čudi me da rekonstrukcijom spomenika kulture ne rukovodi stručnjak, već Bogoljub Mazić – sam je preuzeo odgovornost za definisanje radova. Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture prijavio je tekuće održavanje, i za to je, od njih, i dobio dozvolu. Ali radovi znatno prevazilaze tekuće održavanje, a na podnetu prijavu Zavod nije odgovorio.“ U razgovoru za „Vreme“ Bogoljub Mazić kaže da se oni pridržavaju zahteva Zavoda za zaštitu spomenika kulture da se ne menja fasada („nećemo ništa dograđivati“), ali ne i centralnog hola. „Intervenisali smo“, kaže, „i to je ispalo na dobro.“

Drugi razlog nezadovoljstvu je već pomenuta najava osnivanja Knowlege Centera. „Sudeći po reklami, unutar Univerzitetske biblioteke otvara se nova ustanova“, kaže Anđelija Matijašević. „Takođe, sudeći po zastorima s natpisom Knowlege Center U.S. Steel Serbia spuštenim duž cele visine frontalne fasade Biblioteke, zbog kojih se ne vidi tabla s natpisom Univerzitetska biblioteka, neupućeni prolaznik bi mogao da zaključi da je u zgradi u kojoj je nekada bila Biblioteka sada neka američka institucija. Da li je Mazić dozvolio donatoru da se tu useli? Ko će raditi u toj novoj instituciji? Setite se da Karnegi ništa nije tražio za uzvrat, kao ni Luka Ćelović, najveći donator Univerziteta u Beogradu. A ostavio je ovoj instituciji mnogo veći kapital od 100.000 dolara. Dokumentaciju koja navodi da se, moguće, radi o preregistraciji univerzitetske ustanove, poslala sam Ministarstvu prosvete. Očekujem da će mi odgovoriti.“

Nemanja Brković, direktor za odnose sa javnošću Kompanije U.S. Steel Serbia, najavljuje da će Knowledge Center biti promovisan krajem septembra „povodom obnove enterijera“ kao „vid saradnje naše Kompanije sa Beogradskim univerzitetom“. Ta saradnja će imati formu studentskih seminara koji temetski neće biti vezani samo za proizvodnju čelika, već i za druge oblasti, istoriju, na primer. „Zgradu nećemo koristiti, samo ćemo pomagati aktivnosti koje organizuju studenti i Biblioteka – bićemo neka vrsta fondacije.“ Bogoljub Mazić opisuje Knowledge Center kao „virtuelnu instituciju, znači bez prostora, koja će pomagati studentima, a njeno prirodno sedište, mesto gde će se održavati promocije i ostali programi, biće Biblioteka. To je nešto pozitivno, i ne vidim nikakvog razloga zašto ga Beogradski univerzitet ne bi podržao.“ Nemanja Brković najavljuje skoro sklapanje ugovora o Knowledge Centeru sa Beogradskim univerzitetom „koji će se odnosi na dugoročniju saradnju. Neki njen naredni oblik biće nagrade studentima i profesorima, što će sigurno doprineti popularizaciji i nauke i Univerziteta.“

Da li bi deo kolektiva negodovao protiv načina na koji se odvija rekonstrukcija (što uključuje i osnivanje Knowledge Centera) da je ne sprovodi Bogoljub Mazić, odnosno da već dve i po godine nije na snazi odluka Upravnog odbora Biblioteke kojom je Mazić dobio ovlašćenja direktora uz napomenu da važe samo do prve naredne sednice Saveta Univerziteta, napomenu koja još nije sprovedena ni na jednoj od održanih sednica?