Kultura je u 2025. dokazala da može i iz kamena da izraste

Po bezveznom pravilu da loša vest privlači više pažnje od dobre, u moru nedopustivih i ružnih stvari kojima je ove godine vlast pokušavala da uništi kulturu sopstvene države, u drugom planu su ostali rezultati kulturne scene. A bilo ih je, uprkos svemu, u zavidnom broju.

Podsetimo, mada sigurno da nije potrebno, da je 2025. godine kulturu vodio ministar Nikola Selaković protiv koga je podnet optužni predlog zbog navodnog krivičnog dela, da je iz državnog budžeta za kulturu odvojeno samo 0,67 posto ali da joj na kraju ni toliko nije dato, da nisu održani Bitef i Fest i još niz drugih festivala a da su oni novoosnovani prikazivani pred praznim gledalištem, da je na festivalima otkazivano učešće neposlušnima, da je Narodno pozorište u Beogradu dva meseca bilo zatvoreno navodno zbog opasnosti od požara, da su na rukovodeća mesta postavljani ljudi sa zadatkom da neposlušne institucije stave pod kontrolu, da svi konkursi Ministarstva kulture nisu realizovani Sekretarijata kulture Beograda nisu ni raspisani, da je na konkursima Ministarstvo davalo novac samo odanima, nagrade su deljene po istom kriterijumu, Ministarstvo kulture je odbilo knjige objavljene ćirilicom…

Pa ipak, razni filmovi su nagrađivani, izdavači su objavili neke važne knjige, bilo je baš dobrih predstava, održano je čak nekoliko festivala odlične selekcije… Evo samo nekoliko primera:

Vetre, pričaj sa mnom

Film „Vetre, pričaj sa mnom“ Stefana Đorđevića dobio je Nagradu za najbolji film na ovogodišnjem Zagreb Film Festivalu, kao i na Festivalu Bozen u Italiji, Nagradu za najbolji međunarodni dugometražni film na Guanajuato International Film Festivalu  u Meksiku, „Srce Sarajeva“ na Sarajevo Film Festivalu, East of Europe nagrade na CineFest Miskolc festivalu u Mađarskoj, Vanguard nagradu na Međunarodnom filmskom festivalu u Vankuveru, Nagradu za najbolji film na Valdivia International Film Festivalu u Čileu, specijalno priznanje na Lima Alterna Međunarodnom filmskom festivalu u Peruu, dok je direktor fotografije Marko Brdar nagrađen za najbolju kameru na Međunarodnom filmskom festivalu na Kipru. Poslednja u nizu nagrada je Grand Prix na CinEast festivalu u Luksemburgu.

Foto: FCS

Četiri filma u Puli

Na Filmskom festivalu u Puli četiri filma iz Srbije dobila su sedam nagrada: „Kako je ovde tako zeleno“ Nikole Ležajića  dobio je Zlatnu arenu za najbolji film u programu Manjinske hrvatske koprodukcije, Zlatnu arenu za najbolju glavnu mušku ulogu koja je pripala Filipu Đuriću i Zlatnu arenu za kameru  – Aleksandru Pavloviću.

Foto: FCS

Film „78 dana“ Emilije Gašić dobio je Zlatnu arenu u Regionalnom programu. U istoj konkurenciji, film „Među bogovima“ Vuka Ršumovića doneo je Zlatnu arenu avganistansko-iranskoj glumici Ferešti Hoseini za najbolju glavnu žensku ulogu, a glumcu Nikoli Ristanovskom Zlatnu arenu za sporednu mušku ulogu. Film „Za danas toliko“ Marka Đorđevića je u istom programu dobio posebno priznanje.

Yugo Florida

Film „Yugo Florida“ Vladimira Tagića proglašen je Najboljim filmom festivala CinEdays u Skoplju, dok je Andrija Kuzmanović dobio Specijalno priznanje žirija za glavnu mušku ulogu. Andrija Kuzmanović je i u Sarajevo Film Fetivalu dobio „Srce Sarajeva“, u Herceg Novom je dobio „Zlatnu mimozu“, a film je dobio priznanje za najboljeg debitantskog reditelja na Džada Film Festu u Podgorici.

Foto: FCS

Pozorište

Ove godine nije održan Bitef između ostalog i zato što je Grad Beograd za njega imao besmisleni mali budžet. Ali je održana njegova neformalna, gerilska verzija „ne:Bitef“ kao dokaz da su pozorište, slobodna misao, građani, jači od cenzure vlasti koja je odbila da pozove predstavu „Proces Peliko“ samo zato što joj se ne dopadaju stavovi njenog reditelja Miloa Raua.

Sterijino pozorje je odbijeno na svim konkursima, ali je ipak održano. I bilo je dobro.

Ministarstvo kulture je početkom godine pozorištima prvo odredilo budžet za godišnju produkciju, ali im je ga je ubrzo smanjio. Plus, beogradskim pozorištima je Sekretarijat za kulturu naložio da pred početak svakog projekata traže odobrenje za potrebni iznos.

U takvim uslovima, na beogradskoj sceni bilo je dvadesetak premijera.

Predstave sa najviše nagrada

Izdvajamo samo tri, sa najviše nagrada:

Predstava „Moje pozorište“, autorski projekat Borisa Liješevića u „Ateljea 212“, dobila je tri nagrade  na Festivalu „Bez prevoda“ u Užicu: Nebojša Ilić za glavnu ulogu, Vojin Ćetković za epizodnu, i nagradu publike za najbolju predstavu.

U oktobru, u vreme dok je zgrada Narodnog pozorišta zatvorena po odluci Ministarstva kulture i Uprave pozorišta, predstava „Očevi i oci“ je u Nišu, na „Festivalu na raskršću“, dobila šest nagrada: za najbolju predstavu i Specijalnu nagradu za glumačke bravure kompletnom ansamblu (Miloš Đorđević, Nikola Rakočević, Aleksandar Vučković, Vanja Ejdus, Vanja Milačić, Sena Đorović, Iva Milanović i Nikola Ristanovski), Zorani Petrov je pripala Nagrada za scenografsko ostvarenje, Mariji Marković Milojev Nagrada za kostimografsko ostvarenje, a Neveni Glušici Nagrada za originalnu scensku muziku.

Foto: Promo

Predstava „Ućutkivanje Sokrata“ koju je u Bitef teatru režirao Nebojša Bradić, na festivalu Novi tvrđava teatar dobila je tri nagrade: za najbolju predstavu, za najbolju, za najbolju žensku ulogu (Sanja Ristić Krajnov), i niz glumačkih nagrada za Bojana Dimitrijevića (Zlatno zrno – Bucini dani, najbolji glumac festivala – Viminacijum fest, Zoranov brk – Dani Zorana Radmilovića, nagrada „Borisav Stanković“ – Borini pozorišni dani).

Foto: Promo

I pored svih softvera i čuda, ne postoji spisak šta je sve u kulturi postignuto tokom jedne godine. Ovogodišnji spisak bi bio dokaz da kultura Srbije može i iz kamena da izraste.

Veliki praznični popust na „Vreme“ – pretplate 25 odsto jeftinije do sredine januara. Poklonite pretplatu sebi ili nekom drugom, čitajte što je bitno.