Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrović nije otvoren ni sad, povodom 110 godina od slikarkine smrti, kao što nije ni 2023, povodom 150 godina od njenog rođenja
Pre 110 godina, 3. aprila, kao ratna bolničarka Valjevske bolnice preminula je od pegavog tifusa Nadežda Petrović, velika slikarka koja je u srpsku umetnost uvela modernizam.
Decembra prošle godine završeni su radovi na rekonstrukciji Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića, a ministar Nikola Selaković je tim povodom objavio da će za publiku biti otvorena u februaru.
Sad je april, a u Narodnom muzeju, koji baštini Spomen-kuću brata i sestre Petrović, kažu da su radovi u završnoj fazi, ali da ne znaju kada će publika moći da vidi postavku zaostavštine velike slikarke i velikog pesnika.
To je drugi jubilej Nadežde Petrović koji nije bio dovoljno veliki povod za konačno otvaranje njenog legata.
Prvi je bio novembra 2023. godine – 150. godina od rođenja Nadežde Petrović. Umesto da bude završena i otvorena, tada je tek počela obnova slikarkine kuće. Tadašnja ministarka kulture Maja Gojković je govorila da je početak radova na jubilej simboličan gest. Javnost je govorila da je to bila posledica pritiska medija.
O kući Petrovića
Porodičnu kuću u Ljubomira Stojanovića 25 i svu svoju zaostavštinu, darovala je Narodnom muzeju Ljubica Luković, sestra Nadežde i Rastka kako bi se u njoj otvorio Spomen-muzej.
Da bi se stvorili uslovi za izlaganje, 1974. godine izvedeni su radovi prema projektu arhitekte Milana Pališaškog, a te godine je Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrović proglašen za spomenik kulture rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Naredne godine je, kao muzej u sastavu Narodnog muzeja u Beogradu, Spomen-muzej je otvoren za javnost.
Zbog višegodišnje neupotrebe bio je u izuzetno lošem stanju. Spoljašnji zidovi su otpadali, krovna konstrukcija i oluci su zarđali, bile su rupe na plafonu, sa zidova je otpadao malter, a u nekim delovima su bile vidljive cigle.
Zatim je kao nebezbedan, zatvoren i 37 godina je propadao. Sad je renoviran, ali je još uvek zatvoren.
Fond Spomen-muzeja čine izuzetna dela Nadežde i Rastka Petrovića – trideset Nadeždinih kapitalnih likovnih ostvarenja, sedam akvarela Rastka Petrovića, njegova biblioteka, gramofonske ploče i putopisni filmovi, važna rukopisna građa Ratka Petrovića, dela ključnih protagonista istorijskih avangardi poput Pikasa, Кislinga, Modiljanija, Ernsta i drugih, kao i inspirativni umetnički predmeti različitih namena, estetskih i upotrebnih vrednosti, uz etnološke predmete koji pripadaju kulturama afričkih i američkih naroda.
Svi eksponati iz ovog Spomen-muzeja čuvaju se u depou Narodnog muzeja.
Pred četvrto ročište u slučaju Generalštab, Udruženje arhitekata Srbije pismom je obavestilo Džareda Kušnera i o pritisku koji se vrši na svedokinju u procesu Estelu Radonjić Živkov
Sandra Malić i Stanko Crnobrnja, “Beskonačna svetlost”; Grafički kolektiv, Beograd
Želim seks, režija Greg Araki; Tinejdžerski seks i smrt u kampu Mijazma, režija Džejn Šonbrun
Šinjel (nema neutralnih i ćutanje je izvršenje), režija Kokan Mladenović (po motivima pripovetke Nikolaja Gogolja), pozorište “Deže Kostolanji”, Subotica
Milica Vučković, Roditelji kućnih ljubimaca, Laguna, Beograd 2026.
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Naprednjaci su ugrabili sve notare da bi prvi predali listu. Bio je to mali autogol – jer studenti su od prikupljanja potpisa napravili feštu i odličnu reklamu. Tako nekako će izgledati cela kampanja
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
