Završeni su radovi na sanaciji Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića nakon godinu dana i po skoro duplo većoj ceni od najavljene. Ministar Selaković je najavio otvaranje u februaru
Nakon 37 godina, Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića biće otvoren za posetioce idućeg februara, objavio je u utorak ministar kulture Nikola Selaković povodom završetka radova na rekonstrukciji te kuće u Beogradu, u ulici Ljubomira Stojanovića 25.
Radovi na sanaciji kuće traju od novembra 2023, a počeli su povodom obeležavanja 150 godina od rođenja velike slikarke Nadežde Petrović.
Dve cene
Ministar Selaković je kazao da je Spomen-muzej, koji je pod okriljem Narodnog muzeja, bio otvoren za javnost od 1975. do 1986, kada je zbog neadekvatnih uslova za čuvanje i izlaganje zatvoren, naglasivši da je država u obnovu uložila 119.740.000 dinara.
Na početku radova, pre godinu dana, tadašnja ministarka kulture Maja Gojković je izjavila da je novac za ovaj posao obezbedilo Ministarstvo – 64,6 miliona dinara za izradu projektne dokumentacije i izvođenje radova na sanaciji i adaptaciji.
Ministar Selaković je sad poručio Palilulčanima, na čijoj opštini se nalazi Spomen muzej, da će dobiti „ne samo stari sadržaj u novom ruhu, već potpuno novi sadržaj koji će oplemeniti život ljudi koji žive u ovom delu Beograda“. Napomenuo je i da je „Profesorska kolonija zaštićena kulturno-istorijska celina i da zaslužuje da ima i jednu vrstu ovakve kulturne matice“.
„Imaćemo stalnu postavku posvećenu Nadeždi Petrović, ženi neverovatno velikog srca koja je volela otadžbinu i bila vanvremenski fantastičan slikar, slikarka, umetnik i njenom bratu Rastku Petroviću – putopiscu, kolekcionaru, diplomati, koji je bio ambasador u SAD“, rekao je Selaković a piše u saopštenju Ministarstva kulture.
Zaveštanje
Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrović proglašen je za spomenik kulture rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda 1974. godine.
Zbog višegodišnje neupotrebe, ovaj spomenik kulture je bio u izuzetno lošem stanju. Spoljašnji zidovi muzej su otpadali, krovna konstrukcija i oluci su zarđali, a unutrašnjost objekta je ruinirana i zapuštena: bile su rupe na plafonu, sa zidova je otpadao malter, a u nekim delovima su bile vidljive cigle.
Spomen-muzej je postao deo Narodnog muzeja 1975. godine zahvaljujući daru Ljubice Luković, sestre Nadežde i Rastka Petrovića, koja je Muzeju zaveštala svu svoju imovinu, uključujući i porodičnu kuću u kojoj je otvoren Spomen-muzej.
Kako bi se stvorili uslovi za izlaganje 1974. godine izvedeni su radovi, prema projektu arhitekte Milana Pališaškog, da bi 1975. godine Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića, kao muzej u sastavu Narodnog muzeja u Beogradu bio otvoren za javnost.
Fond Spomen-muzeja čine izuzetna dela Nadežde i Rastka Petrovića – trideset Nadeždinih kapitalnih likovnih ostvarenja, sedam akvarela Rastka Petrovića, njegova biblioteka, gramofonske ploče i putopisni filmovi, važna rukopisna građa Ratka Petrovića, dela ključnih protagonista istorijskih avangardi poput Pikasa, Кislinga, Modiljanija, Ernsta i drugih, kao i inspirativni umetnički predmeti različitih namena, estetskih i upotrebnih vrednosti, uz etnološke predmete koji pripadaju kulturama afričkih i američkih naroda.
Svi eksponati iz ovog Spomen-muzeja čuvaju se u depou Narodnog muzeja.
U ugovoru koji je Niš sklopio sa preduzetničkom radnjom "Čičak 2023" iz Trstenika o saradnji na Međunarodnom filmskom festivalu nije navedena cena posla, što nije i jedina nepravilnost u organizaciji ovog festivala
Održavanje Sajma knjiga na njegovom tradicionalnom mestu, reforma sistema podrške knjizi – neki su od ciljeva platforme Inicijativa 3 koju su pokrenuli izdavači Bajac, Hamović i Božović
Pre tri dana prijavljen je nastanak umetničke slike iz zgrade Pokrajinske vlade u Novom Sadu, a izgleda da je nestala još u avgustu
Udruženje književnih prevodilaca Srbije i PEN centar dali su najviše glasova Ljubinki Milinčić u predlogu na nacionalnu penziju. Posle toga, tri članice su istupile iz Udruženja
Atelje 212 obeležava jubilej u nedelju 15. Novembra u 20.30. na sceni “Petar Kralj” - 100. izvođenja predstave „Кonstelacije“
U trenutku kada su institucije Republike razorene, kada je Vučićeva hobotnica još uvek živa, kada su ljudi zgađeni nepravdom i smradom koji je esenesovski režim ostavio za sobom, mi imamo, što reče Makijaveli, samo građansku vrlinu kao pogonsko gorivo kojim se možemo vratiti na početak
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
Intervju: Branko Stamenković, javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva
Crna slika i slom pravne države Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
