Završeni su radovi na sanaciji Spomen-muzeja Nadežde i Rastka Petrovića nakon godinu dana i po skoro duplo većoj ceni od najavljene. Ministar Selaković je najavio otvaranje u februaru
Nakon 37 godina, Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića biće otvoren za posetioce idućeg februara, objavio je u utorak ministar kulture Nikola Selaković povodom završetka radova na rekonstrukciji te kuće u Beogradu, u ulici Ljubomira Stojanovića 25.
Radovi na sanaciji kuće traju od novembra 2023, a počeli su povodom obeležavanja 150 godina od rođenja velike slikarke Nadežde Petrović.
Dve cene
Ministar Selaković je kazao da je Spomen-muzej, koji je pod okriljem Narodnog muzeja, bio otvoren za javnost od 1975. do 1986, kada je zbog neadekvatnih uslova za čuvanje i izlaganje zatvoren, naglasivši da je država u obnovu uložila 119.740.000 dinara.
Na početku radova, pre godinu dana, tadašnja ministarka kulture Maja Gojković je izjavila da je novac za ovaj posao obezbedilo Ministarstvo – 64,6 miliona dinara za izradu projektne dokumentacije i izvođenje radova na sanaciji i adaptaciji.
Ministar Selaković je sad poručio Palilulčanima, na čijoj opštini se nalazi Spomen muzej, da će dobiti „ne samo stari sadržaj u novom ruhu, već potpuno novi sadržaj koji će oplemeniti život ljudi koji žive u ovom delu Beograda“. Napomenuo je i da je „Profesorska kolonija zaštićena kulturno-istorijska celina i da zaslužuje da ima i jednu vrstu ovakve kulturne matice“.
„Imaćemo stalnu postavku posvećenu Nadeždi Petrović, ženi neverovatno velikog srca koja je volela otadžbinu i bila vanvremenski fantastičan slikar, slikarka, umetnik i njenom bratu Rastku Petroviću – putopiscu, kolekcionaru, diplomati, koji je bio ambasador u SAD“, rekao je Selaković a piše u saopštenju Ministarstva kulture.
Zaveštanje
Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrović proglašen je za spomenik kulture rešenjem Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda 1974. godine.
Zbog višegodišnje neupotrebe, ovaj spomenik kulture je bio u izuzetno lošem stanju. Spoljašnji zidovi muzej su otpadali, krovna konstrukcija i oluci su zarđali, a unutrašnjost objekta je ruinirana i zapuštena: bile su rupe na plafonu, sa zidova je otpadao malter, a u nekim delovima su bile vidljive cigle.
Spomen-muzej je postao deo Narodnog muzeja 1975. godine zahvaljujući daru Ljubice Luković, sestre Nadežde i Rastka Petrovića, koja je Muzeju zaveštala svu svoju imovinu, uključujući i porodičnu kuću u kojoj je otvoren Spomen-muzej.
Kako bi se stvorili uslovi za izlaganje 1974. godine izvedeni su radovi, prema projektu arhitekte Milana Pališaškog, da bi 1975. godine Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića, kao muzej u sastavu Narodnog muzeja u Beogradu bio otvoren za javnost.
Fond Spomen-muzeja čine izuzetna dela Nadežde i Rastka Petrovića – trideset Nadeždinih kapitalnih likovnih ostvarenja, sedam akvarela Rastka Petrovića, njegova biblioteka, gramofonske ploče i putopisni filmovi, važna rukopisna građa Ratka Petrovića, dela ključnih protagonista istorijskih avangardi poput Pikasa, Кislinga, Modiljanija, Ernsta i drugih, kao i inspirativni umetnički predmeti različitih namena, estetskih i upotrebnih vrednosti, uz etnološke predmete koji pripadaju kulturama afričkih i američkih naroda.
Svi eksponati iz ovog Spomen-muzeja čuvaju se u depou Narodnog muzeja.
Više od 20 festivala nije održano prošle i ove godine, FCS dve godine ne raspisuje konkurse, Ministarstvo kulture odbija projekte umetničkih udruženja, smena uspešnih direktora a postavljanje ljudi koji ne obećavaju… sve su to dokazi da živimo kulturu destrukcije, pokazuje istraživanje Centra za studije kulture
U bečkoj aukcijskoj kući Doroteum prodata je slika hrvatskog autora Vlaha Bukovca za pola miliona evra, uskoro će biti izložena u Zagrebu, a tamošnja javnost ne zna ime kupca
Predstava „Profesionalac“ igra se 50. put. „Neverovatno je da se za četrdeset godina – od pisanja o tadašnjoj vlasti i komunizmu, malo toga promenilo“, kaže njen autor Dušan Kovačević
U svetu poznata „Estetika filma“, memoari Srećka Džamonje, knjige Aleksandra Dimitrijevića, nagrađeni romani i ostala nova izdanja Clia kojih neće biti na Sajmu knjiga
Izvođenje „Balkanskog špijuna“ otkazano je sinoć neposredno pred skup Studentske liste na Slaviji – zbog indisponiranosti glumaca. „Ja nisam indisponirana“, kaže rediteljka predstave Tatjana Mandić Rigonat
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
