Unesko je proglasio Nadeždu Petrović za ličnost 2023. povodom 150. godina od slikarkinog rođenja, priređene su i mnoge izložbe, a njen Spomen muzej u Beogradu propada
Sutra, 11. oktobra, navršava se 150 godina od rođenja slikarke Nadežde Petrović. Izložbe koje su tim povodom organizovane u zemlji, Parizu i Crnoj Gori, i prezentaciju njenog stvaralaštva u sedištu Uneska, zasenjuje činjenica da je njen Spomen muzej zapušten i da propada.
Prvo o lepim vestima.
U Čačku, rodnom gradu Nadežde Petrović, u Umetničkoj galeriji njenog imena, otvara se izložba „Nadežda Petrović. Modernost i nacija“. Autori izložbe prof. Igor Borozan i dr Lidija Merenik odlučili su se da sa 50 slika s kojima je u srpskoj istoriji umetnosti zauzela mesto jednog od ključnih protagonista srpske moderne. Ujedno, izložba govori i o njenom društvenom angažovanju kao jednom od osnivača Kola srpskih sestara i dobrovoljna bolničarka u Balkanskom i Prvom svetskom ratu.
Unesko je proglasio Nadeždu Petrović za ličnost 2023. godine. Tim povodom, u palati Unesko u Parizu početkom oktobra, priređena je prezentacija projekta obeležavanja jubileja ove umetnice. Za oko 150 stalnih članova delegacije ove organizacije, u svečanoj sali, priređena je digitalna izložba o Nadeždinom životnom putu i umetničkom radu, i monodrama „Nenapisana pisma“ Milkice Miletić u izvođenju Vanje Milačić. Time se Nadežda nakon 111 godina „vratila“ u Pariz, mesto njenog veoma značajnog stvaralačkog perioda.
Nadeždin „boravak“ u Parizu nastavlja se sutra, na njen rođendan, kada će u Kulturnom centru Srbije biti otvorena multimedijalna izložba koju priređuje Muzej savremene umetnosti iz Beograda.
Galerija RIMA se pridružuje obeležavanju jubileja kamernom izložbom u svom beogradskom prostoru na kojoj predstavlja jednu Nadeždinu sliku iz svoje privatne kolekcije – „Žetvu“ koja je nastala1908. godine, u periodu slikarkine kratkotrajne impresionističke epizode.
U Crnoj Gori, u Herceg Novom, u okviru obeležavanja jednog veka Kola srpskih sestara, otvorena je izložba „Nadežda Petrović – heroina kičice, humanosti i rodoljublja“ u gradskoj galeriji „Josip Bepo Beković“.
Međutim, u Beogradu, na opštini Palilula u ulici Ljubomira Stojanovića 25, Spomen muzej Rastka i Nadežde Petrović. Evo ni povodom slikarkinog jubileja nije obnovljen. I bukvalno propada. Spoljašnji zidovi muzeja otpadaju, krovna konstrukcija i oluci su zarđali, a unutrašnjost objekta je ruinirana i zapuštena. Na licu mesta, unutar objekta vidljive su rupe na plafonu, na zidovima sa kojih otpada malter izražena je vlaga, a u nekim delovima vire i cigle.
Foto: FoNet
Kuća je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda.
Sestra književnika Rastka i slikarke Nadežde Petrović, Ljubica Luković, zaveštala je 1975. godine Narodnom muzeju porodičnu kuću sa željom da tu budu izloženi vredni radovi i lični predmeti koji su pripadali slavnoj Nadeždi i Rastku.
Zatim je1986. godine s namerom da bude rekonstruisana, kuća zatvorena za posetioce, a zbirka koju čine slike, biblioteka, ploče, razglednice i predmeti primenjene umetnosti, ali i nameštaj, sklonjeni su u Narodni muzej i depo.
Sada, u Narodnom muzeju kažu da rade sve šta mogu i da ne znaju šta će biti sa kućom. U Ministarstvu kulture nisu planirali nikakve radove na kući Spomen muzeja Rastka i Nadežde Petrović.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Studenti u blokadi na beogradskom Trgu Slavija organizovali su skup na kome su prisustvovali akademci, aktivisti i građani iz drugih delova Srbije. Skup na Slaviji počeo je oko 18 časova, a završen je nekoliko minuta pre 20 časova. Okupljanja su tokom dana održana na četiri lokacije u Beogradu, odakle su kolone krenule ka Slaviji. Po završetku skupa, počeli su simultani sukobi koji su završeni oko 22 časa
Za ulazak u takozvani Ćacilend u Pionirskom parku, prema svedočenju reporterki „Vremena“, potrebno je izgovoriti ime mesnog odbora. Grupe organizovano ulaze uz kontrolu obezbeđenja i prisustvo jakih policijskih snaga
Prijatelji i kolege oprostili su se danas na komemoraciji od nedavno preminulog istaknutog karikaturiste Predraga Koraksića Koraksa, opisujući ga kao hrabrog „čuvara zdrave pameti“ u Srbiji
Zašto gore poznati lokali? Kakva je tu uloga Ćacilenda, najvećeg skupa kriminogenih osoba na otvorenom posle dvorišta Centralnog zatvora? I kako je MUP postao krovna organizacija konfederacije mafijaških klanova
Zašto je ulično nasilje postalo sve što Vučić može da ponudi građanima? Zbog čega je ono postalo bensendin za najtvrđe naprednjačko-radikalsko biračko telo? I čime je dokazao da ni malo ne poznaje ulicu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Dela velike slikarke viđena očima današnjih fotografa, i njena do sada nepoznata etnografska kolekcija, izloženi su u Čačku i Beogradu povodom sto pedeset godina od njenog rođenja
"Mi se našim umetnicima-herojima nismo odužili", kaže Ljubica Miljković, autorka izložbe Svetlost u mraku Prvog svetskog rata otvorene nedavno u Narodnom muzeju u Beogradu koja, osim našeg impresionizma, široj publici predstavlja i profesiju ratnog slikara. "Oni nisu voleli rat, nego svoju otadžbinu. Nisu verovali u oružje, nego u pravdu, zakone i umetnost. Zato njihove muze nisu ćutale ni dok su topovi grmeli. Umetnošću su se borili ne samo protiv kolonijalnih aspiracija nego i protiv propadanja i nestajanja"
Pored revalorizacije naše književne istorije, upravo pokrenuti Festival jednog pisca skreće pažnju i na neophodnost rešavanja problema zaostavštine umetnika. Mnogi značajni legati nedostupni su javnosti, nalaze se u mraku muzejskih depoa, a mnogi i propadaju
Kuća Rastka i Nadežde Petrović na Paliluli je legat o kome bi trebalo da vodi računa Narodni muzej u Beogradu. Ona, međutim, propada više od 30 godina, prozori su uništeni, zidovi vlažni zbog prokišnjavanja. U zemlji busanja u grudi srpstvom državu nije briga za zaostavštinu na kojoj počiva srpski nacionalni identitet
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
