Foto: Etnografski muzejDela velike slikarke viđena očima današnjih fotografa, i njena do sada nepoznata etnografska kolekcija, izloženi su u Čačku i Beogradu povodom sto pedeset godina od njenog rođenja
Sto pedeset godina rođenja Nadežde Petrović, obeleženo je dvema (za sad) izložbama: u Etnografskom muzeju u Beogradu je izložba „Nasleđe: Kolekcija predmeta Nadežde Petrović“, a u Čačku, njenom rodnom gradu, ,,Nadežda Petrović – jedna slikarka, 15 fotografa, 30 umetničkih dela”.
Ova druga je predstavljena na pešačkoj zoni ispred hotela ,,Beograd”, na otvorenom u vidu ulične galerije, s ciljem popularizacije slavnih srpskih i jugoslovenskih slikara uz angažman čuvenih umetničkih i modnih fotografa. Autori fotografija su za ovu priliku napravili interpretacije dela Nadežde Petrović i na savremen, duhovit ili provokativan način doprineli promociji slavne umetnice.
Foto: Facebook Umetničke galerijeAutorka izložbe je Duška Jovanić, a realizovali su je Umetnička galerija ,,Nadežda Petrović” u Čačku, Color Media Communications i Ministarstvo kulture.
U Etnografskom muzeju, Jelena Sekulović autorka izložbe „Nasleđe: Kolekcija predmeta Nadežde Petrović“, odabrala je predmete koje je Nadežda Petrović prikupljala tokom putovanja, kako bi istakla snažan izraz njenih nacionalnih osećanja, umetničkog senzibiliteta i romantičarskog duha s početka 20. veka.
Otkrivanje Nadežde kao kolekcionara – etnografa predstavlja novinu o njoj čak i za stručnu javnost. Prikazani su autentični predmeti među kojima se po zanatskom umeću posebno ističu prsten „stolovat“ i pafte sa predstavom obnaženog boga Bahusa, muška misiraba, muški jelek i ženske košulje sa teritorije Stare Srbije.
Postavka je prvi put prikazana 1917. godine u Lionu, a sad je prvi put u Srbiji.
S.Ć./Nova.rs
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Televizija N1 saopštila je da neće ugostiti Aleksandra Vučića u terminu predviđenom za predstavljanje liste „Ujedinjena Srbija”, zbog njegovog dugogodišnjeg odnosa prema toj redakciji. Vučić i Brnabić su odluku nazvali fašističkom, a iz SNS-a nije saopšteno da li će listu predstaviti neko drugi
Saša Đorđević uputio je studentima poruku podrške iz Istanbula, podsećajući na Partizanov evropski trofej iz 1992. godine: „Dodirnite svetlije nebo, zaslužili ste… mnogo više nego svi mi pre vas“
Prema uputstvu RIK-a za rad biračkih odbora, važećim smatra listić popunjen tako da se sa sigurnošću može utvrditi za koga je birač glasao
Marketinški stručnjak Igor Avžner podneo je žalbu Ustavnom sudu zbog povrede izbornog prava građana u inostranstvu i zatražio da sud po njoj odluči po hitnom postupku
Aleksandar Vučić u kampanji obećava besplatne prenatalne testove za trudnice. Šta sve plaćaju trudnice u Srbiji?
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Kuća Rastka i Nadežde Petrović na Paliluli je legat o kome bi trebalo da vodi računa Narodni muzej u Beogradu. Ona, međutim, propada više od 30 godina, prozori su uništeni, zidovi vlažni zbog prokišnjavanja. U zemlji busanja u grudi srpstvom državu nije briga za zaostavštinu na kojoj počiva srpski nacionalni identitet
Umetnički model koji je uspostavila Nadežda Petrović, kao borbenu umetničko-političku viziju budućnosti, po svojoj umetničkoj odlučnosti i beskompromisnosti, u svom modernizmu, bio je više nego što je Srbija prvih decenija 20. veka imala sposobnosti da prihvati. Ono što je ostavila iza sebe na umetničkom polju – njeno slikarsko delo, stoji potpuno zasebno, jedinstveno i neuporedivo
"Mi se našim umetnicima-herojima nismo odužili", kaže Ljubica Miljković, autorka izložbe Svetlost u mraku Prvog svetskog rata otvorene nedavno u Narodnom muzeju u Beogradu koja, osim našeg impresionizma, široj publici predstavlja i profesiju ratnog slikara. "Oni nisu voleli rat, nego svoju otadžbinu. Nisu verovali u oružje, nego u pravdu, zakone i umetnost. Zato njihove muze nisu ćutale ni dok su topovi grmeli. Umetnošću su se borili ne samo protiv kolonijalnih aspiracija nego i protiv propadanja i nestajanja"
