Kad kuća progovori

U nedelji koja je prethodila ovogodišnjem Danu državnosti otvoreni su brojni programi i manifestacije po arhivima, bibliotekama, muzejima, galerijama i drugim ustanovama kulture, a sve s namerom da pričajući o istoriji promovišu današnju Srbiju. Ako je suditi po medijskoj pažnji i po posećenosti, najzanimljivija je ipak izložba „Skriveno blago Doma Jevrema Grujića“ u Galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu: samo tokom prva tri dana zabeleženo je preko 3000 posetilaca. Izložba je zajednički projekat Doma Jevrema Grujića, Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda, Centralnog instituta za konzervaciju i Medija centra „Odbrana“, a autori su Ivana Vesković, Lazar Šećerović i Aleksandar Conić.

Dva su osnovna razloga velike zainteresovanosti za „Skriveno blago Doma Jevrema Grujića“: prvi u znatiželji običnog sveta za privatnost domaće buržoazije 19. veka, a drugi se tiče prve diskoteke na Balkanu, diskoteke „Kod Laze Šećera“ otvorene krajem šezdesetih u Domu Jevrema Grujića, koje se mnogi Beograđani i dan-danas rado sećaju.

ŽIVOTOPIS: Jevrem Grujić (1826–1895), jedan od prvih liberala u Srbiji, ministar, diplomata i učen čovek, imao je uspešnu i od rane mladosti živopisnu karijeru. Iako je kao jedan od osnivača i vođa „Družine mladeži srbske“ žustro i otvoreno kritikovao režim kneza Aleksandra Karađorđevića, dobio je stipendiju prvo za pravne studije na univerzitetu u Hajdelbergu, a zatim na Sorboni u Parizu. Tamo je sa drugom iz gimnazije, Milovanom Jankovićem, napisao brošuru Južni Sloveni s namerom da zapadnom društvu predstave Srbiju. Ali knez Aleksandar je to doživeo kao propagandu povratka Obrenovića, zabranio je brošuru, a njenim autorima oduzeo stipendiju. Jevrem Grujić je nastavio studije zahvaljujući finansijskoj pomoći Tome Vučića Perišića, Ilije Garašanina i Koste Magazinovića. Nakon diplome postao je praktikant Knjaževske kancelarije u Beogradu, a nakon tri godine – jedan od najuglednijih pravnika u zemlji. Zatim se u grupi mladih intelektualaca zalagao za povratak Obrenovića, postao je prvi sekretar Svetoandrejske skupštine 1858. godine, i autor nacrta Zakona o Narodnoj skupštini. U vladi kneza Miloša je bio šef diplomatske službe, ministar inostranih poslova, i ministar unutrašnjih poslova. Ovu poslednju poziciju je najpre odbio smatrajući da u jednoj vladi ne mogu da budu rođaci (njegov tast je bio ministar finansija) što je kneza Miloša izuzetno naljutilo. U vladi kneza Mihaila je vodio ministarstvo pravde, i za kratko vreme nekvalifikovane sudije zamenio diplomiranim pravnicima. Zbog sukoba izašao je iz vlade, a novoj nije bilo liberala. Nakon četiri godine Mihailove vladavine organizovana je zavera, a među zaverenicima je bio i liberal Milovan Janković. Jevrem Grujić, tada član Velikog suda, procenio je na suđenju zaverenicima da u njihovoj pobuni ima više intriga nego zločina, zbog čega je osuđen na tri godine zatvora i 10 godina gubljenja građanskih prava. Pritisci koje je zbog toga trpela njegova porodica naveli su ga da zatraži pomilovanje. U vreme namesništva, nakon ubistva kneza Mihaila, imenovan je za kapućehaju, diplomatskog agenta u Carigradu, a zatim i za otpravnika poslova. Po povratku u Srbiju postavljen je za savetnika u vladi, a zatim i za ministra unutrašnjih dela. Nakon Berlinskog kongresa postao je ministar spoljnih poslova. Od 1878. do 1892. bio je poslanik Srbije u Carigradu, Londonu, Parizu i Briselu.

KUĆA GRUJIĆEVIH: Kuća u kojoj je živela porodica Jevrema Grujića nalazi se u Svetogorskoj 17. Sazidana je 1896. godine na imanju koje je kao svadbeni poklon od kneza Miloša dobila Jelenka Herbez, supruga Teodora Herbeza ministra finansija, a koje je kao i svo drugo bogatstvo Herbezovih nasledila njihova usvojenica Jelena, supruga Jevrema Grujića. Jevrem i Jelena Grujić su imali desetoro dece, od kojih su starost dočekali samo Stana, Miroslava (Mirka) i Slavko. Kuću Grujićevih je projektovao Milan Kapetanović u klasicističkom stilu što je odgovaralo tadašnjem ukusu evropski opredeljene Srbije. Koncipirana je kao jednospratna stambena vila sa tri obrađene fasade u stilu francuskog neobaroka i neorenesanse, i četvrtu, dvorišnu, kojom dominira veliki balkon. Slikana dekoracija koja podražava tehniku zgrafita je gotovo jedinstven primer u arhitekturi Beograda, a njen autor je italijanski majstor dekorativnog slikarstva Domeniko d’Andrea. U njoj su živele i boravile ličnosti značajne za srpsku državu – spisak je zavidan. U njoj je 1912. godine tajno potpisan savez sa Bugarskom, dokument iz koga je proistekao Balkanski savez za oslobođenje balkanskih naroda. Kuća je i riznica umetničkih predmeta porodice Grujić iz 18, 19. i 20. veka. U zbirci je više od 400 predmeta. Većina tih predmeta je tokom Drugog svetskog rata bila zazidana u podrumu kuće kako bi se sačuvala od nacista.

Na izložbi „Skriveno blago Doma Jevrema Grujića“ su portreti Jevrema i Jelene Grujić koje je 1888. naslikao Stevan Todorović, portreti Grujićevih naslednika čiji su autori Paja Jovanović, Miodrag Petrović, Uroš Knežević, Uroš Predić, Zora Petrović, skica kostima za Tosku Ivana Tabakovića na čijoj poleđini piše „Dragoj Miljani za rođendan 1957. čika Ivan“, vez Jelene Grujić, akvareli Miljane Naumović Conić, akvarel Mihajla Petrova, italijanske, francuske i nemačke gravire… Zatim, pokazan je nameštaj, upotrebni predmeti – na primer pozlaćena škrinja, svadbeni dar kralja Milana i kraljice Natalije Obrenović Grujićevim potomcima, venčanicu Jelene Grujić – smatra se da je najstarija u Srbiji, nož za otvaranje pisama koji je Jelena dobila od sultanije, diplomatsko odelo Jevrema Grujića, porcelan, srebrno posuđe, kaminsko ogledalo iz 18. veka, vitrina sa engleskim servisom za čaj od srebra, zbirka oružja u kojoj je i puška Hajduk Veljka, medalje i odlikovanja među kojima je i orden francuske Legije časti i medalja koju je kraljica Viktorija poklonila Jevremu na velikom balu u Bakingemskoj palati, fotografije…

KOD LAZE ŠEĆERA: Poseban deo izložbe je uspomena i omaž prvoj diskoteci na Balkanu, otvorene 1967. godine u podrumu Doma Jevrema Grujića. Diskoteka je kolokvijalno nazvana „Kod Laze Šećera“ po njenom osnivaču Lazaru Šećeroviću, potomku Stane Ćurčić, Jevremove ćerke, od koje potiču i ostali današnji potomci Grujićevih. Osnovana je po ugledu na parisku diskoteku „Kastel“. S obzirom na to da u to vreme nije bilo privatnog vlasništva, diskoteka je otvorena pod pokroviteljstvom Košarkaškog kluba „Crvena zvezda“. Tu su se slušale najnovije ploče snimljene u Londonu i Parizu, tu su obavezno dolazile poznate gradske ličnosti i poznati stranci. Na njeno otvaranje došli su Mira Trailović, Jovan Ćirilov, Ivan Tabaković i pesnik Dušan Matić, koji je rekao: „Sad kad su ponovo počeli balovi kod Naumovića i Šećerovića, znači da je komunizam počeo da kopni i dolazi naše novo doba.“

Dom Jevrema Grujića je prvi spomenik kulture u Beogradu. O tom proglašenju sačuvana je zanimljiva anegdota. Bojan Stupica, projektant Ateljea 212, planirao je da poruši kuću Grujićevih kako bi tu sazidao pozorište. Grupa profesora i intelektualaca je o tome obavestila Jovana Sekulića, direktora tek osnovanog Zavoda za zaštitu spomenika kulture, Sekulić je zbog toga urgirao u Skupštini grada da Zavod dobije pečat, nalogom načelnika za kulturu je to i ostvareno, pa je februara 1961. godine Zavod mogao da izda Rešenje o zaštiti kuće. Sada je Dom Jevrema Grujića kulturno dobro od velikog značaja, i jedini član Udruženja evropskih istorijskih kuća iz naše zemlje.