Ovogodišnji Belef kreće 10. jula, na 150. godišnjicu rođenja Nikole Tesle, a zaustavlja se 12. avgusta, na 250. godišnjicu rođenja Amadeusa Mocarta
Slogan ovogodišnjeg Beogradskog letnjeg festivala, petnaestog po redu, „Kreni“ očigledno je optimistički. Belef kreće 10. jula, na 150. godišnjicu rođenja Nikole Tesle, a zaustavlja se 12. avgusta, na 250. godišnjicu rođenja Amadeusa Mocarta. Ova dva velika imena na datumskim graničnicima Belefa, odnosno atraktivni programi njima posvećeni, najavna su i odjavna špica sadržaja za koji se, samo na osnovu najave, može pretpostaviti da će biti kvalitetan. Gotovo svakog festivalskog dana najavljen je po jedan premijerni program što u praksi ilustruje objašnjenje Darijana Mihajlovića, gradskog sekretara za kulturu, da ovogodišnji Belef jeste duplo kraći od prošlogodišnjeg, ali da ima koncentrisaniji program.
ZVUK I SLIKA: Na svečanom otvaranju nastupiće Lori Anderson, „heroina iz budućnosti“, kako je karakteriše Zorica Kojić, selektor muzičkog programa, sa svojom najnovijom „multikoncertnom ekspertizom po imenu Songs and Stories sa ishodištem u Nikoli Tesli“, zbog čega je Lori i pozvana da počne Belef. Ova „jedinstvena pop ikona prirediće nam sa svojim bendom čudo suočavanja stvarnog života i simulacije realnosti, iskrenih osećanja i pseudointime. Istina je da niko na svetu ne zna šta se sve može desiti na šouu. Budite zato svakako tamo“, preporučuje Zorica Kojić. Isti poziv važi i za svečano zatvaranje, za „Mocartov Filmski festival“ koji je Beč poklonio Beogradu. Na velikom platnu, na Trgu Republike, biće prikazan izbor filmovanih muzičkih zapisa iz Mocartovog operskog, orkestarskog i koncertnog opusa u izvođenju Čečilije Bartoli, Rikarda Mutija, Šandora Vega, Radua Lupua, Danijela Barenbojma i mnogih drugih.
Između ova dva muzička događaja leta, izdvajamo njujorški sastav Slavic Soul Party specijalizovan za balkansku muziku, zatim Kamerni orkestar Kineskog radija poznat po istraživanju tradicionalne muzike i afirmaciji starih instrumenata i drevne ekspresije, koji je nekada svirao Titu (njihovo učešće je prvi rezultat saradnje Belefa i Kineske ambasade), i na kraju, zvezda programa Erik Bardon i The Animals, neupitna pevačka legenda još iz ranih šezdesetih, iz vremena House of the rising sun i Tobacco road, zbog koje bi Beograđani, tvrde organizatori Belefa, trebalo da pomere svoja letovanja.
Vizuelni program Belefa je najbrojniji, ima 13 izložbi i manifestacija. Anica Tucakov, selektor, odlučila se za interdisciplinarne projekte „koji su posvećeni podsticanju novih i inovativnih radova kroz efektnu integraciju interaktivnih tehnologija, uključujući i praksu performansa i netradicionalne urbane prostore“, za projekte koji se referišu „na odnos savremene tehnologije i društva, i na temu masovnih okupljanja oslanjajući se delimično na aktuelni trenutak“. Anica Tucakov najavljuje da će „interaktivnost i inovativnost projekata, odnos prema sredini u kojoj se festival održava i komunikacija sa širokim krugom publike obeležiti Belef 06“. Počeće svetskom premijerom, izložbom „I love you“, posvećenom fenomenu kompjuterskih virusa posmatranom kroz istorijski, politički, kulturni i tehnički aspekt. Izložba „No more reality“ je video-prezentacija autora sa statusom zvezda svetske umetničke scene poput Džeremija Delera, dobitnika najprestižnije britanske nagrade, Tarnerove nagrade, i njegovog čuvenog rada Bitka kod Orgriva, a Džoana Biling će govoriti o svojim radovima i drugim umetnicima sa izložbe, i biće pokazani video radovi Bernadet korporacije, i drugih. Projekat „Le cube“ je stožer tematskog ciklusa odnosa nauke i umetnosti: kamere će registrovati toplotu posmatrača i time menjati karakter radova na ekranima postavljenim u centru grada. „Mangadrom“ je manifestacija vizuelne i strip umetnosti Japana čiji su autori Vlada Vesović i Mihailo Ršumović, koja će savremena i tradicionalna Manga i Anima ostvarenja predstaviti predavanjima i filmskim projekcijama. Autori preporučuju one noćne, na bazenu „Tašmajdan“. Pomenimo i „Svetski dizajn“, izložbu najboljih, najinovativnijih i najuzbudljivijih ostvarenja iz grafičkog dizajna, printa, advertajzinga, interaktivnih medija, ilustracija, fotografija, pakovanja, koji su osvojili zlatne i srebrne medalje Svetskog Art Directors Cluba.
POLIS I MEGALOPOLIS: Teme ovogodišnjeg pozorišnog programa su Polis i Megalopolis. Žanko Tomić, selektor, podseća da je „u doba antičke Grčke svaki teatar bio politički, bavio se problemima koji se tiču svih građana, a građane se ticalo ono što se ticalo samog polisa – činjenica koja sa stanovišta savremenog, ciničnog i apolitičnog stanovnika grada zvuči čudno. S druge strane, savremeni stanovnik metropole je pojedinac bez osećanja da pripada nečemu i da utiče na bilo šta.“ Prvim delom ove teme baviće se Ivana Vujić sa Brehtovom Antigonom (prvo izvođenje kod nas; igraju Tanasije Uzunović i Danica Ristovski, saradnja sa „Gete institutom“), Nikita Milivojević sa tebanskim ciklusom antičkih tragedija Moja domovina – sedam snova (premijera na Festivalu u Delfima, spektakl; igraju Miodrag Krivokapić i Ana Franić) i Stevan Bodroža sa Eshilovim Prometejem u okovima (igraju Branislav Lečić, Đurđija Cvetić, Vladica Milosavljević, Stefan Kapičić, Aleksandar Đurica; koprodukcija sa Madlenianumom). U osnovi priče o Megalopolisu su tri savremena dramska teksta: Ružni Aleksandre Glovacki u režiji Predraga Štrpca (metafora o tretmanu drugih i drugačijih u netolerantnim društvima; igraju Goran Jević, Jovana Mišković i Vladimir Aleksić; saradnja sa pozorištem „Duško Radović“), Disco pigs Ende Volš režira Kokan Mladenović (multimedijalna predstava o „izgubljenoj generaciji“ devedestih; igraju Marija Karan i Branislav Trifunović, koprodukcija sa Beogradskim dramskim pozorištem), a Muke sa slobodom grupe autora – Vida Ognjenović (kratki dramski tekstovi u čast Ibzenu; igraju Aleksandra Nikolić, Tihomir Stanić, Vanja Ejdus; koprodukcija sa Narodnim pozorištem).
Čini se da će na ovom Belefu biti kvalitetne i sadržajne zabave.
Lori Anderson, jedna od najvećih multimedijalnih umetnica današnjice, obeležila je epohu, između ostalog i u muzici, svojim konceptualnim remek-delom United States I – IV i albumom Big Science baziranim na zvučnim komadima kreiranim za ovaj umetnički komad. Lori Anderson je kreativna pojava koja nadilazi sve žanrove; njeni jedinstveni pop performansi pomerili su granice običnog koncerta i jednako su zadužili elektronsku popularnu muziku, tehno kulturu i vizuelnu umetnost. Njena bliska prijateljica je Marina Abramović, njena velika inspiracija Nikola Tesla, a njen nevenčani muž Lu Rid. Ona je prvi kućni umetnik kosmičke agencije NASA. Tokom ovog proleća, Lorie Anderson je radila na novim pesmama za projekat „Songs and Stories“, pripremajući uporedo i nastupe sa renomiranim njujorškim muzičarima Skulijem Sverisonom i Peterom Šhererom, koji će se u Evropi odvijati tokom kratke i ekskluzivne turneje 3–15. jula 2006. Ovaj koncertni šou specijalno će biti zanimljiv muzičkoj publici, jer kombinuje stare poznate i aktuelne nove pesme ove umetnice, dajući nam presek njene kompletne karijere, ali i mali omaž Nikoli Tesli, na čiji se 150. rođendan u beogradskom Domu sindikata ovaj koncert i dešava. Na albumu United States IV (1984), Nikoli Tesli je posvetila dve pesme. Jedna od njih je i Dance Of Electricity.
Pozvali su me, bilo je to davno, iz Instituta „Nikola Tesla“, čak iz Beograda. Glas koji se jedva čuo kaže: „Poznato nam je da je dobar deo vašeg rada posvećen Nikoli Tesli, a još više nam je poznato zataškavanje informacija o ovom čoveku u SAD, pa bismo želeli da vas pozovemo na Institut kao slobodnog građanina sveta… da slobodno pričate o američkoj imperijalističkoj cenzuri… kapitalističkom otporu tehnološkom napretku… opstrukciji pronalazaštva u zapadnom svetu. Razmislite o tome.“ I spusti slušalicu. Pomislih: Jee, kakva prilika da kažem sve što mislim, i uzeh da istražujem o Tesli, čija je sudbina zapravo baš tužna.
U osnovi, on je otkrio naizmeničnu struju, i razne vrste generatora, i Teslin kalem. Sanjao je o bežičnoj energiji. I radio je na sistemu u kojem bismo aparate priključivali direktno u zemlju. Taj sistem nije do kraja usavršio.
Tesla je u SAD stigao iz Graca i zaposlio se kod Tomasa Edisona. Edison nije mogao da podnese Teslu iz više razloga. Jedan je i taj što se Tesla na poslu uvek pojavljivao obučen zvanično – u mantilu, s gamašnama, cilindrom i rukavicama – a to je bilo toliko u neskladu sa Amerikom u to vreme. Edison je Teslu mrzeo i zbog toga što je Tesla, tako obučen, izumeo toliko pronalazaka.
Edison se upinjao da spreči prelazak na naizmeničnu struju i činio sve što je mogao da to omalovaži. U svojim poznijim godinama Edison je voleo da izvodi predstave i obilazio okrug Čautaukva na severu države Njujork i demonstrirao opasna dejstva naizmenične struje. Sa sobom bi vodio psa, popeo bi se na binu i rekao: „Dame i gospodo! Sada ću vam demonstrirati dejstvo naizmenične struje na ovom psu!“ Pa bi uzeo dve gole žice i prislonio ih na glavu psa. Pas bi uginuo u roku od trideset sekundi.
U svakom slučaju, odlučila sam da održim niz razgovora u Beogradu uz pesmu The Dance of Electricity a ritam zapravo i potiče iz plesa – nevoljnog plesa – koji izvodimo kad vam se prst zaglavi u štekeru, pa ruke počnu da vam pulsiraju gore-dole, usta vam se polako otvaraju i zatvaraju, osećate energiju, ali nijedna reč ne izlazi napolje.
Pa, srećan ti rođendan, Nikola Tesla!
Lori Anderson
(prevela: Duška Anastasijević)
Desetog jula obeležava se 150 godina od rođenja Nikole Tesle. Od narednog broja „Vreme“ će u nekoliko nastavaka ekskluzivno objaviti delove romana Vladimira Pištala Tesla, Mladost, čiji se izlazak očekuje na jesen. Reč je o lirskoj biografiji naučnika koji je svojim pronalascima utemeljio novo doba.
Međunarodni savet za spomenike i spomeničke celine ICOMOS poslao je pismo predsedniku Vučiću i raznim ministarstvima, u kojima ih podseća da su prema Deklaraciji o nasleđu dužni da sačuvaju i Generalštab i Beogradski sajam
Kad se publika predstave Narodnog pozorišta „Velika drama“ utišala nakon aplauza glumcima i predstavi kako bi saslušala njihov apel, Lepomir Ivković je izašao sa scene
Domovinski pokret traži od Hrvatskog narodnog kazališta u Splitu da skine s repertoara predstavu koja je urađena po kolumnama Viktora Ivančića, a koji je režirao beogradski reditelj Kokan Mladenović
U Zagrebu je, u okviru izložbe o plesu za vreme i nakon Jugoslavije, predstavljen digitalni arhiv savremenog plesa u ovom delu Evrope. Koordinator ovog četvorogodišnjeg projekta je Stanica Servis za savremeni ples iz Beograda
Vlada Srbije je prekršila Ustav, upozorava Evropa Nostra i traži hitnu zaštitu Dobrovićevog kompleksa Generalštaba. Isti zahtev upućen je i iz Društva konzervatora Srbije
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
