Ovogodišnji Irski festival u Beogradu posvećen je 120. godišnjici rođenja Semjuela Beketa. I tokom meseca frankofonije biće priređena izložba Beketu u čast
Mesec frankofonije se i ove godine, tradicionalno u martu, obeležava u Srbiji nizom kulturnih događaja među kojima je i izložba „Slobodna zona – Beketove ratne godine kroz objektiv fotografa Najdžela Svana“, koja traje do 21. marta u Francuskom institutu u Beogradu.
Uporedo s tom izložbom, a povodom 120 godina od Beketovog rođenja, održava se 14. Irski festival u Beogradu, koji je počeo u četvrtak.
Na sceni Ateljea 212 evropsku premijeru imaće 15. i 16. marta pozorišni performans „Beket/Poezija“, koga je na scenu postavio irski filmski i pozorišni reditelj Alan Glisenan.
U Jugoslovenskoj kinoteci zatim će 17. marta biti emitovan debitantski film, ovog dugogodišnjeg direktora Irskog instituta za film – „Eh, Džo“, koga je takođe pisao – Beket.
Izložba o Beketovim ratnim godinama istražuje deo života slavnog pisca o kome se zna vrlo malo.
Kada su nacisti počeli da ga traže nakon što je njegova mreža Otpora doživela izdaju, Beket je 1942. godine napustio Pariz i otišao u planine na jugu Francuske, u tada takozvanoj Zoni Nono.
Tamo je ostao aktivan član Otpora sve do kraja rata, a o delu njegovog života ne postoje arhiva, fotografije, niti pisani dokumenti, već samo priznanje značajne uloge koju je ovo iskustvo imalo u njegovom kasnijem stvaralaštvu.
Tišina, čekanje, praznina i osećaj nevidljive sile, sve ono što prepoznajemo u njegovom delu „Čekajući Godoa“, nose odjeke tog vremena, a irski fotograf Najdžel Svan, poreklom iz Portadauna, istražuje ovo izolovano područje, bogato spektralnim sećanjima i nevidljivim tragovima, kroz seriju pejzaža koji odjekuju istorijom.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
