Semjuel Beket u Beogradu: Dramaturg apsurda i boljeg posrtanja

Mesec frankofonije se i ove godine, tradicionalno u martu, obeležava u Srbiji nizom kulturnih događaja među kojima je i izložba „Slobodna zona – Beketove ratne godine kroz objektiv fotografa Najdžela Svana“, koja traje do 21. marta u Francuskom institutu u Beogradu.

Uporedo s tom izložbom, a povodom 120 godina od Beketovog rođenja, održava se 14. Irski festival u Beogradu, koji je počeo u četvrtak.

Na sceni Ateljea 212 evropsku premijeru imaće 15. i 16. marta pozorišni performans „Beket/Poezija“, koga je na scenu postavio irski filmski i pozorišni reditelj Alan Glisenan.

U Jugoslovenskoj kinoteci zatim će 17. marta biti emitovan debitantski film, ovog dugogodišnjeg direktora Irskog instituta za film – „Eh, Džo“, koga je takođe pisao – Beket.

Foto: Wikipedia/Merlaysamuel

Izložba o Beketovim ratnim godinama istražuje deo života slavnog pisca o kome se zna vrlo malo.

Kada su nacisti počeli da ga traže nakon što je njegova mreža Otpora doživela izdaju, Beket  je 1942. godine napustio Pariz i otišao u planine na jugu Francuske, u tada takozvanoj Zoni Nono.

Tamo je ostao aktivan član Otpora sve do kraja rata, a o delu njegovog života ne postoje arhiva, fotografije, niti pisani dokumenti, već samo priznanje značajne uloge koju je ovo iskustvo imalo u njegovom kasnijem stvaralaštvu.

Tišina, čekanje, praznina i osećaj nevidljive sile, sve ono što prepoznajemo u njegovom delu „Čekajući Godoa“, nose odjeke tog vremena, a irski fotograf Najdžel Svan, poreklom iz Portadauna, istražuje ovo izolovano područje, bogato spektralnim sećanjima i nevidljivim tragovima, kroz seriju pejzaža koji odjekuju istorijom.