Ovogodišnji Irski festival u Beogradu posvećen je 120. godišnjici rođenja Semjuela Beketa. I tokom meseca frankofonije biće priređena izložba Beketu u čast
Mesec frankofonije se i ove godine, tradicionalno u martu, obeležava u Srbiji nizom kulturnih događaja među kojima je i izložba „Slobodna zona – Beketove ratne godine kroz objektiv fotografa Najdžela Svana“, koja traje do 21. marta u Francuskom institutu u Beogradu.
Uporedo s tom izložbom, a povodom 120 godina od Beketovog rođenja, održava se 14. Irski festival u Beogradu, koji je počeo u četvrtak.
Na sceni Ateljea 212 evropsku premijeru imaće 15. i 16. marta pozorišni performans „Beket/Poezija“, koga je na scenu postavio irski filmski i pozorišni reditelj Alan Glisenan.
U Jugoslovenskoj kinoteci zatim će 17. marta biti emitovan debitantski film, ovog dugogodišnjeg direktora Irskog instituta za film – „Eh, Džo“, koga je takođe pisao – Beket.
Izložba o Beketovim ratnim godinama istražuje deo života slavnog pisca o kome se zna vrlo malo.
Kada su nacisti počeli da ga traže nakon što je njegova mreža Otpora doživela izdaju, Beket je 1942. godine napustio Pariz i otišao u planine na jugu Francuske, u tada takozvanoj Zoni Nono.
Tamo je ostao aktivan član Otpora sve do kraja rata, a o delu njegovog života ne postoje arhiva, fotografije, niti pisani dokumenti, već samo priznanje značajne uloge koju je ovo iskustvo imalo u njegovom kasnijem stvaralaštvu.
Tišina, čekanje, praznina i osećaj nevidljive sile, sve ono što prepoznajemo u njegovom delu „Čekajući Godoa“, nose odjeke tog vremena, a irski fotograf Najdžel Svan, poreklom iz Portadauna, istražuje ovo izolovano područje, bogato spektralnim sećanjima i nevidljivim tragovima, kroz seriju pejzaža koji odjekuju istorijom.
Niški kulturni centar mesecima čeka da mu Grad odobri predlog članova žirija za ovogodišnjeg dobitnika nagrade “Branko Miljković”, za koju konkuriše 142 autora, i kakve to veze ima sa Radmilom Lazić
Inicijativom Šabačkog pozorišta sutra će u Beogradu biti održan skup svih kolega iz pozorišta Srbije koji se bore protiv zloupotrebe kulture. Naslov je „Ovo nije predstava ovo je štrajk“
Na Festivalu koreografskih minijatura, iako je jubilarni, nije bilo novca za novčane nagrade. Dodeljena je samo nagrada „Ohrabrenje“
Na 61. Oktobarskom salonu koji u Beogradu počinje 7. novembra biće radovi 27 umetnika. Iz programa najavljenog u najavi moguće je naslutiti o čemu se ovde radi
Budući da je prvi birao datume, Beogradski džez festival (BJF) svoje 42. izdanje nehotice je „nasadio“ pred same parlamentarne izbore. U senci nadolazećih društvenih promena, bez uobičajenog publiciteta i pratećih programa ostao je i zbog toga što su mu glavni pokrovitelji ustanove na čijem čelu vise A. Šapić i N. Selaković. Uostalom, možda i bolje - zar biste takve želeli da vidite pre svirke za koju ste kupili ulaznicu? Skupština grada ionako je predugo već pomoćna zgrada Ćacilenda. S druge strane, nikad jači razlozi za „dobro da je uopšte održan“, bar nije odgođen i nema ne:jazz alternaciju. Plus, Šapić nije stigao da im ugradi kružni tok
Četvoro nezavisnih članova REM-a primer su istrajnosti i građanske odgovornosti. Rodoljub Šabić je, čak, po izlasku iz prostorija REM-a, posle izricanja kazne Informeru, doživeo da ga esenesovci vređaju, udaraju rukama i nogama. Ali i to će, uskoro, biti gotovo
Vučić je pomilovao batinaše i Dijanu Hrkalović. Izborni pobednici treba da ukinu sultansko ovlašćenje koje jednom čoveku omogućava da se izmotava sa celim pravosudnim sistemom
ALTA imperija Davora Macure je presađeno srce korumpiranog režima Aleksandra Vučića koji je poražen na izborima 25. oktobra. Iz ALTA banke putevi vode direktno ka vrhu naprednjačke vlasti.
Vreme istražuje: Izgradnja Hrama Svetog Save
Da li je novac koji je Vlada uplatila SPC završio u Moskvi preko Alta banke Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
