
Beograd
I Martovski festival će biti odložen
"Vreme" saznaje da, kao i Fest, i ovogodišnji Martovski festival neće moći da se održi u zakazanom terminu. Razlog je isti: Skupština grada nije obavila svoj deo posla
Sutra ujutru
Režija: Oleg Novković
Scenario: Milena Marković
Uloge: Uliks Fehmiu, Nebojša Glogovac, Nada Šargin, Lazar Ristovski, Ljubomir Bandović, Radmila Tomović, Danica Ristovski, Miloš Vlalukin
Retko se u srpskoj kinematografiji sreće ostvarenje takve silovitosti, iskrenosti, emotivog naboja i potpune ljudske ogoljenosti kao što je film Sutra ujutru reditelja Olega Novkovića i scenaristkinje Milene Marković, koji se odnedavno prikazuje u bioskopima. Iako će vam možda posle ovakvog uvoda zvučati neobično, ovde se radi o pravoj pravcatoj melodrami. O čemu je dakle reč?
Biši novobegradski zvrndov Nele vraća se u rodni blok posle dvanaestogodišnjeg emigrantskog staža u Kanadi. Tamo zatiče prijatelje koji vode skoro isti život kao i kada ih je poslednji put video, zatiče grob jednog od njih i naravno svoju veliku ljubav iz mladosti. Većinu vremena film troši na eksplikacije emotivnih istorija i na međusobne odnose likova kao posledice te istorije. Kao da se prava radnja filma desila mnogo ranije a sada su se likovi okupili da se požale jedni drugima kako je sve ispalo onako kako nisu želeli i zaslužili. Sadašnji trenutak u filmu je samo mokri fitilj koji se mnogo dimi ali nikada ne opali, zato se u njemu malo šta zapravo desi ili razreši. Ni Sutra ujutru ne uspeva da izbegne tu impotenciju melodramskog, što može da bude najveća, ali i jedna od retkih zamerki filmu. Međutim, ovde na scenu stupaju ubistveni dijalozi Milene Marković koji tranžiraju i cede likove kako bi iz njih izvukli i poslednje, najniže, najmračnije, deliće ljudskosti. Proizvod, možete misliti, nije prijatan, niti nacifran lepim emocijama, ali jeste ubedljiv i, u izvesnom smislu, pošten.
Drugi aspekt na kome autori naročito insistiraju tiče se ne više lične istorije likova već naše zajedničke. Odrastanje u Beogradu tokom osamdesetih i početkom devedesetih, kultura rokenrola, filma, narkotika i alkohola, kultura izbora između automarginalizacije i emigracije delom objašnjavaju sjebanost likova. Nesrećno detinjstvo se javlja kao generacijsko obeležje, ali i doba surovosti proizvodi sopstvenu slatku pticu mladosti, a Milena M. je, možda više nego išta drugo, pesnik te sentimentalne surovosti, odnosno surove sentimentalnosti.
Saradnja Novković–Marković za reditelja se pokazala kao više nego uspešna i bez ikakve sumnje ovo mu je najbolji film u dosadašnjoj karijeri. Glumci su kao retko kada u srpskoj kinematografiji imali šta da glume i morali su dobro da se pomuče za svoju nadnicu. Većina njih je sasvim pristojno odradila posao. Tu negde na tromeđi između režije, glume i teksta krije se tajna privlačnosti filma Sutra ujutru: uspešno uhvaćen raspad koji nam je blizak, koncizno prikazane stešnjenost i bezizlaznost koje su sve nas obeležile. Ovo je film o onim stvarima koje želimo da zaboravimo, a koje nikada nećemo zaboraviti.
"Vreme" saznaje da, kao i Fest, i ovogodišnji Martovski festival neće moći da se održi u zakazanom terminu. Razlog je isti: Skupština grada nije obavila svoj deo posla
Učestvovati na Pesmi za Evroviziju i javno, na nacionalnom programu, pokazati svoj stav kao znak protesta, rizikovati da će tvoja pesma zbog toga dobiti manje glasova, kao i da ćeš sutra snositi posledice na poslu, možda je čak i jači gest nego odustati
“Veliki Danilo Kiš jednom je prigodom napisao kako ne želi živjeti u miru sa čitavim svijetom, već sa samim sobom, a to je negdje okvirno i moja deviza, s tim da bih ja još samo nadodao kako bi se vjerojatno već odavno predao da imam kome. Shodno tomu, da li će crkveni mehanizam na ovim prostorima postati nešto više od križarskog pohoda na slobodu duha, te da li će političke strukture ovdje biti ikad više nešto drugo od, načelno, kriminalnih, mene ne opterećuje odviše, ali sam siguran da doprinositi njihovu porazu, svaki dan u svakom pogledu, i te kako ima smisla – mišlju i djelima”
Princeza Ksenija od Crne Gore, Crnogorsko narodno pozorište, režija Radmila Vojvodić
Srpskoj omladini, Dimitrije Tucović, tekst i režija Zlatko Paković, Puls tetar, Lazarevac
Intervju: Predrag Voštinić, aktivista Lokalnog fronta iz Kraljeva
Sloboda se već desila Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve