Karmadona, scenario i režija Aleksandar Radivojević, je nesavršena, ali autorski dosledna. To je film koji neće želeti da vidi svako – ali oni koji pristanu na njegovu igru dobiće intenzivno, uznemirujuće i povremeno fascinantno iskustvo.
Karmadona je film koji se reklamira pod sloganom “Nije za svakoga” – što je poštena i razoružavajuće iskrena krilatica. Film poput ovog zahteva izraženu sklonost ka provokativnom, sirovom i često neprijatnom horor sadržaju i kao takav svesno cilja nišu koja je višestruko manja od one koju zauzimaju domaći mejnstrim hitovi, poput Svadbe ili Sportskog srca. U tom smislu, njegova uska niša postaje prednost – u međunarodnom kontekstu, u kojem postoji glad za ekstremnijim žanrovskim izrazom, ovakav film ima realnu šansu da bude primećen, možda i više nego na domaćem terenu.
Posle svetske premijere u Torontu, u okviru selekcije “Ponoćno ludilo”, Karmadona je započela zapažen festivalski život. Prikazivana širom Evrope, Amerike, Australije i Afrike, izazivala je podeljene, ali snažne reakcije – od oduševljenja do nelagode, što je za film ovakvog formata najveći kompliment. Nagrade za film, scenario i fotografiju na više festivala dodatno su potvrdile da je reč o ostvarenju koje komunicira sa publikom izvan lokalnog konteksta. Domaća premijera u Sava centru, u okviru “Najduže noći filma”, protekla je uz burne reakcije publike, što se nastavilo i sada, u bioskopskoj distribuciji.
U središtu priče Karmadone nalazi se Jelena (igra je sa velikom posvećenošću Jelena Đokić), trudnica čiju svakodnevicu razara jedan telefonski poziv. Glas sa druge strane (Sergej Trifunović) postavlja nemoguć ultimatum: poslušnost ili smrt nerođenog deteta. Ono što počinje kao morbidna šala prerasta u noćnu moru koja kao da nema kraja. Granica između realnog i natprirodnog briše se, a Jelena postaje učesnica u mračnoj igri čija pravila isprva ne razume. Glavna glumica nosi film sigurnom, slojevitom glumom, i svaka joj čast na spremnosti za rizik, dok Trifunovićev glas unosi dodatnu dozu jeze i kontrole.
U osnovi Karmadone nalazi se provokacija – očekivano, imajući u vidu da iza nje stoji Aleksandar Radivojević, scenarista Srpskog filma. Iako formalno uzdržanija od Spasojevićevog debija, Karmadona zadržava isti nerv: nasilje, krv i smrt nisu dekor, već temelj izraza. Film ne ublažava sopstvene ivice, već ih dodatno zaoštrava, stvarajući atmosferu stalne nelagode. Ali ovo nije samo još jedan horor.
Radivojević koristi postulate žanra kao alat za seciranje društva: u Karmadoni bez zadrške udara na korupciju, medijsku manipulaciju, agresivni nacionalizam i banalizovano nasilje svakodnevice. Glavna junakinja na početku filma prolazi pored prostirija Srpske radikalne stranke i ogromne Šešeljeve fotografije na staklu (to nije slučajno), čime se ocrtava kontekst koji nas podseća gde živimo. Sličnih “podsetnika” ima još i retko su suptilni – ali svi odreda efektni. Likovi su često svedeni na simptome sistema, ponekad karikirani, mada uvek prepoznatljivi. Na taj način Karmadona funkcioniše kao groteskno ogledalo stvarnosti: izobličeno, ali uznemirujuće blisko.
Dvosatni film traje dvadesetak minuta duže nego što bi možda trebalo – energičnija montaža bi mu koristila – ali ta razvučenost istovremeno odražava njegovu autorsku neumerenost. U sporednim ulogama ističu se Milica Stefanović, Miloš Timotijević, Petar Strugar, Mima Karadžić i Miloš Lolić, svi sa jasnim osećajem za ton filma. Posebno je zanimljivo obilno prisustvo crnog humora, koji ublažava brutalnost i daje filmu izvesnu vrstu izopačene katarze – za razliku od Srpskog filma, ovde na kraju ne ostaje samo gorčina već dobijamo i zrno – doduše veoma izvitoperene – nade.
Karmadona je nesavršena, ali autorski dosledna. To je film koji neće želeti da vidi svako – ali oni koji pristanu na njegovu igru dobiće intenzivno, uznemirujuće i povremeno fascinantno iskustvo. U vremenu kalkulantskog filma, Radivojević nudi nešto što je veoma retko: delo koje rizikuje i ne “igra” na sigurno. I upravo u tom riziku leži njegova najveća hrabrost i najveća vrednost.
Kada sam prvi put čuo reč tradicija i razmišljao o njoj – gledao sam neku emisiju o Škotskoj, bilo mi je desetak godina – verovao sam da su Škoti neki ljudi koji, uprkos svim praktičnim prednostima savremenog načina odevanja, još uvek nose široke haljine bez donjeg veša. Zašto to rade? Pa: tradicija!
Kako je Holivud, pod maskom progresivnosti, pretvorio političku korektnost u jeftin reciklažni marketing? Zašto publika sve glasnije odbija “polovne” likove i gde leži spas za autentični diverzitet na velikom platnu?
Ljudi na stadionu i oko njega ne moraju imati istu predstavu Bosne i Hercegovine. Ne moraju deliti istu političku viziju, isto iskustvo zemlje, isti odnos prema njenoj prošlosti ili budućnosti. Mnogi od njih u Bosni i Hercegovini odavno više i ne žive. Neki možda ni sami ne bi umeli da kažu šta ih tačno povezuje sa drugima oko njih. Ali znaju istu pesmu. Pevaju Halida, ”Ljijane”
Oko 100 najboljih filmova iz Evrope, svrstanih u 15 selekcija, biće prikazani u Subotici na Paliću u okviru Festivala evropskog filma od 18. do 22. jula
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Intervju: Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu
Pobeda je sigurna Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
