Festival u Kanu je počeo, ali se manje priča o filmovima a više o novim pravilima oblačenja, Trampovoj carini, i o protestu protiv genocida u Gazi
Sedamdeset osmi filmski festival u Kanu počeo je večeras 13. maja projekcijom filma „Otići jednog dana“ francuske rediteljke Ameli Bonin. To je njen prvi film, a Kanu je prvi put da počne debitanstkim filmom.
Film Ameli Bonin je među 22 koliko ih je od rekordnih 2909 izabrao selektor Tjeri Fremo sa svojim timom.
Među njima kao i uvek ima velikih i važnih imena i filmova od kojih se očekuje da će ući u istoriju, pa ipak, ima se utisak da se o ovogodišnjem Kanu više priča i piše povodom tema koje nemaju nikakve ili barem ne direktne veze sa filmom.
Osuđeno ćutanje o Gazi
Neposredno pre otvaranja Festivala u Kanu, više od 380 umetnika potpisalo je tekst objavljen u listu „Liberasion“ kojim se osuđuje „ćutanje sveta kulture pred genocidom koji se događa u Gazi“. Među potpisnicima su režiser Pedro Almodovar, glumica Suzan Sarandon, glumac Ričard Gir, dvostruki dobitnik Zlatne palme švedski filmski stvaralac Ruben Estlund, kanadski reditelj Dejvid Kronenberg, španski glumac Havijer Bardem …
U tom tekstu su odali počast palestinskoj fotoreporterki Fatimi Hasuni, poginuloj u izraelskom bombardovanju sredinom aprila, koja je heroina dokumentarnog filma čija će premijera biti na Filmskom festivalu u Kanu.
Početkom meseca, Donald Tramp je objavio da hoće Holivud ponovo da učini velikim, pa je zato uveo stoprocentne carine na strane filmove, i kažnjavanje američkih studija koji odlaze u inostranstvo da snimaju. O čemu se tu zapravo radi nije baš najjasnije, ali svi strepe. Neki od tih snimljenih van SAD, biće prikazani na ovogodišnjem Kanskom festivalu.
Pristojnost crvenog tepiha
Najraširenija tema je ipak autfit na crvenom tepihu zbog novih pravila o oblačenju.
„Golotinja je zabranjena na crvenom tepihu, kao i na drugim područjima na kojima se festival održava. Tim za dočekivanje gostiju će biti obvezan da zabrani pristup crvenom tepihu svakom ko ne bude poštovao ova pravila“, poručili su organizatori.
Objasnili su da su prethodnih godina brojne zvezde privukle pažnju izazovnim modnim kombinacijama koje su, prema mišljenju mnogih, „previše“ otkrivale. Takvi autfiti često su odvlačili pažnju s onoga zbog čega se festival i održava – filmova.
Dozvoljene su i klasične male crne haljine, koktel haljine, elegantni topovi, a gošće mogu odlučiti hoće li nositi štikle ili ne.
Ovogodišnja počasna Zlatna palma biće uručena američkom glumcu Robertu de Niru za njegov ukupan glumački rad i stvaralaštvo.
Srbija će biti prisutna na festivalu u programu Kan Premijer zahvaljujući filmu „Nestanak Jozefa Mengelea“ Kirila Serebrenikova, čiji je koproducent Miloš Đukelić odnosno “Red production” iz Beograda.
Nova v.d. direktorka Kulturnog centra Beograda, glumica Jovana Petronijević, poznata je po ulozi u „Kursadžijama“. Njeno iskustvo u vođenju ustanove kulture nije poznato
Planirana gradnja u ulici Miloja Zakića na Košutnjaku ugrožava bunkere u kojima se čuvaju nitratni filmovi arhiva Jugoslovenske kinoteke. Za ovaj previd možemo da krivimo raspis konkursa
„Travel + Leisure", jedan od najuticajnijih svetskih magazina iz oblasti putovanja i kulture, uvrstio je Muzej Jugoslavije među svetske muzeje koje obavezno treba posetiti
Srna, glavni lik romana Nevene Milojević „Jednom ili dvaput“, ima sve osobine da postane nova junakinja sadašnjih devojaka u dvadesetim. I ne samo njima
Grad Zrenjanin nije zvanično objavio spisak planiranih a nerealizovanih projekta tokom upravo završene godine Prestonice kulture. Spisak uopšte nije kratak
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
