Festival u Kanu je počeo, ali se manje priča o filmovima a više o novim pravilima oblačenja, Trampovoj carini, i o protestu protiv genocida u Gazi
Sedamdeset osmi filmski festival u Kanu počeo je večeras 13. maja projekcijom filma „Otići jednog dana“ francuske rediteljke Ameli Bonin. To je njen prvi film, a Kanu je prvi put da počne debitanstkim filmom.
Film Ameli Bonin je među 22 koliko ih je od rekordnih 2909 izabrao selektor Tjeri Fremo sa svojim timom.
Među njima kao i uvek ima velikih i važnih imena i filmova od kojih se očekuje da će ući u istoriju, pa ipak, ima se utisak da se o ovogodišnjem Kanu više priča i piše povodom tema koje nemaju nikakve ili barem ne direktne veze sa filmom.
Osuđeno ćutanje o Gazi
Neposredno pre otvaranja Festivala u Kanu, više od 380 umetnika potpisalo je tekst objavljen u listu „Liberasion“ kojim se osuđuje „ćutanje sveta kulture pred genocidom koji se događa u Gazi“. Među potpisnicima su režiser Pedro Almodovar, glumica Suzan Sarandon, glumac Ričard Gir, dvostruki dobitnik Zlatne palme švedski filmski stvaralac Ruben Estlund, kanadski reditelj Dejvid Kronenberg, španski glumac Havijer Bardem …
U tom tekstu su odali počast palestinskoj fotoreporterki Fatimi Hasuni, poginuloj u izraelskom bombardovanju sredinom aprila, koja je heroina dokumentarnog filma čija će premijera biti na Filmskom festivalu u Kanu.
Početkom meseca, Donald Tramp je objavio da hoće Holivud ponovo da učini velikim, pa je zato uveo stoprocentne carine na strane filmove, i kažnjavanje američkih studija koji odlaze u inostranstvo da snimaju. O čemu se tu zapravo radi nije baš najjasnije, ali svi strepe. Neki od tih snimljenih van SAD, biće prikazani na ovogodišnjem Kanskom festivalu.
Pristojnost crvenog tepiha
Najraširenija tema je ipak autfit na crvenom tepihu zbog novih pravila o oblačenju.
„Golotinja je zabranjena na crvenom tepihu, kao i na drugim područjima na kojima se festival održava. Tim za dočekivanje gostiju će biti obvezan da zabrani pristup crvenom tepihu svakom ko ne bude poštovao ova pravila“, poručili su organizatori.
Objasnili su da su prethodnih godina brojne zvezde privukle pažnju izazovnim modnim kombinacijama koje su, prema mišljenju mnogih, „previše“ otkrivale. Takvi autfiti često su odvlačili pažnju s onoga zbog čega se festival i održava – filmova.
Dozvoljene su i klasične male crne haljine, koktel haljine, elegantni topovi, a gošće mogu odlučiti hoće li nositi štikle ili ne.
Ovogodišnja počasna Zlatna palma biće uručena američkom glumcu Robertu de Niru za njegov ukupan glumački rad i stvaralaštvo.
Srbija će biti prisutna na festivalu u programu Kan Premijer zahvaljujući filmu „Nestanak Jozefa Mengelea“ Kirila Serebrenikova, čiji je koproducent Miloš Đukelić odnosno “Red production” iz Beograda.
Ministar kulture Nikola Selaković zapretio je da će oboriti konkurs Ekspa za kulturno stvaralaštvo ukoliko podršku ne dobiju kandidati koje favorizuje Ministarstvo, tvrdi izvor „Vremena“ blizak jednom članu komisije, što je zakočilo objavljivanje rezultata konkursa
Dužnost bitefovske zajednice je da kroz ne:Bitef pruži otpor kidnapovanju zvaničnog festivala, kažu u timu koji 20. septembra organizuje ne:Bitef sa gostima i temama koje smo navikli da viđamo na Bitefu
Filmski centar Srbije je objavio, pa povukao vest da je film Izlet Nenada Pavlovića srpski kandidat za nagradu Oskar. Posle niza godina, nije izabran film koji priča o teškoj istoriji Srbije
Zašto režimu trebaju mržnja i podele? Kako su na njih odgovorili studenti? Kome i zbog čega smeta Kesić i društvo iz emisije „24 minuta“? I kako su opozicione stranke završile u izbornoj fusnoti
Rušenje Vučićevog režima na izborima je dečja igra u odnosu na ono što nas čeka posle: obnavljanje do temelja razorene zemlje. Ne postoji teži zadatak od toga da se od podanika stvore građani, ali to je pitanje opstanka Srbije
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zapljuvao je sebe u ćošak, odvajajući se od svih, pa i od svoje partije. Zato će, kad stupi protiv 250 ljudi od integriteta sa Studentske liste, konačno stvarno biti sam, kako se već godinama bizarno hvališe
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
