Deca vas mole…

Decembar je mesec slava i posta. Zamislite taj oksimoron – prejedanje, uz mineralnu vodu koju nam nude kao univerzalno rešenje za porodične nesuglasice. Kao, zet mora da ždere preko svake mere, jer kakav na jelu – takav na delu. Prošao sam tog gastronomskog toplog zeca, znam koliki je problem jer vas pri testu opterećenja hranom pažljivo gleda ženina familija. Je l’ zet ‘oće da pojede dovoljno (verujte mi, nikada nije dovoljno), je l’ izbirač – femka se, odvaja masne parčiće, pa vidi, molim te, gadljiv na ušesa iz kupusa – to je siguran znak da će biti loš muž. Trebaće vam godine, da ne kažem decenija – da dobijete pravo glasa ili pravo veta za trpezom.

Promoviše se i briga za Kosovo – jer se pred tim problemom ne zatvaraju oči. U decembru se promovišu i političke ideje jer se smatra da u novoj godini moramo nastaviti istim putem – nemoj da bi neko u snu pomislio da sledeće godine svakodnevno nećemo brinuti o Kosovu ili da ćemo zatvoriti oči. Imam utisak da je ta briga danas predstavljena kao nesanica – pa ako slučajno sklopimo oči na sekund-dva, ako nas sanak prevari, ode Kosovo! Zato ne smemo zatvarati oči – nema spavanja, kao na straži. Mada je psihološki dokazano da nakon određenog vremena nespavanje dovodi do ozbiljnih psihopatoloških posledica. Odmorite malo. Ko je gledao emisiju „Ključ“ na RTS-u mogao je videti dijalog Duleta Savića i Miljenka Derete. Kao, jedni spavaju, drugi bdiju.

U medijima se promoviše i pažljiva vožnja pored školskih objekata. Prvačići su obukli fluorescentne prsluke, zapevali i mole šofere da uspore kad voze pored škole. Svake godine pijane budale u Srbiji satru dva odeljenja dece u saobraćajnim nesrećama. Šta ih molite, pitam se, ja bih im glave rascopao, ali to je moj lični radikalizam, moj problem. Na propagandnom letku deca uče kako da pravilno prelaze ulicu, ali su čika i teta kojima se obrate za pomoć nacrtani sa tamnim naočarima. Izgleda kao da nam decu preko ulice prevode zvezde Granda sa menadžerom. Dajte neke normalne komšije – deca vas mole!

Pred Novaka na TV Avali se najavljuje serija – „Najkrvaviji zločini“, koja se i u novinama prikazuje slikovito kao nožekanja sa koje kaplje krv priklanih žrtava. Može od osam, pardon 20 h, samo ranije lezite decu.

Poslednji argument je za čistunce kojima smeta, recimo, eksplicitan jezik u seriji „Vratiće se rode„. Nemam ništa protiv takve primedbe – zaista postoje ljudi koji nikada ne psuju, koji decu štite od ružnih reči, koji trče da im zapuše uši kad negde zasvira turbo folk, kada drugarici u razredu na mobilnom zazvoni Ceca. Ima takvih ljudi, razumem ja njihovu brigu. Njima mirne duše mogu da preporučim da ne gledaju seriju sa decom.

Slično se desilo i pri emitovanju „Velikog brata“ kada su neki od ukućana imali homofobične komentare. Udruženja su reagovala – takođe razumljivo. Ipak, čini mi se licemerno kada svake nedelje u „Kursadžijama“ na Pinku – postoje likovi (Slovenac i Hrvat) koji su homoseksualni i koji su prikazani u najgorem svetlu. Po pravilu se svaki skeč završava pretnjom da će im neko nešto grozno uraditi. Reakcije na homofobiju u „Velikom bratu“ samo su potvrda da ovaj program otkriva socijalnu patologiju – markira je, a zatim je na javnosti da reaguje na nju. Mislim da je najopasnije kada se svi pretvaraju da je sve OK. U prenesenom smislu – to je slučaj nalik na linčovanje policajca koje se odigralo na Marakani. Mogao sam da odvedem dete da gledamo Zvezda–Hajduk, računaš neće biti gužva, moći ću da ga odvedem na Sever – a onda se ispostavi da bi gledao kako Delije pale živog čoveka?! Ponoviću reči našeg popularnog pisca Magičnog Ćire koji je svom sinu ovako objasnio stanje u Zvezdi pre deset godina: „Sine, veli, Zvezda je naš najbolji fudbalski klub koji je trenutno u krizi“. Kriza, bogami, još traje.

Na kraju – video sam da postoji i kampanja „Znate li gde su vam deca?“ Pojavio se plakat i na našoj školi. A4, sa fotokopir mašine, u jednom ćošku sveti Sava u drugom grb Srbije. Pitanje je dobro, samo kome ga postavljamo. Možda zna sveti Sava, koji mu dođe kao pandur ili pedagog, ili Ministarstvo, koje mi se obraća kao da tražimo odbegle članove zemunskog klana. Izgleda da decu upoznajemo samo u „Velikom bratu“, kada se iznenadimo u šta su izrasli. Posle se prijave i očevi – kao Mikijev ćale.