Za 52. „Ex Teatar“ Fest“ u Pančevu besplatne ulaznice planule su za tren oka, što po ko zna koji put ukazuje da je Pančevcima potrebno pozorište
U Pančevu u petak počinje 52. Ex Teatar Fest. Održava se u dvorani „Apolo“ Doma omladine. Ulaz na sve programe je besplatan, a karte su podeljene još početkom nedelje što govori o najmanje dve stvari: o kvalitetu ovogodišnje selekcije, i o potrebi Pančevaca za pozorištem.
Simona Stanković, selektorka festivala, kaže za „Vreme“ da „Pančevci imaju naviku da idu u pozorište, to im je deo kulture življenja. Pokazatelj je činjenica da su sve karte za Ex Teatar Fest podeljene za četiri dana. Mislim da je sada pravo vreme da Pančevo dobije svoj ansambl – svoje pozorište“.
Naglašava da uslova imaju, da je dvorana „Apolo“ skoro rekonstruisana i u svakom pogledu opremljena za pozorišne predstave, dok u samom Domu omladine ima još jedna sala koju takođe koriste za pozorišna i muzička događanja.
„A da Pančevcima treba pozorište, najbolji dokaz su gostujuće predstave – sala je uvek krcata. I zato, kao što je krilatica ovogodišnjeg festivala ’Na krilima reči’ –mislim da na krilima Doma omladine možemo da napravimo pravi profesionalni repertoar“.
Dokaz da je Pančevcima potrebno pozorište je i činjenica da Ex Teatar postoji evo već 52 godine, a da im osmišljavanje i realizacija repertoara ne bi bio problem, dokazuje ovogodišnja festivalska selekcija.
Festival ima sedam predstava, a otvara ga poetsko-muzička predstava Čeznem da vam kažem Mikija Damjanovića glumca Beogradskog dramskog pozorišta. Dolazi i Srpsko pozorište u Budimpešti sa predstavom Duh je naša domovina o Danilu Kišu kroz kolaž njegovih tekstova. Nikola Rakočević, glumac Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u monodrami Recite mi nešto o sebi odgovara na to pitanje koje poslodavci postavljaju svakom ko konkiriše za posao.
Poslednjeg dana festivala, u nedelju, na programu je plesna predstava Na koncu Mine Ćirić o četiri marionete koje postaju svesne niti koje kontrolišu njihove živote. Na programu su i predstave Veliki inkvizitor koja je nastala po motivima romana Braća Karamazovi Dostojevskog, i monodrama Nina Nikoline Vujović, priča o strahu i nesigurnosti, o samopouzdanju, o krhkim emocijama.
Dakle, svi uslovi za pozorišnu scenu u Pančevu su tu, potrebno je samo da je odobre oni koji o tome odlučuju.
Čuo sam da je Disney strašno blizu tome da kompletan igrani film napravi bez ljudskog dodira. Scenaristi su se probali braniti, bili su dugo u štrajku. Pravilo koje su uspeli dobiti je da veštačka inteligencija može napisati scenario, ali da onda mora ići nekom živom scenaristi koji ima pravo to doraditi i sebe potpisati. Bojim se da će doći do ogromne manipulacije, jer će naći klince koji će to potpisati
Kada mladi ljudi kroz dramski proces shvate da u “Mišolovci” nema pogrešnog odgovora, da je greška legitiman alat učenja i da niko od njih ne očekuje gotov šablon, dešava se neverovatna transformacija. Oni brzo prepoznaju da su spori rezultati do kojih dolaze sopstvenim istraživanjem i traganjem mnogo stabilniji, dublji i trajniji od bilo kakve brze spoljašnje nagrade
„Milonga strasnih senki“ je zbirka priča o tangu koje su napisali Borhes, Kortasar – ukupno 24 hispanoameričkih autora koje volimo, ali je i knjiga o njegovoj duši
Autori festivala kratkog igranog filma u Bajinoj Bašti objašnjavaju da sloganom u veoma nepovoljnoj i teškoj godini za kulturu i film kuckaju u boriće parka gde se pod zvezdama održava festival - za sreću i pametnije odluke
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
