Za 52. „Ex Teatar“ Fest“ u Pančevu besplatne ulaznice planule su za tren oka, što po ko zna koji put ukazuje da je Pančevcima potrebno pozorište
U Pančevu u petak počinje 52. Ex Teatar Fest. Održava se u dvorani „Apolo“ Doma omladine. Ulaz na sve programe je besplatan, a karte su podeljene još početkom nedelje što govori o najmanje dve stvari: o kvalitetu ovogodišnje selekcije, i o potrebi Pančevaca za pozorištem.
Simona Stanković, selektorka festivala, kaže za „Vreme“ da „Pančevci imaju naviku da idu u pozorište, to im je deo kulture življenja. Pokazatelj je činjenica da su sve karte za Ex Teatar Fest podeljene za četiri dana. Mislim da je sada pravo vreme da Pančevo dobije svoj ansambl – svoje pozorište“.
Naglašava da uslova imaju, da je dvorana „Apolo“ skoro rekonstruisana i u svakom pogledu opremljena za pozorišne predstave, dok u samom Domu omladine ima još jedna sala koju takođe koriste za pozorišna i muzička događanja.
„A da Pančevcima treba pozorište, najbolji dokaz su gostujuće predstave – sala je uvek krcata. I zato, kao što je krilatica ovogodišnjeg festivala ’Na krilima reči’ –mislim da na krilima Doma omladine možemo da napravimo pravi profesionalni repertoar“.
Dokaz da je Pančevcima potrebno pozorište je i činjenica da Ex Teatar postoji evo već 52 godine, a da im osmišljavanje i realizacija repertoara ne bi bio problem, dokazuje ovogodišnja festivalska selekcija.
Festival ima sedam predstava, a otvara ga poetsko-muzička predstava Čeznem da vam kažem Mikija Damjanovića glumca Beogradskog dramskog pozorišta. Dolazi i Srpsko pozorište u Budimpešti sa predstavom Duh je naša domovina o Danilu Kišu kroz kolaž njegovih tekstova. Nikola Rakočević, glumac Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u monodrami Recite mi nešto o sebi odgovara na to pitanje koje poslodavci postavljaju svakom ko konkiriše za posao.
Poslednjeg dana festivala, u nedelju, na programu je plesna predstava Na koncu Mine Ćirić o četiri marionete koje postaju svesne niti koje kontrolišu njihove živote. Na programu su i predstave Veliki inkvizitor koja je nastala po motivima romana Braća Karamazovi Dostojevskog, i monodrama Nina Nikoline Vujović, priča o strahu i nesigurnosti, o samopouzdanju, o krhkim emocijama.
Dakle, svi uslovi za pozorišnu scenu u Pančevu su tu, potrebno je samo da je odobre oni koji o tome odlučuju.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Ako se akcije brzopoteznog postavljanja barikada i blokada istovremeno na mnogo lokacija i povlačenja kada dođe policija nastave, režim je nagrabusio
Nikad se još nije desila istovremena blokada svih većih gradova u zemlji za puka dva sata. Sada jeste. Studenti i građani tu neće stati, jer osim otpora nemaju drugog izbora. Kako će teći narodno blokiranje Srbije i što se dalje može očekivati
Pobunjeni studenti i narod mogu da bace pokoju kamenicu, ali ne mogu biti zbilja „nasilni“. Jer, Srbija je odavno u modusu samoodbrane od režimskog nasilja, onog koje uništava i briše živote
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
