Bijonse nas na albumu “Cowboy Carter” vodi kroz kompleksnu istoriju odnosa crne i bele Amerike, dajući nam do znanja kako su mnoge naoko tradicionalno “bele” stvari imale zapravo svoje tamnopute pionire, heroje i publiku. Ovo je velika ploča, bez ikakve sumnje
Pop diva Bijonse Nouls Karter objavila je nedavno svoj osmi po redu studijski album „Cowboy Carter“ (Parkwood/Columbia), koji istovremeno čini drugi deo trilogije započete još 2022. godine albumom “Renaissance”. Za razliku od ove prethodne, kojom je izvršila briljantnu analizu plesne muzike, detektujući njene mnogobrojne korene u crnoj kulturi, na svojoj novoj ploči Bijonse jednako studiozno i sa mnogo neporecivih argumenata razmatra afroameričke doprinose zvuku takozvanih „belih“ žanrova, kakav je između ostalog i country.
Album “Cowboy Carter” vodi nas tako kroz kompleksnu istoriju odnosa crne i bele Amerike, dajući nam do znanja kako su mnoge naoko tradicionalno “bele” stvari imale zapravo svoje tamnopute pionire, heroje i publiku. Bijonse se svojom muzičkom pričom o čitavoj paleti žanrova – na potezu od belkanta do psihodeličnog funka i klasičnog rocka, preko soula, bluesa, hip hopa i trapa – vraća u vlastitu prošlost nekadašnje devojčice iz Teksasa, ali nas vodi i putevima povesti crnih kauboja i rodeo akrobata u Sjedinjenim Državama, koji su sa svoje strane proslavili ove predstave i opevali životni stil stočara.
Iako se na svom novom ostvarenju preoblači u mnoge različite stilove, Bijonse tokom čitave ploče “Cowboy Carter” ostaje lično svoja, slaveći u prvom redu moć muzike, ali istovremeno i tekovine Pokreta za građanska prava u SAD, kao i kreativnu snagu žena u društvu i na sceni. Obrada pesme “Blackbird” Bitlsa, odnosno Pola Makartnija kao autora koji joj se pridružuje u ovoj numeri na gitari, posebno je dirljiva jer oživljava sećanje na čuvenu “Devetorku iz Litl Roka”, zapravo grupu afroameričkih učenika suočenih sa rasnom diskriminacijom u lokalnoj srednjoj školi 1957.
Ali, albumom “Cowboy Carter” zapravo defiluju impresivni ženski likovi – od same Bijonse, preko prve velike crne country zvezde Linde Martel, neuništive Doli Parton, eksplozivne Majli Sajrus do crnog ženskog country podmlatka i ćerke Rumi Karter, dok se sve vreme oseća prisustvo legendarne Tine Tarner. Ovo je velika ploča, bez ikakve sumnje.
Pročitajte ceo tekst u novom broju nedeljnika „Vreme“ koji je na kioscima od četvrtka, 18. aprila
Sve se desilo impulsivno, bez dogovora – kaže Ivana Savić Jaćić o crvenim dlanovima koje su, nakon baletske predstave „Krcko Orašćić“ pokazali članovi Baleta i Orkestra Narodnog pozorišta u Beogradu
Uprava pozorišta u Vranju otkazala je izvođenje predstave „Galeb“ navodno zbog tehničkih razloga, čim je saznala da će glumci javno uputiti podršku studentima. Pre Vranja, i upravi Narodnog pozorišta u Beogradu se nije dopalo što su glumci javno iskazali svoj stav
Ministarstvo kulture je objavilo da će Vlada na prvoj sednici glasati o njihovom Rešenju o obustavi izvršenja Tarife, te da će preispitati nepravilnosti u radu OORP među kojima se najviše njih odnose na advokata Dušana Mijatovića
Dokumentarac Srđana Šarenca prikazuje se ove sedmice u Beogradu i Valjevu , a „Vreme“ vodi čitaoce na projekcije
Prva retrospektivna izložba Miodraga Dade Đurića otvorena je u Galeriji SANU. Amaret Zidon, autorka izložbe i umetnikova ćerka, odabrala je 50 radova od kojih se mnogi od njih prvi put prikazuju
Nije mu palo na pamet, ali da jeste, a očigledno jeste, "Kobre" bi na njegov mig „razbacale“ studente koji protestuju, poručio je u dva navrata predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo – “Kobre” ne bi smele da ga poslušaju
Lazar Ristovski je istupio iz članstva u Udruženju dramskih umetnika Srbije zato što se okrenulo protiv Vučića, umesto da mu se zahvaljuje kao on. Ima u njegovom pismu još niz bisera
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
