Bijonse nas na albumu “Cowboy Carter” vodi kroz kompleksnu istoriju odnosa crne i bele Amerike, dajući nam do znanja kako su mnoge naoko tradicionalno “bele” stvari imale zapravo svoje tamnopute pionire, heroje i publiku. Ovo je velika ploča, bez ikakve sumnje
Pop diva Bijonse Nouls Karter objavila je nedavno svoj osmi po redu studijski album „Cowboy Carter“ (Parkwood/Columbia), koji istovremeno čini drugi deo trilogije započete još 2022. godine albumom “Renaissance”. Za razliku od ove prethodne, kojom je izvršila briljantnu analizu plesne muzike, detektujući njene mnogobrojne korene u crnoj kulturi, na svojoj novoj ploči Bijonse jednako studiozno i sa mnogo neporecivih argumenata razmatra afroameričke doprinose zvuku takozvanih „belih“ žanrova, kakav je između ostalog i country.
Album “Cowboy Carter” vodi nas tako kroz kompleksnu istoriju odnosa crne i bele Amerike, dajući nam do znanja kako su mnoge naoko tradicionalno “bele” stvari imale zapravo svoje tamnopute pionire, heroje i publiku. Bijonse se svojom muzičkom pričom o čitavoj paleti žanrova – na potezu od belkanta do psihodeličnog funka i klasičnog rocka, preko soula, bluesa, hip hopa i trapa – vraća u vlastitu prošlost nekadašnje devojčice iz Teksasa, ali nas vodi i putevima povesti crnih kauboja i rodeo akrobata u Sjedinjenim Državama, koji su sa svoje strane proslavili ove predstave i opevali životni stil stočara.
Iako se na svom novom ostvarenju preoblači u mnoge različite stilove, Bijonse tokom čitave ploče “Cowboy Carter” ostaje lično svoja, slaveći u prvom redu moć muzike, ali istovremeno i tekovine Pokreta za građanska prava u SAD, kao i kreativnu snagu žena u društvu i na sceni. Obrada pesme “Blackbird” Bitlsa, odnosno Pola Makartnija kao autora koji joj se pridružuje u ovoj numeri na gitari, posebno je dirljiva jer oživljava sećanje na čuvenu “Devetorku iz Litl Roka”, zapravo grupu afroameričkih učenika suočenih sa rasnom diskriminacijom u lokalnoj srednjoj školi 1957.
Ali, albumom “Cowboy Carter” zapravo defiluju impresivni ženski likovi – od same Bijonse, preko prve velike crne country zvezde Linde Martel, neuništive Doli Parton, eksplozivne Majli Sajrus do crnog ženskog country podmlatka i ćerke Rumi Karter, dok se sve vreme oseća prisustvo legendarne Tine Tarner. Ovo je velika ploča, bez ikakve sumnje.
Pročitajte ceo tekst u novom broju nedeljnika „Vreme“ koji je na kioscima od četvrtka, 18. aprila
U Beogradu je medijsku i javnu pažnju okupiralo Narodno pozorište, pa se ne primećuje da ostala pozorišta ove sezone imaju po jednu do dve premijere, a to je tačan pokazatelj položaja kulture u ovoj Srbiji
Emisija „Ode ponedeljak“ Dejana Cukića skinuta je sa programa Radija 202 zato što je ovaj muzičar odnedavno u penziji
Upravni odbor je odlučio da ne produži ugovore za tri emisije rađene kao inostrane franšize kako bi napravio mesta za nove projekte, dok Vladimir Kecmanović više neće uređivati Kulturno-umetnički program
U Muzeju devedesetih izložba logotipa i vizuelnih identiteta Jugoslavije „Yugo.logo“ vraća u vreme kad je dizajn oblikovao svakodnevnicu
„Mala Frida“ je četvrta premijera Malog pozorišta „Duško Radović“ ove sezone. Ostala beogradska pozorišta su realizovala jednu do dve
Kako se na vatri podmetnute paljevine ocrtala mafijaška priroda vlasti? I zbog čega ne prestaje režimska odmazda nad Milomirom Jaćimovićem
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
