Bijonse nas na albumu “Cowboy Carter” vodi kroz kompleksnu istoriju odnosa crne i bele Amerike, dajući nam do znanja kako su mnoge naoko tradicionalno “bele” stvari imale zapravo svoje tamnopute pionire, heroje i publiku. Ovo je velika ploča, bez ikakve sumnje
Pop diva Bijonse Nouls Karter objavila je nedavno svoj osmi po redu studijski album „Cowboy Carter“ (Parkwood/Columbia), koji istovremeno čini drugi deo trilogije započete još 2022. godine albumom “Renaissance”. Za razliku od ove prethodne, kojom je izvršila briljantnu analizu plesne muzike, detektujući njene mnogobrojne korene u crnoj kulturi, na svojoj novoj ploči Bijonse jednako studiozno i sa mnogo neporecivih argumenata razmatra afroameričke doprinose zvuku takozvanih „belih“ žanrova, kakav je između ostalog i country.
Album “Cowboy Carter” vodi nas tako kroz kompleksnu istoriju odnosa crne i bele Amerike, dajući nam do znanja kako su mnoge naoko tradicionalno “bele” stvari imale zapravo svoje tamnopute pionire, heroje i publiku. Bijonse se svojom muzičkom pričom o čitavoj paleti žanrova – na potezu od belkanta do psihodeličnog funka i klasičnog rocka, preko soula, bluesa, hip hopa i trapa – vraća u vlastitu prošlost nekadašnje devojčice iz Teksasa, ali nas vodi i putevima povesti crnih kauboja i rodeo akrobata u Sjedinjenim Državama, koji su sa svoje strane proslavili ove predstave i opevali životni stil stočara.
Iako se na svom novom ostvarenju preoblači u mnoge različite stilove, Bijonse tokom čitave ploče “Cowboy Carter” ostaje lično svoja, slaveći u prvom redu moć muzike, ali istovremeno i tekovine Pokreta za građanska prava u SAD, kao i kreativnu snagu žena u društvu i na sceni. Obrada pesme “Blackbird” Bitlsa, odnosno Pola Makartnija kao autora koji joj se pridružuje u ovoj numeri na gitari, posebno je dirljiva jer oživljava sećanje na čuvenu “Devetorku iz Litl Roka”, zapravo grupu afroameričkih učenika suočenih sa rasnom diskriminacijom u lokalnoj srednjoj školi 1957.
Ali, albumom “Cowboy Carter” zapravo defiluju impresivni ženski likovi – od same Bijonse, preko prve velike crne country zvezde Linde Martel, neuništive Doli Parton, eksplozivne Majli Sajrus do crnog ženskog country podmlatka i ćerke Rumi Karter, dok se sve vreme oseća prisustvo legendarne Tine Tarner. Ovo je velika ploča, bez ikakve sumnje.
Pročitajte ceo tekst u novom broju nedeljnika „Vreme“ koji je na kioscima od četvrtka, 18. aprila
A onda, 1. novembra, uoči samog početka festivala, pala je nadstrešnica na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Četrnaestoro ljudi je poginulo, a pitanje gde žive istina i pravda dobilo je sasvim, sasvim drugačije značenje
Anora je sočna realistička komedija o suštinskoj nemogućnosti prevazilaženja jaza između ekonomskih i društvenih klasa čak i kada kismet namigne i sugeriše da je takvo nešto tamo negde ispod duge ipak izvodljivo
Debitantski roman „AL T“ Aleksandra Nedeljkovića, koji je prvo objavljen u Americi pa prošlog meseca i u Beogradu, prilog je žanru naučnofantastike koji je nedovoljno prisutan među našim autorima
Da nije bilo karantina u vreme korone, možda ne bi bilo ni izložbe digitalnih grafika „Pasji život“ Luke Tripkovića, sa njegovim psom Frankom Nerom u glavnoj ulozi
Stepen državne represije u Srbiji je obrnuto srazmeran rejtingu Aleksandra Vučića i Srpske napredne vrhuške: što jače budu osećali da im je vlast ugrožena, to će represija biti veća
Zašto je tako teško poverovati da je među dvadeset hiljada ljudi na protestu u Novom Sadu bilo i spremnih za radikalne metode?
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
