Baština
Digitalizovan film „Virdžina“: Život kako drugi hoće
Premijera digitalno restaurisane verzije filma „Virdžina“ Srđana Karanovića iz 1991. godine, podsetila je na strašnu posledicu patrijarhalnog običaja
Političari su najnežniji kada maštaju o neimarskim poduhvatima – ne uskraćujmo im to
Na poljani pored moje zgrade niklo je zimus novo gradilište. Nedugo zatim još jedno. Novobeogradski šumarak je poravnat buldožerima, fazani su se razbežali prema Savi, a dan je odjekivao ritmom pobijanja šipova za još jedan stambeno-poslovni kompleks. Po ustaljenom običaju, nekoliko nedelja od početka radova, nakon što gradilište bude omeđeno metalnim panoima, pojavi se famozna tabla sa imenom investitora, izvođača radova i datumima početka i planiranog kraja radova.
Onda se komšije sa rukama na leđima tokom šetnje dive čudu arhitekture.
Obavezan deo je i telefon za direktnu kupovinu stanova i lokala, pa ako želite novi dom ili poslovnu investiciju – izvol’te! Tranzicioni posao sa nekretninama, kažu, najpouzdaniji u nepouzdana vremena.
Meni je ipak najzanimljivije kako je na bilbordima prikazan život u tom budućem naselju. Kao na posterima Jehovinih svedoka, tuda šetaju nasmejani mladi ljudi, traje večiti dan i sunce nikada ne zalazi. Nema stanara, nema cveća i veša na terasama, nema zavesa na prozorima, mada ulicama prolaze nekakvi automobili. Nema saobraćajne gužve, po zasađenom drveću i travnjacima rekao bih da vlada večito proleće.
Na nekoliko bilborda čak su naslikani butici i lokali u prizemlju. Nema bofl robe, samo ekstra kvalitet, butik „Armani“, pored neki kafić sa poznatim viskijem, čak mi se učinilo iz daljine da neki ljudi sede ispred. Da se razumemo, nisu to probisveti što cevče pivdžana ispred dragstora, već neki fini ljudi pijuckaju.
Ipak, siguran sam da će se pre ili kasnije komšije stvarno useliti, potrošiće ušteđevinu ili podići kredit. U neke druge zgrade, hm, videćemo. Tako su nastala naša popularna Potemkinova sela izuzetno zahvalna za medijsku eksploataciju.
1. Terazije kod Buvljaka. Nisam siguran kako se ova metalna skela prekrivena kulisama tačno zove, a još manje znam čemu služi. Nekom je palo na pamet da Beograđanima prikaže Terazije iz 30-ih, na Novom Beogradu??!! Aktuelna vlast je pre nego što je postala vlast kritikovala ovo čudo, ali ga do danas nije takla. Jedina namena koju su komšije spontano otkrile jeste navika da se mladenci uparađeni fotografišu za uspomenu. Ima nekoliko spotova koji su tamo snimljeni, ali danas čak i Neđeljko Bajić Baja želi svoj spot da snimi u pravom Narodnom pozorištu, a ne na fejk Terazijama.
2. Treći Beograd. Ovo mi je bila jedna od omiljenih floskula, a ona je najlepše zvučala kada se saopštava sa broda koji krstari Dunavom. Sva ona Ča-Ča-Ča naselja plus republika Kotež bila bi jezgro 3BG, za koji su se grabili ruski investitori. Sećam se čak zabrinutih glasova koji su strepeli da svojim eksplozivnim razvojem 3BG ne proguta obradivo zemljište koje hrani postojeća dva Beograda (stari i novi). Na sreću, preživesmo, most Kinezi privode kraju, biće lakše da se zapraše komarci koji za sada haraju najviše oko 3BG. Međutim, kada su Amerikanci gradili Panamski kanal, pobedili su malariju i komarce, pobedićemo i mi!
3. Prezentacija Beograda na vodi. Opet imate pravilo žanra gde ljude fascinirate milionima kvadratnih metara ili stotinama metara visokom staklenom kulom. Za ovako veliki prostor na prezentaciji nema mnogo figurica ljudi. Važan deo svakog savremenog Potemkinovog sela je džinovski šoping centar, što nam poručuje da će svako imati para da tamo kupuje. Pitate se otkud nam pare? U poslovnom centru će živeti i raditi hiljade stranih investitora koji će nama plaćati kiriju. Naplaćivaćemo im i parking za ogromne automobile kojima će se vozikati okolo. Pola Beograđana će na ovaj ili onaj način raditi u Beogradu na vodi. Zato na prezentacijama nema starih ljudi, oni nit dižu kredit za nekretnine, nit rade, nek idu na Kališ ko i do sad. Za mene je za sada ovo uspela investicija jer je Savamala doterana, zgrada Geozavoda renovirana nakon decenija devastiranja. Da se ništa drugo ne desi, biću zadovoljan.
4. Nije trebalo dugo čekati na privatnu inicijativu po pitanju Potemkinovih sela. Karići su brzometno objavili svoju verziju i svoju viziju koja se narodski zove „Tesla city“ a zvanično „Dijadema“. To je kompleks od, pogađate, mnogo miliona kvadratnih metara, poslovni, stambeni i liderski u regionu. Za razliku od BG na H2O, ovaj centar će imati čak dve novine. Novi bulevar koji će ga spojiti sa „starim centrom Beograda“, što znači da ovo naselje može da bude gde oćete. Neće biti ni gužve u saobraćaju jer će se po njemu kretati monorail – BG vozić. Fantastično! Pa kako su se samo lepo setili. Tesla city može biti praktično bilo gde, a biće novi centar Beograda, a da, zlobnici, biće i premijum šoping centar da potrošimo sve one pare. BG na H2O će biti građen kombinacijom arapskih i naših državnih para, a ko će platiti gradnju Dijademe? To nisam baš skroz skapirao, ali Karići apeluju na Vladu da pomogne našim investitorima da dobiju povoljnije kredite. Bilo bi onda idealno da bude opet neki zajam za preporod Srbije, ili neki podsticajčić za regije u razvoju – pa zar projekat nije u fazi razvoja?
5. Ministra Baćevića bih prežalio, al’ kanal do Soluna nikad neću. Ovo izjavljujem pod punom moralnom i materijalnom odgovornošću. Evo ovih dana, zamislite, potovarim familiju na čamac, pu pu da ne ureknem, ne kao u Obrenovcu, pa se pustim nizvodno do Soluna. Nema gužve kod Vranja, nema rekonstrukcije koridora 10 usred letnje sezone. Stanem kod kuma u Ćupriju, pa usput gde mi se ćefne. A mogli smo, samo da nije bilo onih zlobnika što su se uhvatili za ministrov lapsus o bilionima milijardi kineskih dolara. Ne stigosmo ni do makete.
Zajednička tačka svih vizija Beograda jeste ideja da se Beograd menja. To je floskula svake politike koja želi da se potvrdi kroz arhitekturu jer ona materijalizuje ideje i predstavlja viziju odnosa čoveka i njegovog okruženja. Za sada smo u fazi maštanja, a političari su najnežniji kada maštaju o neimarskim poduhvatima – ne uskraćujmo im to. Nema veze što se isti projekti i isti snovi snevaju u Kazahstanu ili Belorusiji. Il’ begajte iz našeg sokaka kad ne umete da maštate!
Premijera digitalno restaurisane verzije filma „Virdžina“ Srđana Karanovića iz 1991. godine, podsetila je na strašnu posledicu patrijarhalnog običaja
Da bi se privreda vratila u ravnotežu sa živim svetom, treba se osloboditi nepotrebnog rada, smanjiti radnu nedelju, ulagati u javna dobra. Vraćaj koliko uzimaš, a ne kapitalistički „uzmi više nego što vraćaš”, tvrdi Džejson Hikel u knjizi „Manje je više“ koju je objavio Clio
Izložba slika i kolaža Gorana Kosanovića „Rokenrol Kalendar“ u RTS klub galeriji, predstavlja spoj muzike i umetnosti na način koji evocira na mladalačko revolucionarno vreme i političke slobode
Radovi devetnaest umetnika na izložbi "Da li smo još uvek postmoderni?" u Kući legata pokazuju je postmodernizam, iako je zvanično trajao do kraja devedesetih, i dalje deo savremene umetnosti
Jugoslovensko dramsko pozorište je svoju malu scenu nazvalo po Jovanu Ćirilovu svom upravniku, povodom desetogodišnjice njegove smrti
Goran Ješić i ostali uhapšeni u Novom Sadu
Vučićevi politički zatvorenici Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve