Beldocs će ove godine biti održan kao i uvek, u maju, za razliku od drugih festivala u Beogradu koji su dobili neke nove termine
Vrlo je moguće da će Beldocs, Međunarodni festival dokumentarnog filma, ove godine biti jedini festival koji neće biti odložen. Do sad se to već desilo Martovskom festivalu, Festu, festivalu „Sedam veličanstvenih“, a čeka se šta će biti sa Bitefom, Bemusom i sličnim toponimima ovdašnje kulture.
Beldocs će biti održan od 21. do 27. maja na više lokacija u Beogradu. Igor Stanojević, selektor Beldocsa, pretpostavlja da su uspeli da realizuju ovogodišnje izdanju na vreme zato što ne zavise ni od koga.
„Mi ni od koga ne zavisimo, Skupština grada nam nije osnivač, mi smo svoji. Bioskopske sale u kojima ćemo prikazivati filmove rezervisane su godinu dana unapred, i nikoga ne čekamo ni u kom smislu“, rekao je za portal „Vremena“. Napominje da, naravno, i oni „ponekad konkurišu kod Ministarstva i Sekretarijata za kulturu, ali da uvek dobiju manje novca nego što očekuju. Nikad im nećemo biti prioritet“.
Ove godine na programima Beldocsa biće 80 filmova.
Igor Stanojević kaže da će biti „za nijansu svedeniji nego prethodnih godina, jezgrovitiji. Imaćemo desetak filmova manje i trajaćemo jedan dan kraće. Prateći dinamiku posete tokom festivala, učinilo nam se da bi jezgrovitost programa dala veću pažnju filmovima, kao i da bi u tom slučaju prateći programi bili izraženiji“.
Teme ovogodišnjih filmova su obrazovanje, društvene promene, nauka i tehnologija, umetnost, muzika, a Igor Stanojević izdvaja – životinje.
„Filmovi su se na različite načine bavili životinjama: posmatrali su i beležili njihov život, ili iz vizure organizacija koje se brinu o njima. Mislim da je ova tema i u Srbiji izuzetno aktuelna, naročito sa pravnog aspekta, a nažalost često i zbog primera neadekvatnog odnosa prema životinjama“.
U Beograd će ovog maja zbog Beldocsa doći više od 150 međunarodnih gostiju. Biće to njegovo osamnaesto izdanje.
Od tri knjige najnovijeg nobelovca za književnost koje su prevedene na srpski jezik, u knjižarama je dostupna samo jedna „Ide svet“. Laslo Krasnahorkai je dolazio u Srbiju i kao gost nekoliko festivala
Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost Laslo Krasnahorkai je poznat po svojim dugim, vijugavim rečenicama, distopijskim i melanholičnim temama
Znam da me dio ljudi politički ne voli zbog mog novinarstva, pa se to s ovom knjigom sigurno neće promijeniti ni nabolje ni nagore. Jedan ekstremni desni nedeljnik prošlog je tjedna objavio naslovnicu sa slikama nas sedam i naslovom: “Sedam novinara batinaša”. Nekako ne vjerujem da jedna knjiga može to puno promijeniti. Ali – imam svoju publiku, i novinsku i knjišku. Knjiga se u Hrvatskoj izvrsno prodaje, što znači da dio ljudi ima potrebu za ovakvim usložnjavanjem stvari
Zdenino najbolje djelo je roman Glupača, u kojem ima autobiografskih elemenata i koji je postao kultnom knjigom mnogih čeških generacija, kako onih u egzilu tako i u domovini, jer se knjiga raznim podzemnim kanalima masovno krijumčarila u Čehoslovačku. Glupača se danas smatra jednom od temeljnih knjiga češke kulture i spada među najbolja prozna ostvarenja češke literature dvadesetog stoljeća
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
