Jedna od televizijskih tema koja je afirmaciju stekla devedesetih jeste – moda. Modna industrija je odavno postala sastavni deo šou-biznisa, dizajneri su osim uspešnih biznismena postali i svojevrsni gurui, pa je bilo pitanje vremena kada će moda dobiti svoj tv-izraz. Nakon news kanala koji su pokazali kolika je svetska glad za informacijama, Fashion TV je postala globalna modna tv-mreža koja je nedavno lansirala kanal za jugoistočnu Evropu. Za ovaj deo Evrope, u modnom smislu će biti nadležan Željko Mitrović, vlasnik tv-imperije Pink. Mora se priznati da ova ljubav ima svoju istoriju u Srbiji. Upravo je televizija Pink devedesetih godina, slučajno ili namerno, modu nametnula kao glavnu temu, glamur kao način života, a modele kao tv-zvezde. Tako smo stekli prve tv-likove koji nisu bili klasični voditelji, turbo-folk scena je dobila stiliste i stilizaciju, a pevaljke su postale dive. Grandioznost je išla ruku pod ruku sa očajnim društveno-ekonomskim prilikama, a gledaoci su mogli da pobegnu od bede – gledajući ružičasti tv–program. Pokazalo se da roze u Srbiji već gotovo dve decenije ne izlazi iz mode, da se režimi smenjuju, Evropa približava i udaljava, ratni zločinci dobrovoljno predaju, slave ili hapse, ali da taj pogled iza ružičastih naočara opstaje. Godinama je Srbija osim pečenja i rakije, u svet izvozila lepe devojke koje su sticale karijeru supermodela. Pink je oduvek bio televizija gde se ta lepota kapitalizovala, pa je logično da se većina modnih izbora (domaćih i svetskih) odigravala na Pinku. Godinama smo postali neformalni lider u regionu po pitanju Evrosonga i promocije ženske lepote, što je samo naizgled u sukobu sa tradicionalnim mačo imidžom Srba, ili tradicionalizmom i konzervativizmom koji se poslednjih godina promovišu kao autentično srpstvo. Devojke na izborima za Miss su sve mlađe (i doskora sve mršavije). Bilo je samo pitanje dana kada će, figurativno rečeno, Fashion TV uploviti u našu luku, što je malko problematično jer kao što znate Srbija nema more. Sada na gotovo svim kablovskim mrežama imamo nešto što se zove FTV SEE, kanal čije ime me u prvom trenutku asocira pre na nevladinu organizaciju iz spektra rekonstrukcije i obnove (nečega) u Jugoistočnoj Evropi. Šta smo to zaista dobili i da li se tu nešto stvarno obnavlja?
24 sata dnevno, 7 dana u nedelji (tjedno) FTV redovno izveštava o novostima iz sveta mode, uvek u prvom redu, u najboljim mestima (mjestima) za izlazak, najluđim zabavama. Vidimo najlepše cice, (djevojke, puce) kako se nerviraju pred izlazak na pistu, pa kako se posle revije raspištolje, izuju i đuskaju sa nekim feminiziranim dečacima i nekom zadriglom gospodom koja izgledaju kao da su ispali iz spotova Beogradskog sindikata. Evo, danas Barbika puni 50 godina i ponovo joj se izvinjavam što sam nekada davno mislio da je glupa plavuša i sponzoruša koja samo misli na žurke. Gospođa Barbi je danas politički nekorektna jer je, navodno, kancerogena, a u crtanom filmu sam saznao da je ona danas novinarka koja se bori protiv rasnih predrasuda. Danas sam, na Barbikin rođendan, na FTV-u gledao reportažu o izboru pod nazivom – „Pokaži mi svoje dupe“, gde je desetočlani žiri satima većao o proporcijama i obliku savršene guze. Među pedesetak muških i ženskih modela, pobedila je – logično – Brazilka, čije dupe je osvojilo godišnji ugovor sa svetskim proizvođačem donjeg veša. Uzbuđena pobednica je čak dala izjavu za FTV. Postoji i tip ljudi koji se definiše kao F-people, gde je isključivo putem slike stvorem čitav life style, kao nekada u „Plejboju“. Danas, u vreme svetske ekonomske krize, deluje neverovatno kako se pelcer ružičaste televizije lepo primio u regionu, za lepotu i provod para će izgleda uvek biti. Dok u Davosu političari i bankari smrknuto klimaju glavama, nedelje mode širom sveta šljašte kao i ranije, šampanjac se toči, devojaka kol’ko hoćeš, a Fashion boat plovi punim jedrima.
A kako se u stvari gleda FTV? Mislim, teško mi je da poverujem kako neko, recimo, ima omiljenu emisiju na ovakvom kanalu. FTV je tako postao vizuelni tepih za većinu kafića i klubova, gde su veliki plazma ekrani zamenili prozore, postere ili umetničke slike. Lepe žene u modnim pozama, posle ponoći u vešu, glamurozne žurke – lagana globalna erotika koja ima za cilj „stvaranje štimunga“ – kao neki gologuzi tamburaški orkestar, da se ne uvrede kolege muzičari. A Barbiki, srećan rođiš.
U organizaciji Konzulata Jamajke, a po ideji počasnog konzula gospodina Mirka Miljuša, YU Grupa je u martu spakovala kofere i odletela na Jamajku. Tamo je snimala stare pesme u rege žanru, a nikad mlađi Jelići dali su svoj doprinos već aktuelnom projektu pod nazivom “Prekookeanski most”.
Cela priča o Brajanu Vilsonu, nedavno preminulom geniju pop muzike i lideru The Beach Boys-a, prelama se kroz priču o njihovom apstraktnom hit singlu za sva vremena Good Vibrations
U drugom činu Leone i Glembaj zarili su se jedan u drugog ko kobac u kopca. Taj surovi obračun završio je Glembajevom smrću. U samrtnom hropcu uz pojavu barunice Kasteli, stari Glembaj završio je u naručju sina. To je omaž Mikelanđelu i njegovoj skulpturi “Pijeta”. Scenu “Pijeta” smislio je Danilo Marunović
Ivan Antić, Kajzermilen glič (mikroputopis u tri glasa), PPM Enklava, 2025 Kajzermilen je četvrt u Beču, svakako ne prva koja pada na pamet kada se pomisli na ovaj grad, ali, sa svojim golim i sivim distopijskim prostorima, otuđenim “totalitarizmom dimenzija”, možda paradigmatična za savremeni svet. U tom okruženju troje Antićevih lirskih junaka ostavlja utisak postflanera, besciljnih uličnih hodača, koji se kreću gradskim prostorom u kome, uprkos precizno popisanim tragovima ljudskog prisustva, kao da nema ničega
Završna predstava Instituta za umetničku igru „Human design“ bavi se pitanjem identiteta zadatog rođenjem i čovekovom potrebom da sam izabere ono što oseća da jeste
Ekspo je za naprednjačku elitu razlog da dobro potegne. Pogotovo što sluti da će im to čerupanje narode i države biti poslednji valcer. Posle kud koji mili moji
Lazar Hrebeljanović nije samo vojnik i vladar, već svetitelj koji svedoči da Carstvo Božije nije u suprotnosti sa borbom za pravdu
U svojim obmanama po pitanju Vojske Srbije, u koje se upliće kao pile u kučine, Aleksandar Vučić je otišao korak dalje ne bi li ispeglao one prethodne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
