Možda stvarno nema više prostora za drugačiji TV program – kažu, ponovo smo pred referendumom. To znači da gledate TV programe i maštate. Veruje se da muškarci gledaju program i zamišljaju žene koje vide na ekranu gole, to je navodno stara vežba za razbijanje treme pred javne nastupe. Za žene nisam siguran – mislim, šta zamišljaju, ali sada svi pokušavaju da pogode kome idu glasovi u drugom krugu. Za koga će glasati svi ti ljudi koje vidimo na malim ekranima, pa ako imate dilemu, ukoliko ste neodlučni, a takvih je, navodno mnogo, priznajte sebi da ste i vi ovako kombinovali.
Predizborni miting – Tomislav i grupa nacionalno svesnih građanki koja sebe naziva Žene Srbije. Dosta jaka tvrdnja, doduše nije prvi put da se žene tako samoorganizuju, pa obuku bunde, pa u ruke uramljene slike lidera i kao na Ušću zaigraju Sviđa mi se ova stvar! A Toma Nikolić se pokazao kao pravi džentlmen – pa je pokazao na ličnom primeru – kao što kad ulazite u kafanu, muško pusti žensko pred sebe, tako i u politici. Eto, tako su pustili Natašu Jovanović da sedi u Skupštini i predsedava, isto kao u kafani. Pa onda dođe uparađen konobar sve sa krpicom preko ruke – božemeoprosti ko pokojni Taško Načić – da priupita Šta piju, hm, Žene Srbije?
Posle se oba kandidata obraćaju mladima, ovi Borisovi se domunđavaju preko interneta, što je super, moderno, no mladi se do sada nisu pokazali kao brojni na biralištima. Ima i mladih koji su uzeli zastave u ruke pa trče po nekakvoj poljani – kao na sletu. Jasno mi je da bi to trebalo da ilustruje reči Borisa Tadića: „Da uvežemo sve zastave“, ali ne mora baš bukvalno. Takođe, nisam ja bukvalno shvatio ni onu rečenicu o „Osvajanju Evrope“ jer bi se inače osećao kao turski mameluk na pohodu ka Beču ili Budimu. Ne znam da li su srećni Evropljani kada čuju da mi ‘oćemo da ih osvojimo – Holanđani izgleda nisu.
A narod se nagurao u pošte da bi upisao besplatne akcije. Na RTS-u je ministar Dinkić u Kragujevcu pokazao kako se upisuju akcije. Bio je tu i gradonačelnik Verko, a baba u redu (Akcionarka 1) nije baš znala da kaže šta su to – akcije. „Valjda neka pomoć – šta ga znam!“. Ministar Dinkić je pokušao da zamisli, tu ga potpuno podržavam, da će neki od građana želeti da iskoriste na samo pravo na dividendu već i da upravljaju. Ja ću, recimo, odmah najavljujem, uvesti ozbiljne promene na Aerodromu Beograd, a insistiraću na drugačijem modelu naplate električne energije. Pokušaću da udružim akcije sa pomenutom Akcionarkom 1 iz Kragujevca – da menjamo direktore.
Ne znam za koga će glasati novopečeni akcionari, da l’ je fora da maznu lovu od ovog režima pa sa Tomom naprave novi.
Bitan glas očekuje se od Marije Šerifović, samo je to mnogo komplikovana priča. Njene prateće devojke sada nastupaju solo – kao Bjuti kvins, a pesma im se zove Zavet. To je kao kada Željko Joksimović napravi Lane moje pa plagijatori posle zaređaju po stoci i kopitarima. Komisija iz Evrosonga ‘oće da joj uskrati titulu ambasadora, Tijanić je ne pušta na RTS-u zbog menadžera Mirkovića. Bokte, Marija je već pod sankcijama i to spoljnim i unutrašnjim. Tadić joj je ponudio pomoć, Toma je vodio po mitinzima, a još jednom se ponavlja fenomen da je kod nas Evrosong politička manifestacija.
Tokom „Utiska nedelje“ pokazalo se kako razmišlja ovdašnji mladi političar, tačnije portparol DSS–a. Glasaće čovek kako kaže partija, što je odanost kakva se retko viđa. Verujem da je dečko iskren, ali me to uverava da nemam šta da tražim u ovdašnjim političkim strankama. Konfuzni odnos privatnog i javnog na našoj političkoj sceni veliki je problem, jer iz TV emisija znam sve o privatnom životu političara, iz duela znam kako ne umeju da razgovaraju sa drugim političarima polemišući argumentima, ali shvatam da osim pripadnosti partiji velika većina tih ljudi nema ama baš nikakvih osobenosti. Zato je valjda tako teško da tokom predizborne kampanje personalizujete kandidate – učinite ih „običnim ljudima“. Onda slikate Tomu kako se igra sa unucima, što nije strašno. Hilari Klinton se na predizbornim konvencijama redovno zaplače – to još bolje pali.
