Tragedija u Novom Sadu: Ko je kriv?

U julu je potpisnik ovih redova sasvim slučajno boravio sa bulumentom režimskih novinara i snimatelja koji su „ovekovečavali“ veliki naprednjačko-vučićevski graditeljski poduhvat – renoviranje Železničke stanice u Novom Sadu.

Bilo je to dok se išlo u susret otvaranju superbrze pruge koja će Beograd i Novi Sad povezati sa Suboticom, a onda, nekada u budućnosti, i sa Budimpeštom, sa pogledom na Vladivostok.

Svi su bili srećni i ponosni. Čuo sam jednog beogradskog novinara kako u vozu uredniku telefonom pojašnjava da stanica izgleda „kao da je u Stokholmu“.

Problematični projekti

Nije prvi put da se ova stanica za naprednjačkog vakta renovira, nešto su oko nje „čeprkali“ i pre nekoliko godina. Projekti vlasti su, kao i uvek, problematični, pogotovo oni graditeljski. I kada je cena u pitanju, i kada su izvođači radova u pitanju, i kada je reč o kvalitetu izgradnje. Sve je pod velom tajne, i visokokoruptivno, što iz tajnosti logički proizlazi.

Pad nadstrešnice Železničke stanice sa tragičnim posledicama naravno da ne treba politički zloupotrebljavati. Ali istovremeno bi bilo neodgovorno, zarad javnog interesa, ne podsetiti kako je život u državi kojom vlada korupcija, u kojoj su sve institucije, uključujući i one najosetljivije i najvažnije, rasturene, poslušne i „razekspertizovane“ – opasan po život!

Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno se ovakva tragedija ne bi desila. Tragedija u kojoj su ljudi nastradali, neki od njih, prema u trenutku pisanja ovog teksta dostupnim informacijama, i život izgubili.

Ostaje nam da se plašimo, svakim danom sve više, kako će protokom vremena izgledati silna Potemkinova sela koje vučićevci grade. Stručnjaci kažu – ne daj bože ozbiljnog zemljotresa.

A ako se desi tako što, kao što se recimo desilo u Turskoj, kada su gomilje ljudi izgubile život zbog korupcije, bezakonja i pohlepe graditelja, ko će biti kriv? Hoće li opet biti kriva bivša, „nenarodna“ vlast?