Nedavna istraživanja javnog mnjenja, koja nije naručio SNS, potvrđuju ono što se golim okom vidi: režimske partije zaostaju za „Studentskom listom“.
Uprkos pohvale vrednom trudu Aleksandra Vučića koji na 40 stepeni obilazi naprednjačke šatore po selima Srbije i Republike Srpske u kojima se lokalni simpatizeri ugošćuju rakijom, prasetinom, muzikom i državnim funkcionerima, nikako da cifre preokrene u svoju korist.
Njegovi marketinški timovi su uočili da je ljude ozbiljno počela da iritira bahatost korisnika režimskih usluga – pa je za svoje pojmove smanjio bahaćenje i kao prevaspitava partijske pajtose; birači su siromašni uprkos bajkama o zlatnom dobu – dele se poklon-pare šakom i kapom; pešačku kampanju (još uvek) predsednika Republike koji se nutka za premijera posećuje mali broj ljudi – nema veze, režimski mediji su ubačeni u turbo-pogon i sve to pobožno prate i šire nacionalnim frekvencijama…
Sistem vlasti se izlazao
I ne vredi. Nikako Vučić da dođe do brojki koje bi mu garantovale da može da proglasi pobedu neposredno nakon zatvaranja biračkih mesta, bez obzira na to ko je stvarno pobedio.
Sistem se jednostavno izlizao, kontrola jednog čoveka počela je da popušta, vesti o mafijaško-policijskim obračunima zabavljaju narod, dok ne im puknu pod prozorom…
Uprkos potpunoj dominaciji na medijskom tržištu ne mogu iste laži u nedogled da se vrte, kad-tad birači počinju da veruju ovome što vide, a ne onome što im se servira.
Šta treba da uradi „Studentska lista“
Studenti su pre dobrih godinu i po dana probudili učmalo društvo i sada „Studentska lista“ maršira ka pobedi.
Oni koji je vode samo moraju da se pobrinu da BIA ne uspe da poseje razdor među njima, da se na studentskoj listi za vanredne parlamentarne izbore ne nađu baš potpuni idioti i da pronađu način da sarađuju sa opozicionim političkim partijama koje to zaista jesu.
I da se kada, jednog dana, budu raspisani izbori, istog časa desetine hiljada studenata, onakvi neumorni i nasmejani kakvi jesu, rastrče po celoj Srbiji da šire dobru reč, u pešačkoj kampanji kakvu ova zemlja još videla nije.
Podrazumeva se da izborne tehnikalije, u koje spada, recimo, dovoljan broj obučenih kontrolora, moraju da budu završene na vreme.
Šta treba da radi opozicija
Za opozicione partije, koje su za 14 godina naprednjačke vlasti uspele da prokockaju gotovo svo poverenje građana, važi samo jedno: ili da završe ukrupnjavanje i postaraju se da niko ko izađe na izbore ne ostane ispod cenzusa ili da ne smetaju i pruže punu podršku „Studentskoj listi“.
I da se ne svađaju u javnosti kao da su u kafani.
Partije okupljene oko Vučića su odavno iscrpele svoj rezervoar birača, ne polazi im za rukom da pridobiju nove.
Oni koji su protiv režima imaju veliku šansu da sve do sada nezainteresovane ili neopredeljene ili neverne i razočarane pokrenu do glasačkih kutija da zaokruže nadu u budućnost.
Ako učesnici na izborima koji žele da demontiraju ovaj anticivilizacijski režim ne budu, pre nego što se održe, odradili to što mora da se uradi, neka se ne izgovaraju posle na kontrolisane medije, zloupotrebu državnih resursa, policijske torture i represiju, na nefer izborne uslove, jedni na druge – jer sve je to poznato i neće se promeniti, a ipak je put do pobede iscrtan fluorescentnom bojom.
A posle izbora nema kajanja.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
