Tužilačka predstava ili udarac u kičmu korumpiranog režima

Od kako je po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal 1. avgusta 2025. uhapšeno deset osoba (jedanaesta je u bolnici, a za jednom je raspisana poternica) zbog sumnje da su protivzakonito, zloupotrebljavajući položaj i funkcije, došli do pozamašne količine novca, kod komentatora se uočava naglašena opreznost: da li je, naime, u pitanju (još jedna) Vučićeva igra za odvraćenje pažnje s pobune građana Srbije protiv režima, ili je reč o stvarnom hapšenju, o stvarnoj – a ne nameštenoj, dakle – borbi protiv kriminala?

Među uhapšenima je i Tomislav Momirović (u daljem tekstu Toma Mona), bivši Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a na spisku Tužilaštva našao se i Goran Vesić, Momirovićev naslednik, ali njega je naglo zaboleo stomak pa je, umesto u pritvor, otišao u bolnicu.

Laž

Da li je, dakle, u pitanju igrokaz u Vučićevoj režiji?

Ako jeste, on počinje pre dvadesetak dana napadom na tužioca Mladena Nenadića. Delovanje je tipično esenovsko, grubo i direktno, uz sadejstvo tabloidne artiljerije. Na osnovu fotografije iz kafane na kojoj se nalaze rečeni tužilac, rektor beogradskog Univerziteta Vladan Đokić, bivši košarkaš Dejan Bodiroga i još neki ljudi, plete se nebulozna tabloidna priča na kojoj se nećemo zadržavati.

Paljba traje gotovo sve vreme, a onda se 1. avgusta, tačno devet meseci posle pada nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, izvodi nenajvaljeno hapšenje. Tabloidne televizije su izbezumljene, Vučić bulazni o „tužilačkom državnom udaru“, veći deo komentatora veruje da je to Vučićev igrokaz.

Ipak, nešto ovde ne pasuje. Esenesovci su primitivni i direktni: Vučić iz dubokog snega spasava dete; službe pronalaze oružje u blizini Vučićeve kuće; maskirani kompletni idioti ruše po Beogradu (posle će, pošto su obavili građevinske radove, početi da prebijaju građane); Predsednik svih građana šalje ocrtani voz da se zaleće na Kosovo (posle šalje kriminalce na Kosovo da izazovu nemire, ili šta već); gaze studente po ulicama: nije bilo nikog razboritog ko je makar na četiri sekunde poverovao da je hapšenje Milenka Grčića, vlasnika pečenjare i generalnog direktora Elektroprivrede Srbije, te čitavog ešalona srednjeg sloja esenesovaca (to su oni koji kradu desetine i stotine hiljada evra, viši ešaloni se ne zamaraju sićom), niko pribran, dakle, nije poverovao da to nije bilo šta drugo osim predstava.

Sve je kod esenesovaca na prvu loptu. Nemaju oni daha za plan koji bi se protezao na duže od 24 časa. Čak ni organizovanje dovoženje ljudi tamo gde treba, čak i iz Bosne, nije naročito sofisticarana tehnika.

Upravo zbog toga bila bi ovo revolucionarna promenu u esenesovskim tehnikama zamazivanja očiju javnosti, jer, ako jeste igrokaz, onda je dugo i pažljivo planiran, za akciju nije znalo mnogo ljudi, u igrokaz su uključeni Tužilaštvo za organizovani kriminal, tabloidi od najvećeg poverenja, policija… Bila bi ovo najsloženija i najozbiljnija Vučićeva akcija postavljanja Potemkinovih sela do sada. Najzad, zar nije sumnjivo to što je hapšenje izvedeno baš 1. avgusta, na dan kada je pre devet meseci betonska nadstrešnica smrvila šesnaestoro građana Srbije, a sve ono što smo saznali do sada bilo je, kako reče tužiteljka u penziji Jasmina Paunović, poznato još pre nekoliko meseci?

U redu. Neka je ovo čemu prisustvujemo još jedan pokušaj prevare. Šta će se dogoditi? Zapravo ništa. Ni studenti ni građani ne veruju više nikome ko je deo sistema koji kontroliše Vučić, pa će mirno i nepokolebljivo nastaviti da krune Vučićevu diktaturu.

Istina

A šta ako je istina? Koji argumenti idu u prilog pretpostavci da se Tužilaštvo za organizovani kriminal zaista uključilo u borbu protiv državnog kriminala?

Prvi argument je da je ovo verovatno prvi put da Vučić i tabloidi nisu uanpred najavili hapšenja. Oni to vole. Ovog puta, međutim, ni mukajet. Uzbuđenje u redovima tabloida, naročito Informera, delovalo je – recimo to tako – iskreno. Na ravni retorike ono što se 1. avgusta odvijalo na TV Informer bilo je ono što se od Informera i očekuje: gomila ogavnih nebuloza. Ono, dakle, što Informer radi od kako postoji, a naročito od kako je pod Vučićevom kontrolom. Ali ko god je imao dovoljno jak stomak da pogleda juče šta se, a naročito kako, događalo na tom propagandnom sredstvu, nije mogao da ne primeti duboku pometenost.

Uz to, predsednik svih građana uopšte nije bio brbljiv kao obično. Naprotiv. Jeste ispalio ono o državnom udaru, jeste sazvao hitnu sednicu Saveta za nacionalnu bezbednosti (neka i to bude deo pažljivo sprovedenog plana), ali njegovo držanje bilo je potpuno drugačije nego obično.

Ako, dakle, ovo što se događa jeste istina, onda je Vučić u priličnoj nevolji, a Toma Mona u još većoj. Nema nikakve sumnje da Toma zna mnogo (previše) o parama koje su, umesto u prugu i renoviranje stanice, otišle direktno tamo gde treba, tj. ne treba. Ne bi smelo da nas zavara što Toma izgleda tako kako izgleda, što se drži tako kako se drži i što govori tako kako govori. On je, najpre, izuzetno bogat čovek, a do pada nadstrešnice bio jedan od važnijih operativaca Vučićevog režiima. Trom i neuverljiv u javnosti, zajedno s Vučićem i Malim jeo je onaj parizer pred kamerama, a daleko od javnosti obavljao je šta treba.

Ako je, dakle, sve ovo s hapšenjem stvarno, Toma je sada pred neprijatnim izborom. Ili će da ćuti i čeka pomilovanje – ako je predsednik svih građana pomilovao batinaše, što ne bi i Monu? – što bi značilo da se kladi na Vučića i na to da će ovaj da ostane na vlasti. Ali da li je to razborit izbor? Da li će se Toma usuditi da stavi sve što ima, računajući i slobodu, na Vučića? Uz to, ume u tim pritvorskim hodnicima biti klizavo, neravno, nezgodno za kretanje, saplete se čovek i ispadne kroz prozor.

Druga varijanta je da sarađuje s pravosudnim organima. To je već zanimljivije, a na Tomi je da vidi šta će.

A Tužilaštvo i tužilac Mladen Nenadić?

Pa, ako je deo Vučićevog igrokaza saznaćemo to vrlo brzo. Postoji, međutim, i druga mogućnost. Recimo da je Vučić saznao da se tužilac posvetio svome poslu i krenuo da ga diskredituje preko one fotografije, s ciljem da ga smeni, ali nije stigao da to obavi (nije to baš tako lako). Uz to, tužilac je shvatio da je sada to igra na sve ili ništa („oni ili mi“, što reče onaj čudni lik iz Inforfmera). Ako se povuče – gotovi su i on njegova ekipa. Zato je odlučio da, umesto unazad, napravi korak unapred ka kičmi režima.

Sledeći korak je na sudu. Da li će sud da podrži zahtev Tružilaštva i odredi pritvor uhapšenima, najpre na 30 dana. Potom, ako bude potvrdio, da li će biti napisana ozbiljna i održiva optužnica. Najzad, da li će Vučić pokušati da raspusti Tužilaštvo? Ako pokuša, da li će tužioci reagovati u suprotstaviti mu se. Sve ćemo to, sva je prilika, saznati za koji dan.

Ukoliko je, dakle, sve ovo istina, a ne puka predstava, stvari se veoma ubrzavaju.

Veliki letnji popust na „Vreme“! Samo kliknite ovde, odaberite pretplatu i podržite redakciju u nezavisnom radu.