Foto: AP Photo/Aaron Doster
Najbolji teniser svih vremena i trenutno drugi na ATP listi je u nedelju u najdužem meču u istoriji turnira osvojio masters u Sinsinatiju. Savladao je trenutno najboljeg i šesnaest godina mlađeg Španca Karlosa Alkaraza sa 2 : 1 u setovima - 5:7, 7:6 (9-7), 7:6 (7-4)
Sve je bilo krenulo kako treba, Novak je bio Novak, brejknuo je na početku prvog seta špansku zvezdu u najsjajnijem usponu Karlosa Alkaraza i izgledalo je da će mu nakon poraza u finalu Vimbldona očitati lekciju o tome ko je i dalje ko u svetu tenisa.
A onda je potpuno posustao. Šesnaest godina mlađi Španac je dobio prvi set i brejknuo ga u drugom. Činilo se da su godine stigle čak i Novaka Đokovića za koga kažu da je od svog tela napravio hram.
Na betonskom terenu iz koga je isijavala vrućina tridesetšestogodišnjak nije mogao da dođe do daha. Tražio je od svog tima da mu pripreme energetski napitak, tražio je lekarski pregled, merili su mu puls, pokazivao je da mu se vrti u glavi, sve je ukazivalo na to da zbog fizičke iscrpljenosti neće moći da nastavi meč.
Za Novakove navijače scene na terenu su postale mučne. Valjda je po prvi put jedan od fizički najspremnijih atleta svih vremena prosto delovao staro. Lice mu je bilo crveno, iscrpljeno, jedva se vukao po terenu, kasnio na loptu.
Delovalo je kao da samo iz poštovanja prema sportu i protivniku ne želi da preda meč, već da ga časno izgubi.
Delovalo je da prisustvujemo istorijskom trentku za koji smo znali da mora da dođe, ali smo se nadali da neće još neko vreme – smeni generacija. Đoković je posledjnji predstavnik „velike trojke“ (Federer, Nadal) koja je 15 godina dominirala svetskim tenisom, koji i dalje igra i to na vrhunskom nivou. Mari i Vavrinka se ponekad pojavljuju na turnirima, ali uglavnom ispadaju u ranoj fazi.
To je to, pomislili su mnogi. Da neki klinac, ma koliko dobar, dva puta zaredom pobedi Novaka Đokovića može samo da znači kraj čitave jedne teniske ere. Kao kada u jednom trenutku do tada neprikosnoveni Federer i Nadal nisu Noletu mogli ama baš ništa, kada ih je pobeđivao u nizu.
Po srednjeevropskom vremenu primicala se ponoć, ponedeljak je radni dan, ništa nije ni kod najvećih optimista ukazivalo na to da je Nole u stanju da napravi preokret. Biće da su mnogi otišli na spavanje, zaista je bilo mučno gledati nemoć Đokovića koji je u teniskom svetu izgradio imidž nadljudskog bića.
Šta se se zatim dogodilo u njegovoj glavi i njegovom telu, to spada u ono što ga čini ne jednim od najboljih sportista svih vremena, već fenomenom: volja za pobedom prosto nije dozvoljavala da njegov organizam posrne.
Svako ko se iole ozbiljnije bavio sportom dobro zna kako je to kada te telo izda zbog iscrpljenosti i koliko je malo onih koji u takvim trebucima pukom voljom mogu da ga nateraju da ne poklekne. Ona čuvena izreka o podizanju mitskog Feniksa iz pepela mogla bi da se preinači u „podizanje Đokovića iz poraza“: kao da je nakon što je sagoreo na terenu rodio sam sebe i poleteo do pobede. Ma šta ko mislio o sportu ili Đokoviću, takav pristup onome što radiš trebalo bi da bude inspiracija svakome – od učenika do opozicionih političara.
Tako je Novak Đoković osvojio svoj 39. masters, treći Sinsinati i ukupno 95. titulu u karijeri i odgodio do daljnjeg priče o „smeni generacija“.
Za nedelju dana počinje Otvoreno prvenstvo Amerike u Njujorku.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Raskrsnice u Omladinskih brigada, Jurija Gagarina, Zorana Đinđića i kružni tok kod opštine Novi Beograd večeras su bile blokirane u znak protesta i građanskog okupljanja. Inicijativa dolazi iz lokalnih zborova, koji kroz predavanja, kvizove i tišinu traže promene
Zašto i kako se patrijarh Porfirije u „inkvizitorskom” procesu okomio na teologa Blagoja Pantelića koji – bez ikakvih privilegija, funkcija i moći – postavlja nezgodna pitanja i ne pristaje da ćuti, za “Vreme” objašnjava sveštenik Nenad Ilić
Koje je sve poslove firma za obezbeđenje iz Kraljeva obavljala za javne institucije pre nego što su njeni radnici viđeni u sukobu sa studentima na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru? Spisak je dug, a način angažovanja, makar u poslednjem slučaju - netransparentan
Novosadski parlament usvojio je inicijativu gradonačelnika Žarka Mićina za podizanje spomenika stradalima u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu
Vojnim paradom Hrvatska obeležava 30. godišnjicu svog oslobođenja od delimične okupacije. Ta proslava, međutim, otvara brojna pitanja – o sadašnjoj poziciji Hrvatske, ali i o njenoj prošlosti.
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Višeminutno izlivanje predsednikovog gneva na građane Novog Pazara nije ništa drugo, do poslednji trzaj jedne poražene politike čoveka koji misli da je država, a zapravo je ćacilend
Da li iko veruje, osim možda Vučića, da bi čistka tužilaca i sudija uspela? Da li on zaista veruje da može da pronađe dovoljan broj Bokana, jer, ako ćemo pravo, Bokan je ipak biser među biserima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Sve što se sa Đokovićem dešava je pravo, istinsko, bez truni laži i prevare, a to je, u društvu kakvo je poslednjih desetak godina naše, ravno čudu. U sredini u kojoj se iz dana u dan, na svim mestima i na sve moguće načine, laže, preteruje, zataškava, prikriva i krade, gde cvetaju hohštapleraj i mediokritetstvo, gde se plagirani doktorati brane pred sudom, gde ulizice prave karijere, gde se obogaćene lopuže smeju u lice poštenom svetu, a neuravnoteženi vođa neumorno naduvava balon svoje lažne veličine, u takvoj sredini pošten, blistavo čist i moćan nastup jednog pravog izdanka ovog naroda je za neke okrepljujući, a za neke bi, slutimo, mogao biti i zabrinjavajući
