Pošiljka za tržište EU zaustavljena je na hrvatskoj granici zbog prisustva najtoksičnijeg mikotoksina. Od početka godine su već tri slučaja nebezbedne hrane iz Srbije registrovana na spoljnim granicama Unije
Hrvatska granična policija zaustavila je pošiljku kukuruznog skroba, odnosno gustina, iz Srbije zbog povećanog nivoa aflatoksina B1, opasne kancerogene supstance.
Evropski sistem za brzo uzbunjivanje o hrani (RASFF) izdao je novo upozorenje za proizvod izvezen iz Srbije na tržište Evropske unije, nakon što je na spoljnim granicama EU utvrđeno prekoračenje dozvoljenog nivoa ove štetne supstance.
Reč je o kukuruznom skrobu u kojem je hrvatska granična kontrola pronašla viši nivo aflatoksina B1 od zakonom dozvoljenog. Proizvod je označen kao potencijalno rizičan i prijavljen putem sistema RASFF.
Ovo je treći slučaj od početka 2026. godine da su namirnice iz Srbije na spoljnim granicama Evropske unije označene kao nebezbedne. Tokom januara prethodno su otkriveni nikl u kiselom kupusu i mikobakterije u korama za torte.
Tokom 2025. godine izdato je čak 30 upozorenja za proizvode iz Srbije namenjene tržištu EU. Među utvrđenim nepravilnostima bili su hepatitis A i kadmijum u smrznutom voću, aflatoksin u sojinom brašnu, metalna žica u njokama, kao i listerija u dimljenom lososu.
Najčešći razlog za izdavanje upozorenja ostaje prisustvo aflatoksina B1 – najtoksičnijeg oblika ove grupe mikotoksina, koji se smatra kancerogenim i može izazvati ozbiljna oštećenja jetre i druge dugoročne posledice po zdravlje ljudi.
Za kvalitet i bezbednost hrane koja se stavlja na tržište i izvozi, primarno su odgovorni proizvođači, odnosno subjekti u poslovanju sa hranom. Oni su dužni da obezbede da njihovi proizvodi ispunjavaju sve zakonom propisane uslove.
Kontrola bezbednosti hrane u Srbiji uređena je važećim Zakonom o bezbednosti hrane, a sprovode je Ministarstvo poljoprivrede i Ministarstvo zdravlja, preko nadležnih inspekcija, kao i ovlašćene i referentne laboratorije.
Zakonom je jasno propisano da su proizvođači odgovorni za bezbednost hrane za ljude i životinje i da moraju obezbediti usklađenost sa svim propisima donetim na osnovu tog zakona. Ipak, uprkos postojećem regulatornom okviru, u praksi se i dalje dešava da se u hrani pronađu nepoželjne ili zabranjene supstance.
Postojeći Zakon o bezbednosti hrane trebalo bi uskoro da bude revidiran novim propisom, kojim bi se prvi put uveo sistem bržeg obaveštavanja i efikasnijeg reagovanja u slučaju pojave nebezbedne hrane na tržištu.
Cilj novog zakona je zaštita zdravlja potrošača, jačanje poverenja u sistem kontrole hrane u Srbiji, kao i dalje usklađivanje sa standardima Evropske unije.
Usvajanje ovog propisa predstavlja važan korak ka ispunjenju Merila 1 za otvaranje Poglavlja 12 – Bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna politika, u okviru pregovora Srbije sa EU, koje je deo klastera pet.
Radna verzija zakona dostupna je na sajtu Ministarstva poljoprivrede, ali konačan tekst još nije usvojen, te se i dalje primenjuje postojeći zakon.
Za razliku od Zakona o bezbednosti hrane, Zakon o službenim kontrolama usvojen je krajem 2025. godine. Njegov cilj je uspostavljanje jasnog i jedinstvenog sistema službenih kontrola i drugih zvaničnih aktivnosti u svim fazama proizvodnje, prerade i distribucije životinja i robe na koje se zakon odnosi.
Ovaj zakon primenjuje se i u oblasti bezbednosti hrane, u svakoj fazi proizvodnog i distributivnog lanca. Njegova puna primena očekuje se tokom 2026. godine, a trebalo bi da omogući strože, češće i efikasnije kontrole, naročito kada je reč o proizvodima namenjenim izvozu.
Ko kontroliše namirnice u Srbiji i zašto se roba vraća sa granica EU
Hrvatska firma "Fortenova grupa“ prodala je Idea markete firmi Davora Macure „ALTA Retail“, a pre toga „Dijamant“ MK grupi. Iz saopštenja hrvatske kompanije može se nazreti zašto su otišli iz Srbije
Studenti su objavili sopstveni ekonomski program. Ako Studentska lista pobedi, imaće puno posla u finansijama Srbije
Kandidat za premijera SNS-a Aleksandar Vučić obećava prosečnu platu od 1.200 evra do kraja godine. Ekonomisti to ocenjuju kao nerealno i deo predizbornog marketinga
Danas počinje isplata jednokratne državne pomoći penzionerima. Iznos se kreće od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Uz pomoć je ovog meseca stiglo - i pisamce od predsednika Srbije Aleksandra Vučića
Zbog uticaja spoljnih faktora poskupljenje kredita vezanih za evro u Srbiji je očigledno, pitanje je samo koliko će do kraja godine skočiti rate
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
