Predsednik Srbije najavio je ograničenje trgovačkih marži na 20 odsto, obećavajući niže cene za građane. Ali koliko su zapravo visoke marže u Nemačkoj, zemlji koja važi za šampiona niskih cena u Evropi
Srpske vlasti hoće da ograniče marže supermarketa. A kolike su marže u Nemačkoj, kakve su razlike u cenama i kupovnoj moći?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je „rat maržama“, tvrdeći da one u supermarketima više neće smeti da pređu 20 odsto. Time će, obećava, i cene za potrošače biti osetno niže.
Vučić je rekao da neki od supermarketa „deru kožu sa leđa“. Kako je to u Nemačkoj, koja se smatra šampionom niskih cena namirnica u odnosu na životni standard, podseća Dojče vele?
Šta je marža?
Ugrubo, to je razlika između nabavne cene proizvoda i njihove prodajne cene. Obično bez poreza na dodatu vrednost – jer on se preusmerava državi.
U marži se krije jedini izvor zarade trgovaca. Od tih prihoda se finansiraju troškovi – plate, računi za struju, komunalije, prostor i ostalo – a ono što ostane je profit.
Podaci nisu široko dostupni jer se tretiraju kao poslovna tajna. Stručne publikacije uzimaju da se u velikim lancima supermarketa prosečne marže kreću oko 25 odsto od čega najmanje 22 odsto otpada na troškove. Profit firme je dakle u proseku 1-3 odsto od neto prodajne cene.
Ekonomski list Handelsblat je objavio da je Lidl u Nemačkoj prošle godine snizio marže sa 26,5 na 23,7 odsto.
Prema Vučićević rečima, veliki lanci u Srbiji imaju marže između 30 i 45 odsto.
Gde je skuplje?
Prema podacima Eurostata za prošlu godinu, cene hrane i bezalkoholnih pića u Nemačkoj nešto su više nego u Srbiji.
Ako se uzme da prosek cena u celoj EU nosi 100 poena, onda cene u Srbiji iznose 96 odsto prosečne cene u EU, a u Nemačkoj 103 odsto.
Daleko najveće cene u Evropi su u Švajcarskoj (159), te na Islandu i u Norveškoj, dok je unutar EU najskuplji Luksemburg (125).
Jeftiniji od Srbije su Mađarska (95), Španija (95), Češka (89), Bugarska (89), Poljska (87). Bitno jeftinije su namirnice u Crnoj Gori (84), Slovačkoj (83), BiH (83), Turskoj (77), Rumuniji (76) i Severnoj Makedoniji (73).
Valja dodati, nemački marketi imaju bitno veće troškove od srpskih – počev od plata zaposlenih pa do električne energije.
A kolike su plate?
Nešto više cene u Nemačkoj izgledaju sasvim drukčije kad se u računicu uvedu i plate.
U Srbiji je prosečna neto-plata (obračunata za puno radno vreme) nešto iznad 900 evra, dok je u Nemačkoj bruto-iznos oko 4.700 evra. Pošto je poreski sistem komplikovaniji, teško je reći koliki je u proseku neto, pa se uzima da je oko 3.000 evra – za puno radno vreme.
Kad bi se posmatrala samo kupovna moć spram hrane i bezalkoholnih pića, za nemačku platu se dakle može kupiti oko triput više nego za srpsku.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Mađarski MOL, koji je viđen kao novi večinski vlasnik NIS-a, ima većinski udeo u hrvatskoj naftnoj kompaniji INA. Zašto Hrvatska ima loše iskustvo sa MOL-om?
Korak po korak nazire se neko rešenje za NIS. Glavni kupac je MOL koji insistira na većinskom udelu. Sprema se i međudržavni sporazum između Srbije i Mađarske
Na zahtev Međunarodnog monetarnog fonda Vlada Srbije je prihvatila da se poslovanje grada Beograda i njegovih javnih preduzeća podvrgne spoljnoj reviziji - zbog naglog rasta dugova, kašnjenja isplata i fiskalnih rizika
Zašto Vučić iz Abu Dabija kaže da će „blokaderi“ ako dođu na vlast „silovati žene“ i „jahati popove“? Zato da sablazni i odvuče pažnju od koncerta Ane Bekute u Čačku teškog 40 000 evra dok Čačani plaćaju hodanje trotoarom
Teško je izračunati ko je koliko kriv za ponor u kojem je košarkaški klub Partizan. Ali predsednik Ostoja Mijailović volontira za najvećeg krivca time što ne razume da mora da ode i tako otvori šansu za novi početak
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
