Predsednik Srbije najavio je ograničenje trgovačkih marži na 20 odsto, obećavajući niže cene za građane. Ali koliko su zapravo visoke marže u Nemačkoj, zemlji koja važi za šampiona niskih cena u Evropi
Srpske vlasti hoće da ograniče marže supermarketa. A kolike su marže u Nemačkoj, kakve su razlike u cenama i kupovnoj moći?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je „rat maržama“, tvrdeći da one u supermarketima više neće smeti da pređu 20 odsto. Time će, obećava, i cene za potrošače biti osetno niže.
Vučić je rekao da neki od supermarketa „deru kožu sa leđa“. Kako je to u Nemačkoj, koja se smatra šampionom niskih cena namirnica u odnosu na životni standard, podseća Dojče vele?
Šta je marža?
Ugrubo, to je razlika između nabavne cene proizvoda i njihove prodajne cene. Obično bez poreza na dodatu vrednost – jer on se preusmerava državi.
U marži se krije jedini izvor zarade trgovaca. Od tih prihoda se finansiraju troškovi – plate, računi za struju, komunalije, prostor i ostalo – a ono što ostane je profit.
Kolike su marže u Nemačkoj?
Podaci nisu široko dostupni jer se tretiraju kao poslovna tajna. Stručne publikacije uzimaju da se u velikim lancima supermarketa prosečne marže kreću oko 25 odsto od čega najmanje 22 odsto otpada na troškove. Profit firme je dakle u proseku 1-3 odsto od neto prodajne cene.
Ekonomski list Handelsblat je objavio da je Lidl u Nemačkoj prošle godine snizio marže sa 26,5 na 23,7 odsto.
Prema Vučićević rečima, veliki lanci u Srbiji imaju marže između 30 i 45 odsto.
Gde je skuplje?
Prema podacima Eurostata za prošlu godinu, cene hrane i bezalkoholnih pića u Nemačkoj nešto su više nego u Srbiji.
Ako se uzme da prosek cena u celoj EU nosi 100 poena, onda cene u Srbiji iznose 96 odsto prosečne cene u EU, a u Nemačkoj 103 odsto.
Daleko najveće cene u Evropi su u Švajcarskoj (159), te na Islandu i u Norveškoj, dok je unutar EU najskuplji Luksemburg (125).
Jeftiniji od Srbije su Mađarska (95), Španija (95), Češka (89), Bugarska (89), Poljska (87). Bitno jeftinije su namirnice u Crnoj Gori (84), Slovačkoj (83), BiH (83), Turskoj (77), Rumuniji (76) i Severnoj Makedoniji (73).
Valja dodati, nemački marketi imaju bitno veće troškove od srpskih – počev od plata zaposlenih pa do električne energije.
A kolike su plate?
Nešto više cene u Nemačkoj izgledaju sasvim drukčije kad se u računicu uvedu i plate.
U Srbiji je prosečna neto-plata (obračunata za puno radno vreme) nešto iznad 900 evra, dok je u Nemačkoj bruto-iznos oko 4.700 evra. Pošto je poreski sistem komplikovaniji, teško je reći koliki je u proseku neto, pa se uzima da je oko 3.000 evra – za puno radno vreme.
Kad bi se posmatrala samo kupovna moć spram hrane i bezalkoholnih pića, za nemačku platu se dakle može kupiti oko triput više nego za srpsku.
Grejanje doma u Srbiji već decenijama predstavlja jedan od ključnih energetskih i ekonomskih izazova, koliko toplotne pumpe zapravo mogu da pomognu jednom domaćinstvu u zimskim mesecima
Vučić stalno ponavlja kako su svi ljubomorni zbog njegovih fantastičnih ekonomskih uspeha pa zato hoće da ga skinu sa vlasti. Kada se, međutim, srpski minimalac uporedi sa slovenačkim, hrvatskim i crnogorskim, vidi se gde se nalazi Srbija
Iako je država po peti put izmenila Uredbu o trgovinama, potrošače niko o tome nije obavestio. Propis je stupio na snagu 31. januara
Rok za podnošenje prijava za upis bespravnih objekata produžen je za tri dana i traje do nedelje, 8. februara u ponoć, rekla je ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević
Koliko će NIS-u trebati da se oporavi od katanca na Rafineriju, ali i još dužeg nerada Petrohemije? Ova firma je posebno doprinela da gigant 2025. godinu završi u prvom minusu od kada su ga preuzeli Rusi, neračunajući koronu
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
