Predsednik Srbije najavio je ograničenje trgovačkih marži na 20 odsto, obećavajući niže cene za građane. Ali koliko su zapravo visoke marže u Nemačkoj, zemlji koja važi za šampiona niskih cena u Evropi
Srpske vlasti hoće da ograniče marže supermarketa. A kolike su marže u Nemačkoj, kakve su razlike u cenama i kupovnoj moći?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je „rat maržama“, tvrdeći da one u supermarketima više neće smeti da pređu 20 odsto. Time će, obećava, i cene za potrošače biti osetno niže.
Vučić je rekao da neki od supermarketa „deru kožu sa leđa“. Kako je to u Nemačkoj, koja se smatra šampionom niskih cena namirnica u odnosu na životni standard, podseća Dojče vele?
Šta je marža?
Ugrubo, to je razlika između nabavne cene proizvoda i njihove prodajne cene. Obično bez poreza na dodatu vrednost – jer on se preusmerava državi.
U marži se krije jedini izvor zarade trgovaca. Od tih prihoda se finansiraju troškovi – plate, računi za struju, komunalije, prostor i ostalo – a ono što ostane je profit.
Kolike su marže u Nemačkoj?
Podaci nisu široko dostupni jer se tretiraju kao poslovna tajna. Stručne publikacije uzimaju da se u velikim lancima supermarketa prosečne marže kreću oko 25 odsto od čega najmanje 22 odsto otpada na troškove. Profit firme je dakle u proseku 1-3 odsto od neto prodajne cene.
Ekonomski list Handelsblat je objavio da je Lidl u Nemačkoj prošle godine snizio marže sa 26,5 na 23,7 odsto.
Prema Vučićević rečima, veliki lanci u Srbiji imaju marže između 30 i 45 odsto.
Gde je skuplje?
Prema podacima Eurostata za prošlu godinu, cene hrane i bezalkoholnih pića u Nemačkoj nešto su više nego u Srbiji.
Ako se uzme da prosek cena u celoj EU nosi 100 poena, onda cene u Srbiji iznose 96 odsto prosečne cene u EU, a u Nemačkoj 103 odsto.
Daleko najveće cene u Evropi su u Švajcarskoj (159), te na Islandu i u Norveškoj, dok je unutar EU najskuplji Luksemburg (125).
Jeftiniji od Srbije su Mađarska (95), Španija (95), Češka (89), Bugarska (89), Poljska (87). Bitno jeftinije su namirnice u Crnoj Gori (84), Slovačkoj (83), BiH (83), Turskoj (77), Rumuniji (76) i Severnoj Makedoniji (73).
Valja dodati, nemački marketi imaju bitno veće troškove od srpskih – počev od plata zaposlenih pa do električne energije.
A kolike su plate?
Nešto više cene u Nemačkoj izgledaju sasvim drukčije kad se u računicu uvedu i plate.
U Srbiji je prosečna neto-plata (obračunata za puno radno vreme) nešto iznad 900 evra, dok je u Nemačkoj bruto-iznos oko 4.700 evra. Pošto je poreski sistem komplikovaniji, teško je reći koliki je u proseku neto, pa se uzima da je oko 3.000 evra – za puno radno vreme.
Kad bi se posmatrala samo kupovna moć spram hrane i bezalkoholnih pića, za nemačku platu se dakle može kupiti oko triput više nego za srpsku.
Srpske firme koje prave struju i druge velike zagađivače od 1. januara će plaćati državi dodatni porez. Ipak, nadležni još nisu doneli sve potrebne zakone kojim bi to omogućili, a ne predviđa se ni kontrola novca koji će država prikupiti
Iz investicionog fonda „Ceecap capital“, koji drži lanac prodavnica „Gomeks“, kažu da su prodavnice u Novom Pazaru, na Zlatiboru i u Čačku zatvorene „isključivo zbog optimizacije portfolija, što je uobičajena poslovna praksa“
Strane direktne investicije u Srbiji manje su za čak 54 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Zašto je tako
Namirnice koje se u centralnoj Srbiji podrazumevaju, na severu Kosova nisu svakodnevica. Postoje zamene, ali nekada nedovoljno adekvatne. Zašto Srbi sa Kosova po meso idu u Novi Pazar i Kraljevo
Cene poljoprivrednih proizvoda jeftinije su u prodavnicama nego na pijacama. Zašto je to tako
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Umesto da se distancira od studenata iz Novog Pazara, narod je duboko postiđen beščašćem policije koju plaća, ogorčen nepravdom i sada samo gleda kako da im pomogne na maršu do Novog Sada
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da su za pucnjavu u Ćacilendu krivi „blokaderi“, opozicija, mediji. Ali, samo u žabokrečini koju je on stvorio društvene patologije mogu da postanu prvoklasna politika
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
