Srbija se pridružuje globalnom trendu implementacije veštačke inteligencije (VI) u poslovne procese. Stručnjaci ističu da je ključna reč – prekvalifikacija
Neke od novih poslova, koji će kako se očekuje nastati uz veštačku inteligenciju, radiće Miljan Radunović i Miljan Boričić, koji su među prvih 12 sertifikovanih menadžera za ovu delatnost u Srbiji, prenosi RTS.
„Da sto AI menadžera ima bilo bi malo. Što se tiče samih kompanija dosta toga je na nivou teorije, svi puno pričaju o VI, a malo je onih koji umeju to da sprovedu u delo. VI nije samo stvar tehnologije, primena u biznisu je stvar poznavanja biznisa, poznavanje poslovnih procesa, zakona i na kraju šta je to i koji benefit može da donese kompaniji“,rekao je Radulović.
Miljan Boričić navodi primer gde nam veštačka inteligencija može pomoći.
„Neke varijante koje mogu da se u bilo koje preduzeće implementiraju bez problema su neke baze znanja gde kolektiv može da dobije vrlo brze odgovore u komunikaciji sa četbotom, to su primene gde možemo olakšati ljudima u kontakt centrima“, navodi Boričić.
Milioni sadašnjih zanimanja će nestati, u broju radnih mesta to je gotovo 75 miliona. Ključna reč postaje – prekvalifikacija.
Gde se beleži porast korišćenja veštačke inteligencije?
Direktor Centra za digitalnu transformaciju PKS Predrag Nikolić ističe da su kompanije sve svesnije da nije pitanje izbora digitalne transformacije, već da je to obaveza.
„Mi imamo nekih 50 slučajeva kroz Centar za digitalnu transformaciju gde imamo implementirana rešenja veštačke inteligencije. Najšešće su to turizam i trgovina,“ kaže Nikolić.
Primena i uticaj na tržište rada bila je i tema evropskih i svetskih lidera na prošlonedeljnom samitu u Parizu. Dok se Evropa zalaže za pravnu regulativu i etičku primenu, Sjedinjene Američke Države i Kina vode trku u razvoju te tehnologije bez pravila igre.
Stefan Badža, član delegacije Srbije na samitu VI u Parizu, navodi da iako je postojao strah od veštačke inteligencije, svi sada žele da je koriste.
„Ono što možemo videti prethodnih nekoliko godina da je bio veliki strah od VI, sada se već vidi da neće ona tako brzo biti primenjena. Ali svi ističu od SAD do manjih zemalja da žele da iskoriste veštačku inteligenciju kao motor razvoja i rasta produktivnosti. Ono što je strah je da će zemlje koje su naprednije povećati jaz u odnosu na manje razvijene zemlje“, rekao je Badža.
Biće jaza i u zaradama – već sada pokazuje statistika – prosečna zarada specijaliste za veštačku inteligenciju kod nas je između 60.000 i 110.000 evra godišnje.
Elektroprivreda Srbije odbila je da dostavi dokumentaciju o svom poslovanju sa Alta bankom, koju je Nova ekonomija tražila putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja
U trenutku kada UN izveštaji govore o genocidu u Gazi, Srbija ne samo da nastavlja izvoz municije, već beleži rekordan profit. Među klijentima su firme bliske izraelskoj vojsci, a izvoz se skriva pod oznakom „strogo poverljivo“
Još jedan u nizu proizvoda iz Srbije u Evropi ne prolazi kontrolu kvaliteta. Ovoga puta u sojinom brašnu pronađen je aflatoksin
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA, Aleksandar Seničić, upozorio je da su prevarantske ponude za putovanja, naročito na društvenim mrežama, sve češće i da se građani lako prevare nerealno niskim cenama. „Za 200–300 evra ne možete dobiti luksuz sa bazenom“, poručuje Seničić
Firma Arhi.pro, jedna od vodećih firmi Beograda na vodi, je od 30. maja u blokadi. Tog dana je promenila i vlasničku strukturu. Blokirali su ih Narodna banka, Poreska uprava, Uprava za trezor...
Može li Vučić nešto da učini za Dodika? Naravno. Može da ga pomiluje. Ali ne u pravnom smislu, već u onom ljudskom – po kosi i obrazu
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
