Čekajući petak: Da li će Srbija pratiti skok cena goriva u svetu

Prvi dan kada bi kriza na Bliskom istoku mogla ekonomski da se odrazi na Srbiju jeste petak, 6. mart. Tada će država Srbija, koja već godinama drži zauzdano kontrolisano tržište naftnih derivata u zemlji, saopštiti nove cene dizela i benzina.

Postoji mogućnost da će one biti veće, ako je sudeći po cenama u drugim zemljama sveta, a stručnjaci su već objasnili da pored ekonomskih realnih pokazatelja, na cenu nafte često utiče i psihologija tržišta – a tržište je sada uzdrmano.

Pored cene nafte, Srbiji čekaju i muke sa gasom, jer prijateljska Rusija još zvanično nije stavila potpis na novi aranžman, ili to nije objavljeno, a postojeći ugovor ističe već krajem marta. Lepo se potrefilo, makar za Rusiju, da nam taj povoljniji gas sada treba više nego ikada, jer će cene ovog energenta sa ratom u Iranu, na drugim tržištima verovatno tek divljati.

Prvi ekonomski nalet na Zapad

Cene sirove nafte, od koje se derivati i dobijaju, skočile su na rekordne nivoe u odnosu na poslednjih godinu dana. Cena referentne američke nafte povećana je 3. marta za 8,6 odsto. Brent nafta, međunarodni standard, poskupela je 6,7 odsto, a to se brzo prelilo i na cenu goriva na pumpama u nekim zemljama.

Tako je cena galona benzina u SAD porasla 11 centi preko noći, a gorivo je poskupelo i u nekim evropskim zemljama, pišu mediji. Jedan galon (oko 3,78 litara) običnog benzina prodavao se u SAD za 3,11 dolara, prema podacima moto kluba AAA, što je iznenadilo neke vozače na benzinskim stanicama.

U predgrađima Pariza na više benzinskih stanica uočene su velike kolone automobila, usled straha vozača da će gorivo naglo poskupeti ili da ga čak neće biti.

Foto: Carsten Koall/dpa via AP

Vučić: Biće pakao sa energentima

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pobornik je crnih izjava i najgorih scenarija unapred.

On je odmah izjavio da će, ako se nastavi rat na Bliskom istoku, Evropa što se energenata tiče imati pakao i istakao da ne smemo da pustimo da nam cene nafte podivljaju i da će biti tražene mere za taj problem. Dodao je da je kod nas cena dizela oko 200 dinara po litru, a da je cena 3. marta na kotacijama u Mediteranu bila 216 dinara, što je osam procenata više.

„Za dva dana će da bude 230, 240. To niko živ ne može da plati, to vam diže sve ostale cene i sve drugo. Zato je moja ideja i zato ću da radim, pre svega sa ministrom finansija na tome, da nađemo mere kako da mi subvencionišemo u narednih mesec dana, jer ne smemo da pustimo da nam cene nafte podivljaju”, rekao je Vučić.

Šta ćemo sa gasom

Problem je i sa gasom, a ekonomski stručnjaci sveta kažu da je on još veći nego što je naftni.

„Katar je zavrnuo slavinu. Mi imamo sreću da nam preko Turskog toka normalno dolazi ruski gas, to je do kraja marta. Moramo da vidimo šta ćemo dalje”, izjavio je Vučić.

Srbija zaista ima problem sa gasom jer ju je Rusija opet ostavila da do poslednjeg trenutka čeka na dogovor oko ovog plavog energenta. Postojeći ratkoročni gasni aranžman ističe 31. marta. Generalni direktor Srbijagasa Dušan Bajatović izjavio je pre sedam dana da će ugovor o nabavci ruskog gasa, „biti produžen još šest meseci“.

Tri godine trebalo je Srbiji da stiže ruski gas po povoljnim uslovima – barem je to u septembru 2025. tvrdio Aleksandar Vučić, tokom grandiozne vojne parade u Pekingu. To je isti događaj tokom kog su zabeležene one fotografije na kojima je Vučić na samom kraju kolone državnika.

Da je Republika Srbiji prijateljima iz Rusije na kraju svake kolone, pokazao je i prošli kratkoročni dogovor za gas, koji je postignut sa debelim zakašnjenjem i samo do 31. marta 2026.

Foto: AP Photo/Andy Wong

Ormuski moreuz – najvažnija svetska tačka zagušenja u tranzitu nafte

Svet je u problemu sa naftom zbog Ormuskog moreuza.

Ovaj moreuz se smatra najvažnijim svetskim prolazom za transport nafte. Ovo je ključni morski prolaz koji se nalazi između Omana iIrana, i povezuje Persijski zaliv sa Omanskim zalivom i Arabijskim morem. Američka Uprava za energetske informacije (EIA) opisuje ga kao „najvažniju svetsku tačku zagušenja u tranzitu nafte“.

Na svom najužem delu, moreuz je širok samo 33 kilometra, dok je brodski plovni put širok svega dva kilometra u svakom pravcu, što ga čini prepunim i opasnim.

Velike količine sirove nafte, koju vade zemlje članice OPEK-a poput Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE), Kuvajta i Iraka iz naftnih polja širom Persijskog zaliva, prolaze kroz ovaj moreuz i distribuiraju se širom sveta.

Prema podacima konsultantske firme Vortexa, koja se bavi analizom energetskog i transportnog tržišta, procenjuje se da oko 20 miliona barela sirove nafte, kondenzata i goriva dnevno prolazi ovim putem. Katar, jedan od najvećih svetskih proizvođača tečnog prirodnog gasa (LNG), u velikoj meri zavisi od ovog moreuza za izvoz svog LNG-a.

Najveći potrošači

Prema procenama EIA, čak 82 odsto sirove nafte i drugih goriva koji prolaze kroz Ormuski moreuz ide ka azijskim potrošačima.

Kina, Indija, Japan i Južna Koreja su glavne destinacije: skoro 70 odsto ukupnog protoka sirove nafte i kondenzata koji prolaze kroz moreuz.Zbog toga bi upravo azijska tržišta bila najviše pogođena u slučaju prekida snabdevanja.

Postoje li alternative moreuzu?

Zemlje Persijskog zaliva, poput Saudijske Arabije i UAE poslednjih godina traže alternativne rute kako bi zaobišle moreuz. Obe zemlje su uspostavile infrastrukturu koja im omogućava da deo svoje nafte transportuju drugim pravcima.

Na primer, Saudijska Arabija upravlja naftovodom Istok-Zapad, kapaciteta pet miliona barela dnevno, dok UAE imaju naftovod koji povezuje njihova kopnena naftna polja sa izvoznom lukom Fudžajra na obali Omanskog zaliva.

EIA procenjuje da bi u slučaju prekida saobraćaja kroz Ormuski moreuz alternativnim rutama moglo da se transportuje oko 2,6 miliona barela sirove nafte dnevno.

Foto: Wikipedia