Kina je u centru pažnje sveta jer u devet časova po pekinškom vremenu održala najveću vojnu paradu u svojoj istoriji, u želji da demonstrira snagu i prikaže sopstvenu vojsku kao izuzetno naprednu i sposobnu
Parada na Trgu Tjenanmen bila je prezentacija kineske vojne moći, sa najsavremenijim hipersoničnim oružjem, bespilotnim podvodnim letelicama, raketama sposobnim za nošenje nuklearnog oružja i borbenim avionima.
Prvu kinesku vojnu paradu u poslednjih šest godina zvaničnici vladajuće Komunističke partije Kine pripremali su mesecima.
Širom Pekinga je postavljeno više od 200.000 zastava. Osam velikih kineskih zastava vijori se i okružuje portret Mao Cedunga, osnivača komunističke Kine, koji se nalazi na vrhu Kapije nebeskog mira i gleda na Trg Tjenanmen, jedan od najvećih javnih trgova na svetu.
Paradom se formalno obeležava 80. godišnjica kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu i pobeda Kine protiv japanskog okupatora – na paradi je tim povodom 80 trubača.
Kako je izgledala sama parada
Uz Sija, među 26 državnih zvaničnika bili su i predsednici Rusije, Severne Koreje, Belorusije i Irana – Vladimir Putin, Kim Džong Un, Aleksandar Lukašenko i Masud Pezeškijan.
Jedini lideri iz Evrope bili su predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Slovačke Robert Fico.
Uz glasnu vojnu muziku, Si je izvršio smotru pešadijskih, zastavnih i naoružanih formacija, dok su vojnici uzvikivali „Pratite Partiju! Borite se za pobedu“, kao i „Pravda će pobediti“, „Mir će pobediti“, „Narod će pobediti“.
Potom je usledio defile vojnih jedinica – vazduhoplovnih, sa avionima i helikopterima – koji je formirao ogromne numeričke oblike osmice i nule, simbolizujući 80. godišnjicu pobede i sa transparentima na kojima je pisalo „Pravda pobeđuje“, „Mir pobeđuje“ i „Narod pobeđuje“.
Ono što je svetu pojaviše zapalo za oko jeste odnos kineskih vojnika i njihov govor tela. U određenim momentima prade nije bilo sigurno da li su u pitanju ljudi ili roboti.
Savršencija u pokretu, pogledi, pa čak i disanje – ove stvari svi vojnici radili su u istom momentu kada i kolega pored.
Narodnooslobodilačka armija Kine sprovodi obiman program modernizacije, zahvaljujući kome je u mnogim segmentima sustigla – a u pojedinim i prestigla – Sjedinjene Države, piše BBC.
Prikazani su i nosači aviona i tenkova, brodovi, hipersonične rakete, bespilotne letelice, kao i kontingent „robota vukova“, koji su opremljeni kamerama za preciznije pogađanje meta.
Hipersonične rakete koje lete više od pet puta brže od zvuka jedna su od oblasti u kojima Kina trenutno prednjači u svetu.
Parada je završena puštanjem balona u plavoj, žutoj, zelenoj i crvenoj boji.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Rat protiv Irana je do sada najveći Trampov spoljnopolitički promašaj. Potcenio je snagu Islamske Republike. Narušio je savezništvo sa zemljama Zaliva, koje su kroz gorku lekciju utvrdile da Amerika ne može da im garantuje bezbednost. Pokvareni su odnosi sa Izraelom. Svet je zbog intervencije plaćao dramatično višu cenu nafte. Mnogi iranski zahtevi su iznenađujuć lako uvaženi, što potvrđuje da se Trampu žurilo da što pre izađe iz rata u koji uopšte i nije trebalo da uđe
Svega nekoliko sati nakon što su objavljeni rezultati istorijskog referenduma u Velikoj Britaniji, Najdžel Faraž je gostovao u jutarnjem programu ITV. Euforija među 52 odsto Britanaca koji su glasali da izađu iz EU bila je na vrhuncu. Onih 48 odsto koji su bili protiv uglavnom su bili očajni. A onda je Faraž pristalicama Bregzita servirao bombu za doručak. Znate onih 350 miliona funti nedeljno što smo Boris i ja obećavali da ćemo umesto u kasu EU preusmeriti u britanski zdravstveni sistem? E, od toga najverovatnije nema ništa
Izgledno je da će se i neki autsajderi dokopati drugog kruga – najbliži tome su reprezentativci Zelenortskih Ostrva, Konga i Irana. Uspeli su da odole najjačim reprezentacijama i zaslužili da svoju požrtvovanost i hrabrost krunišu plasmanom među 32 najbolje ekipe
Svaki peti građanin Nemačke ne može da priušti nedelju dana odmora, pokazuju podaci nemačkog Zavoda za statistiku. Rast cena putovanja dodatno opterećuje kućne budžete
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
