Nova ekonomija: Ko stoji iza kapitala koji ulazi u Alta banku?

Analiza finansijskih izveštaja za 2023–2025 pokazuje da iza rasta Alta banke stoji model koji u velikoj meri zavisi od kapitala vlasnika – a ne od dobrog poslovanja banke. Dobit Alta banke se kretala između 1,1 i 1,6 milijardi dinara u poslednje tri godine, uz pad u 2025. uprkos rastu prihoda, piše Aleksandra Nenadović za Novu ekonomiju.

Ono što je bilo ključno, u 2023. godini banka je povučena sa berze i postala je 100 odsto vlasništvo Alta Pay Group. U momentu izlaska sa berze, banka nije bila u problemu. Naprotiv, finansijski rezultati pokazuju dobit od oko 1,1 milijarde dinara.

Rast na brzinu

Već naredne godine banka ulazi u fazu „brze“ ekspanzije. Prihodi rastu, a broj zaposlenih se naglo povećava. Ali taj rast postaje skup. To se jasno vidi iz finansijskih izveštaja – iako prihodi nastavljaju da rastu, dobit počinje da pada u prošloj godini. Razlog je jasan — troškovi rastu brže od prihoda. Takođe, operativni gotovinski tok opada, što znači da rast počinje da troši resurse brže nego što ih generiše.

U 2025. godini broj zaposlenih porastao je za oko 23 odsto, troškovi zarada za 46 odsto, a profitna marža pala sa oko 29 odsto na 21 odsto. Banka je u 2025. rasla zahvaljujući dokapitalizaciji od oko 7,8 milijardi dinara, što višestruko premašuje njenu godišnju dobit. Ovo ubacivanje kapitala činilo je oko četiri odsto ukupne aktive Alta banke prošle godine, što znači da rast nije bio samo rezultat poslovanja, već je morao da se „ubrizga“ dodatni kapital.

U 2025. se vidi rast prihoda uz pad efikasnosti. Finansijski podaci pokazuju dobit oko 1,37 milijardi dinara (u 2024. 1,60 milijardi dinara), neto kamatni prihod oko 3,2 milijarde dinara i neto prihodi od naknada takođe oko 3,2 milijarde dinara. U prihode od naknada spada i čuveno plaćanje računa za struju Elektroprivredi Srbije koje sada ide preko računa upravo u Alta banci o čemu je Nova ekonomija pisala. Elektroprivreda Srbije odbila je da dostavi dokumentaciju o svom poslovanju sa Alta bankom, koju je naša redakcija tražila putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja, pozivajući se na poslovnu tajnu.

Pitanje bez odgovora

Najvažniji zaključak iz svih finansijskih izveštaja nije u profitu, već u kapitalu. U periodu 2024–2025 dolazi do značajnog povećanja kapitala banke kroz uplatu vlasnika. Postavlja se pitanje da li Alta banka postaje zavisna od vlasničkog finansiranja, uprkos činjenici da dobija velike državne poslove koji joj ulivaju ogromne količine novca?

U istom periodu Alta banka širi poslovanje van Srbije, preuzimanjem Stopanske banke Bitola u Severnoj Makedoniji. Ključno pitanje ostaje ko finansira rast i najvažnije pitanje koje ostaje otvoreno nije u bilansima – ko stoji iza kapitala koji ulazi u sistem?

Privatna banka za državne poslove: EPS, Parking servis, Ekspo – Alta banka se opet širi

Finansijski izveštaji potvrđuju da kapital dolazi od vlasnika — ali ne objašnjavaju poreklo tog kapitala. S obzirom da znamo kako je Davor Macura počeo svoj posao – kao vlasnik male menjačnice koja je preko noći sakupila dovoljno novca da pazari JUBMES banku, kasnije preimenovanu u Alta, za analitičare i regulatore, upravo je to centralna tačka ili bi bar trebalo da bude. Međutim, ne vidi se napor domaćih regulatora da se upuste u pravu proveru ni bankarskog, ali ni bilo kog drugog sektora. Rezultate provere sektora maloprodaje, koju sprovodi Komisija za zaštitu konkurencije, recimo, čekamo već duže od godinu dana.

Izvor: Nova ekonomija

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!