Struja i druge dažbine od sada se plaćaju preko Alta banke u vlasništvu Davora Macure, novog pupoljka među biznismenima bliskim vlasti. „Vreme“ to istražuje u novom broju
Elektroprivreda Srbije uporno ćuti o tome zašto je odabrala Alta banku da u njoj Beograđani od juna plaćaju struju. I zašto nije, kao u ostatku Srbije, sarađivala sa državnom Poštanskom štedionicom.
Banka Davora Macure (43), relativno nepoznatog biznismena bliskog SNS-u, sklopila je redom dilove sa EPS, beogradskim Parking-servisom, a preko nje će se uplaćivati i putno osiguranje kod AMSS-a.
U novom broju, koji je na kioscima od četvrtka (23. jul), „Vreme“ istražuje ovaj biznis u kojem ljudi iz bankarskog sektora vide „naprednjačko muljanje“.
Novi planovi Davora Macure: Brokersko odeljenje i trgovanje akcijama u inostranstvu
Koliko je dobar Macura
Doduše, EPS se saopštenjem brzo usprotivio računici kritičara vlasti prema kojoj bi Alta banka naplaćivala proviziju od 0,5 odsto iznosa računa ili minimalno 50 dinara po transakciji. Ta računica verovatno potiče iz zvaničnog cenovnika same banke.
„Ističemo da provizije koje kupci plaćaju svojim bankama, Pošti ili drugim finansijskim institucijama kada plaćaju račune za električnu energiju, neće i ne mogu ići u korist banaka sa kojima EPS posluje, između ostalog i Alta banke“, navodi se u saopštenju i dodaje da su sve kritike “političke”.
Ali, EPS javnosti nije položio račun kako je, zašto i pod kojim uslovima u Beogradu počela da prima uplate preko računa u Alta banci. Tako ostaju samo nagađanja o mogućoj zaradi.
Zna se da u Beogradu ima oko 870.000 domaćinstava. Računajući prosečnu potrošnju, Beograđani mesečno uplaćuju oko 30 miliona evra za struju, a biće to i više jer će struja poskupeti barem sedam odsto od oktobra – šesto poskupljenje u četiri godine. Nije jasno koliko će od toga tačno ostati u Alta banci.
Poznavaoci prilika veruju da bi sledeće godine banka samo od posla sa EPS mogla da zaradi onoliko koliko je u 2024. imala ukupnu neto dobit.
EPS duguje objašnjenja
Za Nemanju Nenadića iz Transparentnosti Srbije nije toliko sporno to što je posao dobila banka koja je tek na 11. mestu po finansijskim pokazateljima u Srbiji, ali jeste to što građani nemaju odgovor na pitanje – zašto je baš ona izabrana za ovako veliki i važan posao.
„Pre nego što smo samo dobili novi račun na koji treba da uplatimo novac, EPS je morao da nam objasni kakve su to uslove dobili pa su baš otišli u Altu, kao i šta se dešavalo na javnom pozivu, da li ga je bilo, i kakve su bile ponude drugih banaka“, govori Nenadić za „Vreme“.
„To su sve faktori koji unose sumnju da li je odluka EPS i drugih preduzeća bila isključivo poslovna“, zaključuje on.
Celo istraživanje čitajte u novom „Vremenu“ od četvrtka (24. jul) ili se pretplatite na štampano ili digitalno izdanje.
EPS u sve većem broju napuštaju i visokokvalifikovani radnici, dok se u kompaniji nagomilavaju problemi: profit je delom ostvaren zahvaljujući odlaganju neophodnih ulaganja, dok je proizvodnja uglja i struje pala
Potražnja za spremačicama u Beogradu je velika, a termini se zakazuju nedeljama unapred. Redovno održavanje stana košta oko 1.200 dinara po satu, dok je generalno čišćenje skuplje
Aleksandar Vučić je u leto 2025. podelio silan novac kada je opipavao puls birača za izlazak na izbore, ali ispostavilo se da to ljudima nije dovoljno za život. Poslednji podaci pokazuju da se eksplozija zaduživanja nastvlja
Pelet je duplo skuplji ove godine nego prošle. Pominje se da bi država mogla da ograniči cene, ali je osnovno pitanje ko je kriv što su ovako visoke
Nekad je ulov i pakovanje sardina bilo jedina industrija na jadranskoj obali Jugoslavije. Danas su u Hrvatskoj sardele sve manje zbog vreline. Preživele su samo četiri fabrike, neke su otišle za Srbiju. Jer, turistima riba smrdi
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Cilj novosadskog mitinga bio je jasan: zastrašivanje, demonstracija masovnosti i dominacije, kao i pokazivanje snažnih kapaciteta za prinudu i nasilje
"Ljudi ne žele slobodu i to iz, čini se, jednog jedinog razloga: ako bi je poželeli imali bi je". Ovako je pisao Etjen de la Boesi pre 500 godina. A građani Srbije su se trgli i zakazali sastanak sa slobodom, spremni da odbace „dobrovoljno ropstvo“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
