Narodna banka Srbije smanjila referentnu kamatnu stopu na 6,25 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da smanji referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6,25 odsto, kao i stopu na depozitne olakšice na 5,00 odsto i stopu na kreditne olakšice na 7,50 odsto. Međugodišnja inflacija u maju usporila na 4,5 odsto, čime se, u skladu s projekcijama centralne banke vratila u granice ciljanog odstupanja, a to je tri plus, minus 1,5 odsto.

Kako se navodi u saopštenju NBS, prilikom donošenja te odluke Izvršni odbor je imao u vidu višemesečnu opadajuću putanju domaće inflacije i njen povratak u granice cilja u maju, u skladu sa projekcijama Narodne banke Srbije, kao i očekivano kretanje inflacije i drugih makroekonomskih pokazatelja iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu.

Uzimajući u obzir dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i, dosadašnji dezinflatorni uticaj restriktivnih monetarnih mera Izvršni odbor je procenio da su se stvorili uslovi za početak ublažavanja monetarne politike putem smanjenja referentne kamatne stope, navodi se u saopštenju NBS.

Dodaje se da globalna inflacija nastavlja da opada i približava se pretpandemijskim nivoima, pre svega usled efekata prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova centralnih banaka, slabljenja troškovnih pritisaka i popuštanja zastoja u globalnim lancima snabdevanja.

Evropska centralna banka je na sastanku 6. juna započela sa ublažavanjem monetarne politike smanjenjem osnovnih kamatnih stopa za po 25 baznih poena, ukazujući da će naredne mere zavisti od opreznog sagledavanja dinamike inflacije i projekcija njenog kretanja u narednom periodu.

Međugodišnja inflacija u maju usporila na 4,5 odsto

Narodna banka Srbije saopštila je da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u maju usporila na 4,5 odsto, čime se, u skladu s projekcijama centralne banke vratila u granice ciljanog odstupanja, a to je tri plus, minus 1,5 odsto.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije ne očekuje znatniji rast cena proizvoda i usluga koje uvozimo, ali pažljivo prati sve faktore koji i na strani ponude i na strani tražnje mogu delovati na kretanje inflacije u narednom periodu, od čega će zavisiti buduće odluke monetarne politike.

Većina centralnih banaka predviđa da će se inflacija u njihovim zemljama vratiti u granice cilja u drugoj polovini ove ili prvoj polovini naredne godine, a tržišni učesnici očekuju da je ciklus zaoštravanja monetarnih politika završen.

U saopštenju se navodi da su opadanju inflacije doprinelo dalje usporavanje rasta cena hrane i izlazak iz obračuna prošlogodišnjeg poskupljenja električne energije. NBS ističe da kada je reč o mesečnoj inflaciji, ona je u maju iznosila 0,4 odsto i bila je u najvećoj meri vođena rastom cena proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije (0,6 odsto) i korekcijom cena cigareta (2,6 odsto) zbog usklađivanja s rastom akciza.

Dodaje se da je rast cena u okviru bazne inflacije bio vođen pre svega rastom cena usluga, odnosno u maju su porasle cene stanarina, transportnih usluga, usluga održavanja vozila i usluga osiguranja, tako da je na međugodišnjem nivou bazna inflacija iznosila pet odsto.

U okviru cena hrane, prvi put od avgusta prošle godine, na mesečnom nivou zabeleženo je sniženje cena od minus 0,2 odsto, uz različita kretanja unutar osnovnih potkategorija prehrambene inflacije – pad cena neprerađene hrane (-1,6 odsto), vođen sezonskim padom cena svežeg povrća, a blag rast cena prerađene hrane od 0,4 odsto.

Usporio rast cena hrane na 1,3 odsto

Posmatrano na međugodišnjem nivou, rast cena hrane, kako je navela NBS usporio je na 1,3 odsto, dok su cene povrća bile niže za 11,1 odsto. Cene energenata su na mesečnom nivou u maju porasle za 0,3 odsto, što je gotovo u potpunosti bilo opredeljeno rastom cena naftnih derivata od 0,7 odsto.

Međugodišnje posmatrano, rast cena energenata u maju iznosio je 7,6 odsto.

NBS ističe da se prema aktuelnoj projekciji, očekuje da će inflacija nastaviti da usporava do kraja godine i da će se u narednoj godini kretati oko centralne vrednosti cilja, a takvom kretanju znatno će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova i pad inflacionih očekivanja, zaključuje se u saopštenju centralne banke.