Foto: Marija Janković
Prilikom donošenja odluke Izvršni odbor NBS je imao u vidu višemesečnu opadajuću putanju domaće inflacije i njen povratak u granice cilja u maju, u skladu sa projekcijama, saopšteno iz NBS
Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je da smanji referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena, na nivo od 6,25 odsto, kao i stopu na depozitne olakšice na 5,00 odsto i stopu na kreditne olakšice na 7,50 odsto. Međugodišnja inflacija u maju usporila na 4,5 odsto, čime se, u skladu s projekcijama centralne banke vratila u granice ciljanog odstupanja, a to je tri plus, minus 1,5 odsto.
Kako se navodi u saopštenju NBS, prilikom donošenja te odluke Izvršni odbor je imao u vidu višemesečnu opadajuću putanju domaće inflacije i njen povratak u granice cilja u maju, u skladu sa projekcijama Narodne banke Srbije, kao i očekivano kretanje inflacije i drugih makroekonomskih pokazatelja iz domaćeg i međunarodnog okruženja u narednom periodu.
Uzimajući u obzir dalje smanjenje globalnih inflatornih pritisaka, kao i, dosadašnji dezinflatorni uticaj restriktivnih monetarnih mera Izvršni odbor je procenio da su se stvorili uslovi za početak ublažavanja monetarne politike putem smanjenja referentne kamatne stope, navodi se u saopštenju NBS.
Dodaje se da globalna inflacija nastavlja da opada i približava se pretpandemijskim nivoima, pre svega usled efekata prethodnog zaoštravanja monetarnih uslova centralnih banaka, slabljenja troškovnih pritisaka i popuštanja zastoja u globalnim lancima snabdevanja.
Evropska centralna banka je na sastanku 6. juna započela sa ublažavanjem monetarne politike smanjenjem osnovnih kamatnih stopa za po 25 baznih poena, ukazujući da će naredne mere zavisti od opreznog sagledavanja dinamike inflacije i projekcija njenog kretanja u narednom periodu.
Međugodišnja inflacija u maju usporila na 4,5 odsto
Narodna banka Srbije saopštila je da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, međugodišnja inflacija u maju usporila na 4,5 odsto, čime se, u skladu s projekcijama centralne banke vratila u granice ciljanog odstupanja, a to je tri plus, minus 1,5 odsto.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije ne očekuje znatniji rast cena proizvoda i usluga koje uvozimo, ali pažljivo prati sve faktore koji i na strani ponude i na strani tražnje mogu delovati na kretanje inflacije u narednom periodu, od čega će zavisiti buduće odluke monetarne politike.
Većina centralnih banaka predviđa da će se inflacija u njihovim zemljama vratiti u granice cilja u drugoj polovini ove ili prvoj polovini naredne godine, a tržišni učesnici očekuju da je ciklus zaoštravanja monetarnih politika završen.
U saopštenju se navodi da su opadanju inflacije doprinelo dalje usporavanje rasta cena hrane i izlazak iz obračuna prošlogodišnjeg poskupljenja električne energije. NBS ističe da kada je reč o mesečnoj inflaciji, ona je u maju iznosila 0,4 odsto i bila je u najvećoj meri vođena rastom cena proizvoda i usluga u okviru bazne inflacije (0,6 odsto) i korekcijom cena cigareta (2,6 odsto) zbog usklađivanja s rastom akciza.
Dodaje se da je rast cena u okviru bazne inflacije bio vođen pre svega rastom cena usluga, odnosno u maju su porasle cene stanarina, transportnih usluga, usluga održavanja vozila i usluga osiguranja, tako da je na međugodišnjem nivou bazna inflacija iznosila pet odsto.
U okviru cena hrane, prvi put od avgusta prošle godine, na mesečnom nivou zabeleženo je sniženje cena od minus 0,2 odsto, uz različita kretanja unutar osnovnih potkategorija prehrambene inflacije – pad cena neprerađene hrane (-1,6 odsto), vođen sezonskim padom cena svežeg povrća, a blag rast cena prerađene hrane od 0,4 odsto.
Usporio rast cena hrane na 1,3 odsto
Posmatrano na međugodišnjem nivou, rast cena hrane, kako je navela NBS usporio je na 1,3 odsto, dok su cene povrća bile niže za 11,1 odsto. Cene energenata su na mesečnom nivou u maju porasle za 0,3 odsto, što je gotovo u potpunosti bilo opredeljeno rastom cena naftnih derivata od 0,7 odsto.
Međugodišnje posmatrano, rast cena energenata u maju iznosio je 7,6 odsto.
NBS ističe da se prema aktuelnoj projekciji, očekuje da će inflacija nastaviti da usporava do kraja godine i da će se u narednoj godini kretati oko centralne vrednosti cilja, a takvom kretanju znatno će doprineti efekti dosadašnjeg zaoštravanja monetarnih uslova i pad inflacionih očekivanja, zaključuje se u saopštenju centralne banke.
Domaćinstva u Srbiji najviše troše na osnovne potrebe – hranu i režijske troškove. Iako prosečan prihod raste, obrazovanje ostaje najmanje finansirana stavka, dok troškovi grejanja i osnovnih namirnica značajno opterećuju budžete građana
Proizvodnja Plazme ponovo je pokrenuta, nekoliko meseci od požara koji je izazvao nestašicu čuvenog keksa. Očekuje se da će Plazma uskoro stići i u markete
Pre godinu dana počele su prijave za studentske kartice i nešto ranije za penzionere. I jedne i druge bi trebalo da obezbede građanima značajne popuste – ili je bar tako rečeno. Da li je to zaista tako
Iako se najavljuje kao rešenje za saobraćajne i ekološke probleme Beograda, projekat „Mali metro” izazvao je brojne kritike zbog rastućih troškova, nejasnog plana i nedovoljne transparentnosti u finansiranju
Start će koštati 320 dinara, a vožnja po kilometru 105 dinara, dok će čekanje po času otići na čak 1.800 dinara. A opet, taksisti kažu da im troškovi rastu brže od cene
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
