Ako Srbija želi brži i održiviji rast, on mora sve više da dolazi iz produktivnosti, inovacija i boljeg institucionalnog okruženja, a to se za sada ne vidi dovoljno ni u brojkama, ni u reformama
Međunarodni monetarni fonnd (MMF) je 15. juna objavio novi izveštaj o Srbiji u kome se, posle slabe 2025, nudi oprezan zaključak: privreda Srbije se oporavlja.
Slaba privredna aktivnost tokom prošle godine bila je posledica tzv. eksternih šokova. U njih MMF ubraja probleme u energetici, slabu poljoprivrednu sezonu, globalne trgovinske tenzije, rat na Bliskom istoku, ali i domaće političke proteste. Sve ovo MMF tretira kao manje-više gotovu ili prolaznu stvar.
Kako to izgleda u brojevima? Posle rasta BDP-a od 2 odsto u 2025, MMF za 2026. predviđa rast od 2,8 odsto, a za 2027. čak 4 odsto. Oporavak se najviše vidi kroz rast domaće tražnje, tj. lične i javne potrošnje i javnih investicija (Grafikon 1). Ovo sve dolazi od stabilnog tržišta rada (stopa nezaposlenosti 8,8%) i rasta zarada (Grafikon 2), što sve skupa omogućava rast kredita stanovništvu i sve veću potrošnju.
Fiskalna politika je dobila najviše pohvale od MMF-a. Ministarstvo finansija drži budžetski deficit ispod 3 odsto, dok je javni dug daleko ispod kritičnih 60 odsto BDP-a. Implicitno je pozitivno ocenjena i Centralna banka, koja je zasad uspevala da inflaciju drži pod kontrolom uprkos rastućim pritiscima posle ukidanja kontrole cena i marži, uvedenih polovinom prošle godine kao politički odgovor na studentske i građanske proteste.
Kontrola cena je sada ukinuta, što je već počelo da daje inflatorne efekte: očekuje se da će se inflacija do kraja 2026. popeti na 5 odsto (dakle iznad gornje granice koridora od 4,5 odsto). MMF zato očekuje od NBS da vodi čvrstu monetarnu politiku: da ne popušta, već da bude spremna da je dodatno zaoštri ako inflacija ostane iznad koridora. (To praktično znači da MMF očekuje da se inflacija do kraja 2027. spusti na 3,9 odsto.)
Restriktivnija monetarna politika je tim pre potrebnija, jer sam MMF predlaže ukidanje privremenog smanjenja akciza na gorivo i povećanje cene električne energije do nivoa koji pokriva troškove, što može dodatno da pojača inflatorni pritisak.
Grafikon 1: Realni rast BDP-a najviše vuče privatna potrošnja (zeleni pravougaonik); javna potrošnja i bruto investicije u osnovna sredstva daju manji, ali pozitivan doprinos
Šta, međutim, ostaje kao rizik koji MMF prepoznaje, ali možda ne ističe dovoljno u ovom izveštaju?
Pre svega, strane direktne investicije. One su se 2025. više nego prepolovile (sa 5,6 na 2,6 odsto BDP-a), a početak 2026. ne pokazuje oporavak: u prva tri meseca priliv je znatno slabiji nego u istom periodu 2025, a pogotovo nego 2024. godine. Niži nivo SDI otežava finansiranje visokog deficita tekućeg računa, povećava pritisak na devizne rezerve i fiksni kurs dinara, a može da podigne premiju rizika i cenu zaduživanja. Pad SDI upozorava da investiciona osnova privrednog oporavka nije naročito čvrsta.
Na ovo je, doduše, MMF upozoravao ranije: model rasta zasnovan na dodatnom radu, kapitalu, javnim investicijama i prilivu stranog kapitala postepeno se iscrpljuje. Ako Srbija želi brži i održiviji rast, on mora sve više da dolazi iz produktivnosti, inovacija i boljeg institucionalnog okruženja, a to se za sada ne vidi dovoljno ni u brojkama, ni u reformama.
Drugi, i možda važniji rizik koji MMF sada jasnije izdvaja jeste politički rizik. Iako MMF proteste iz 2025. tretira kao jedan od šokova koji jenjavaju, u izveštaju posebno upozorava na naredni izborni ciklus. Ranije su izbori u Srbiji po MMF-u bili tretirani kao fiskalni rizik (vlast pred izbore počinje više da troši, a to onda gura budžetski deficit nagore).
U ovom izveštaju MMF prvi put izbore ne tretira isključivo kao fiskalni problem. Izveštaj ne kaže ovo doslovno, ali logika upozorenja vodi ka sledećem zaključku: ako bi se političke tenzije pretvorile u masovne proteste, blokade ili nasilje, efekat više ne bi bio samo fiskalni. To bi postao šok poverenja: potrošači bi odložili kupovinu, investitori projekte, banke bi postale opreznije, a država bi mogla dodatno da poveća potrošnju da smiri situaciju.
Grafikon 2: Plava linija pokazuje nominalne neto zarade, a crvena realne neto zarade, odnosno zarade korigovane za inflaciju.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Elektrodistribucija Srbije je izabrala novu firmu da joj uradi procenu vrednosti sopstvenih nekretnina, postrojenja i opreme. Prethodni put kada mu je procenjivana vrednost EPS je postao akcionarsko društvo, čime su odškrinuta vrata za prodaju
Većina zajmova je poskupela u drugom tromesečnu ove godine, dok i građani i privreda samo povećavaju zaduženost. Među novim kreditima dominiraju - gotovinski. Kako smo došli u ovu situaciju?
Trgovci od 1. septembra moraju da objavljuju cene na novi način što bi trebalo da zaštiti potrošače. Sistem je do sada funkcionisao kao da je iz prošlog veka
Rebalans budžeta Republike Srbije usvaja se u Skupštini. Predlog predstavlja brojna prekrajanja, pogotovo što se tiče Ekspa i nacionalnog stadiona. Opozicija misli da se ovim promenama kupuju birači
Da bi dobili 6.000 dinara, građani moraju da budu prijavljeni u Akcionarskom fondu. A ako nisu, procedura nije komplikovana, ali može da napravi redove na šalterima. Kako da proverite svoj status i po potrebi se prijavite. Treba znati da ovo nije državna pomoć koju je režim obezbedio, već novac koji po zakonu sleduje svim građanima iz privatizacija
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
