Ako Srbija želi brži i održiviji rast, on mora sve više da dolazi iz produktivnosti, inovacija i boljeg institucionalnog okruženja, a to se za sada ne vidi dovoljno ni u brojkama, ni u reformama
Međunarodni monetarni fonnd (MMF) je 15. juna objavio novi izveštaj o Srbiji u kome se, posle slabe 2025, nudi oprezan zaključak: privreda Srbije se oporavlja.
Slaba privredna aktivnost tokom prošle godine bila je posledica tzv. eksternih šokova. U njih MMF ubraja probleme u energetici, slabu poljoprivrednu sezonu, globalne trgovinske tenzije, rat na Bliskom istoku, ali i domaće političke proteste. Sve ovo MMF tretira kao manje-više gotovu ili prolaznu stvar.
Kako to izgleda u brojevima? Posle rasta BDP-a od 2 odsto u 2025, MMF za 2026. predviđa rast od 2,8 odsto, a za 2027. čak 4 odsto. Oporavak se najviše vidi kroz rast domaće tražnje, tj. lične i javne potrošnje i javnih investicija (Grafikon 1). Ovo sve dolazi od stabilnog tržišta rada (stopa nezaposlenosti 8,8%) i rasta zarada (Grafikon 2), što sve skupa omogućava rast kredita stanovništvu i sve veću potrošnju.
Fiskalna politika je dobila najviše pohvale od MMF-a. Ministarstvo finansija drži budžetski deficit ispod 3 odsto, dok je javni dug daleko ispod kritičnih 60 odsto BDP-a. Implicitno je pozitivno ocenjena i Centralna banka, koja je zasad uspevala da inflaciju drži pod kontrolom uprkos rastućim pritiscima posle ukidanja kontrole cena i marži, uvedenih polovinom prošle godine kao politički odgovor na studentske i građanske proteste.
Kontrola cena je sada ukinuta, što je već počelo da daje inflatorne efekte: očekuje se da će se inflacija do kraja 2026. popeti na 5 odsto (dakle iznad gornje granice koridora od 4,5 odsto). MMF zato očekuje od NBS da vodi čvrstu monetarnu politiku: da ne popušta, već da bude spremna da je dodatno zaoštri ako inflacija ostane iznad koridora. (To praktično znači da MMF očekuje da se inflacija do kraja 2027. spusti na 3,9 odsto.)
Restriktivnija monetarna politika je tim pre potrebnija, jer sam MMF predlaže ukidanje privremenog smanjenja akciza na gorivo i povećanje cene električne energije do nivoa koji pokriva troškove, što može dodatno da pojača inflatorni pritisak.
Grafikon 1: Realni rast BDP-a najviše vuče privatna potrošnja (zeleni pravougaonik); javna potrošnja i bruto investicije u osnovna sredstva daju manji, ali pozitivan doprinos
Šta, međutim, ostaje kao rizik koji MMF prepoznaje, ali možda ne ističe dovoljno u ovom izveštaju?
Pre svega, strane direktne investicije. One su se 2025. više nego prepolovile (sa 5,6 na 2,6 odsto BDP-a), a početak 2026. ne pokazuje oporavak: u prva tri meseca priliv je znatno slabiji nego u istom periodu 2025, a pogotovo nego 2024. godine. Niži nivo SDI otežava finansiranje visokog deficita tekućeg računa, povećava pritisak na devizne rezerve i fiksni kurs dinara, a može da podigne premiju rizika i cenu zaduživanja. Pad SDI upozorava da investiciona osnova privrednog oporavka nije naročito čvrsta.
Na ovo je, doduše, MMF upozoravao ranije: model rasta zasnovan na dodatnom radu, kapitalu, javnim investicijama i prilivu stranog kapitala postepeno se iscrpljuje. Ako Srbija želi brži i održiviji rast, on mora sve više da dolazi iz produktivnosti, inovacija i boljeg institucionalnog okruženja, a to se za sada ne vidi dovoljno ni u brojkama, ni u reformama.
Drugi, i možda važniji rizik koji MMF sada jasnije izdvaja jeste politički rizik. Iako MMF proteste iz 2025. tretira kao jedan od šokova koji jenjavaju, u izveštaju posebno upozorava na naredni izborni ciklus. Ranije su izbori u Srbiji po MMF-u bili tretirani kao fiskalni rizik (vlast pred izbore počinje više da troši, a to onda gura budžetski deficit nagore).
U ovom izveštaju MMF prvi put izbore ne tretira isključivo kao fiskalni problem. Izveštaj ne kaže ovo doslovno, ali logika upozorenja vodi ka sledećem zaključku: ako bi se političke tenzije pretvorile u masovne proteste, blokade ili nasilje, efekat više ne bi bio samo fiskalni. To bi postao šok poverenja: potrošači bi odložili kupovinu, investitori projekte, banke bi postale opreznije, a država bi mogla dodatno da poveća potrošnju da smiri situaciju.
Grafikon 2: Plava linija pokazuje nominalne neto zarade, a crvena realne neto zarade, odnosno zarade korigovane za inflaciju.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Nemački Folksvagen razmatra drastične mere restrukturiranja koje bi mogle da obuhvate ukidanje do 100.000 radnih mesta, kao deo velikog plana smanjenja troškova i prilagođavanja tržištu
Inspira grupa i Nordic Bridge Capital potpisali su ovog četvrtka (24. juna) u Subotici sporazum o saradnji na zajedničkom razvoju nove digitalne platforme za štednju i ulaganje pod nazivom VIA, koja će građanima Srbije omogućiti jednostavniji pristup dugoročnom ulaganju u akcije i investicione fondove
Za mlade u Srbiji napredovanje sve manje zavisi od godina staža, a sve više od znanja i veština. Istraživanje pokazuje da 81 odsto pripadnika Generacija Z želi karijerni razvoj, uz jasne kriterijume i transparentne plate. Generacija Z je demografska grupa koja obuhvata osobe rođene između 1996. i 2012. godine
Centar za istraživačko novinarstvo (CINS) otkriva da su na poslovima za EXPO angažovane firme saradnika i porodica bivšeg vođe surčinskog i člana zemunskog klana, osuđeni član grupe Pink Panter, kao i osoba osuđena za pomaganje u prikrivanju Arkanovog ubice. Od projekta prihoduju i sestra Aleksandra Vidojevića – Ace Rošavog, bliskog sinu predsednika Srbije i navijaču Partizana, kao i bivši vođa grupe Alkatraz osuđen za ubistvo Brisa Tatona
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
