Ako Srbija želi brži i održiviji rast, on mora sve više da dolazi iz produktivnosti, inovacija i boljeg institucionalnog okruženja, a to se za sada ne vidi dovoljno ni u brojkama, ni u reformama
Slaba privredna aktivnost tokom prošle godine bila je posledica tzv. eksternih šokova. U njih MMF ubraja probleme u energetici, slabu poljoprivrednu sezonu, globalne trgovinske tenzije, rat na Bliskom istoku, ali i domaće političke proteste. Sve ovo MMF tretira kao manje-više gotovu ili prolaznu stvar.
Kako to izgleda u brojevima? Posle rasta BDP-a od 2 odsto u 2025, MMF za 2026. predviđa rast od 2,8 odsto, a za 2027. čak 4 odsto. Oporavak se najviše vidi kroz rast domaće tražnje, tj. lične i javne potrošnje i javnih investicija (Grafikon 1). Ovo sve dolazi od stabilnog tržišta rada (stopa nezaposlenosti 8,8%) i rasta zarada (Grafikon 2), što sve skupa omogućava rast kredita stanovništvu i sve veću potrošnju.
Najviše pohvale za fiskalnu politiku
Fiskalna politika je dobila najviše pohvale od MMF-a. Ministarstvo finansija drži budžetski deficit ispod 3 odsto, dok je javni dug daleko ispod kritičnih 60 odsto BDP-a. Implicitno je pozitivno ocenjena i Centralna banka, koja je zasad uspevala da inflaciju drži pod kontrolom uprkos rastućim pritiscima posle ukidanja kontrole cena i marži, uvedenih polovinom prošle godine kao politički odgovor na studentske i građanske proteste.
Kontrola cena je sada ukinuta, što je već počelo da daje inflatorne efekte: očekuje se da će se inflacija do kraja 2026. popeti na 5 odsto (dakle iznad gornje granice koridora od 4,5 odsto). MMF zato očekuje od NBS da vodi čvrstu monetarnu politiku: da ne popušta, već da bude spremna da je dodatno zaoštri ako inflacija ostane iznad koridora. (To praktično znači da MMF očekuje da se inflacija do kraja 2027. spusti na 3,9 odsto.)
Restriktivnija monetarna politika je tim pre potrebnija, jer sam MMF predlaže ukidanje privremenog smanjenja akciza na gorivo i povećanje cene električne energije do nivoa koji pokriva troškove, što može dodatno da pojača inflatorni pritisak.
Foto: VremeGrafikon 1
Grafikon 1: Realni rast BDP-a najviše vuče privatna potrošnja (zeleni pravougaonik); javna potrošnja i bruto investicije u osnovna sredstva daju manji, ali pozitivan doprinos
Koje rizike prepoznaje MMF?
Šta, međutim, ostaje kao rizik koji MMF prepoznaje, ali možda ne ističe dovoljno u ovom izveštaju?
Pre svega, strane direktne investicije. One su se 2025. više nego prepolovile (sa 5,6 na 2,6 odsto BDP-a), a početak 2026. ne pokazuje oporavak: u prva tri meseca priliv je znatno slabiji nego u istom periodu 2025, a pogotovo nego 2024. godine. Niži nivo SDI otežava finansiranje visokog deficita tekućeg računa, povećava pritisak na devizne rezerve i fiksni kurs dinara, a može da podigne premiju rizika i cenu zaduživanja. Pad SDI upozorava da investiciona osnova privrednog oporavka nije naročito čvrsta.
Na ovo je, doduše, MMF upozoravao ranije: model rasta zasnovan na dodatnom radu, kapitalu, javnim investicijama i prilivu stranog kapitala postepeno se iscrpljuje. Ako Srbija želi brži i održiviji rast, on mora sve više da dolazi iz produktivnosti, inovacija i boljeg institucionalnog okruženja, a to se za sada ne vidi dovoljno ni u brojkama, ni u reformama.
Drugi, i možda važniji rizik koji MMF sada jasnije izdvaja jeste politički rizik. Iako MMF proteste iz 2025. tretira kao jedan od šokova koji jenjavaju, u izveštaju posebno upozorava na naredni izborni ciklus. Ranije su izbori u Srbiji po MMF-u bili tretirani kao fiskalni rizik (vlast pred izbore počinje više da troši, a to onda gura budžetski deficit nagore).
U ovom izveštaju MMF prvi put izbore ne tretira isključivo kao fiskalni problem. Izveštaj ne kaže ovo doslovno, ali logika upozorenja vodi ka sledećem zaključku: ako bi se političke tenzije pretvorile u masovne proteste, blokade ili nasilje, efekat više ne bi bio samo fiskalni. To bi postao šok poverenja: potrošači bi odložili kupovinu, investitori projekte, banke bi postale opreznije, a država bi mogla dodatno da poveća potrošnju da smiri situaciju.
Foto: VremeGrafikon 2
Grafikon 2: Plava linija pokazuje nominalne neto zarade, a crvena realne neto zarade, odnosno zarade korigovane za inflaciju.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Novi sistem naplate grejanja od zime će pružiti mogućnost da se potrošači prijave za umanjenje računa. Šta podrazumeva "zajedničko merenje po utrošku" čija je logika: koliko para - toliko toplote
Infostud beleži rast broja oglasa za posao, posebno za mlade. Ali, to ne važi za IT-sektor gde je u toku „veliko istrebljenje“ uz pomoć veštačke inteligencije
Srbija se eskpresno zadužila za dodatnih pola milijarde evra. Ako predsednik Srbije Aleksandar Vučić taj novac bude koristio za najavljenu finansijsku pomoć biračima, svi punoletni građani u septembru dobiće po sto evra. Druga opcija je finansiranje penzionera i socijalno ugroženih, na koje treba da ode približno toliko novca
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
