Ako Srbija želi brži i održiviji rast, on mora sve više da dolazi iz produktivnosti, inovacija i boljeg institucionalnog okruženja, a to se za sada ne vidi dovoljno ni u brojkama, ni u reformama
Međunarodni monetarni fonnd (MMF) je 15. juna objavio novi izveštaj o Srbiji u kome se, posle slabe 2025, nudi oprezan zaključak: privreda Srbije se oporavlja.
Slaba privredna aktivnost tokom prošle godine bila je posledica tzv. eksternih šokova. U njih MMF ubraja probleme u energetici, slabu poljoprivrednu sezonu, globalne trgovinske tenzije, rat na Bliskom istoku, ali i domaće političke proteste. Sve ovo MMF tretira kao manje-više gotovu ili prolaznu stvar.
Kako to izgleda u brojevima? Posle rasta BDP-a od 2 odsto u 2025, MMF za 2026. predviđa rast od 2,8 odsto, a za 2027. čak 4 odsto. Oporavak se najviše vidi kroz rast domaće tražnje, tj. lične i javne potrošnje i javnih investicija (Grafikon 1). Ovo sve dolazi od stabilnog tržišta rada (stopa nezaposlenosti 8,8%) i rasta zarada (Grafikon 2), što sve skupa omogućava rast kredita stanovništvu i sve veću potrošnju.
Fiskalna politika je dobila najviše pohvale od MMF-a. Ministarstvo finansija drži budžetski deficit ispod 3 odsto, dok je javni dug daleko ispod kritičnih 60 odsto BDP-a. Implicitno je pozitivno ocenjena i Centralna banka, koja je zasad uspevala da inflaciju drži pod kontrolom uprkos rastućim pritiscima posle ukidanja kontrole cena i marži, uvedenih polovinom prošle godine kao politički odgovor na studentske i građanske proteste.
Kontrola cena je sada ukinuta, što je već počelo da daje inflatorne efekte: očekuje se da će se inflacija do kraja 2026. popeti na 5 odsto (dakle iznad gornje granice koridora od 4,5 odsto). MMF zato očekuje od NBS da vodi čvrstu monetarnu politiku: da ne popušta, već da bude spremna da je dodatno zaoštri ako inflacija ostane iznad koridora. (To praktično znači da MMF očekuje da se inflacija do kraja 2027. spusti na 3,9 odsto.)
Restriktivnija monetarna politika je tim pre potrebnija, jer sam MMF predlaže ukidanje privremenog smanjenja akciza na gorivo i povećanje cene električne energije do nivoa koji pokriva troškove, što može dodatno da pojača inflatorni pritisak.
Grafikon 1: Realni rast BDP-a najviše vuče privatna potrošnja (zeleni pravougaonik); javna potrošnja i bruto investicije u osnovna sredstva daju manji, ali pozitivan doprinos
Šta, međutim, ostaje kao rizik koji MMF prepoznaje, ali možda ne ističe dovoljno u ovom izveštaju?
Pre svega, strane direktne investicije. One su se 2025. više nego prepolovile (sa 5,6 na 2,6 odsto BDP-a), a početak 2026. ne pokazuje oporavak: u prva tri meseca priliv je znatno slabiji nego u istom periodu 2025, a pogotovo nego 2024. godine. Niži nivo SDI otežava finansiranje visokog deficita tekućeg računa, povećava pritisak na devizne rezerve i fiksni kurs dinara, a može da podigne premiju rizika i cenu zaduživanja. Pad SDI upozorava da investiciona osnova privrednog oporavka nije naročito čvrsta.
Na ovo je, doduše, MMF upozoravao ranije: model rasta zasnovan na dodatnom radu, kapitalu, javnim investicijama i prilivu stranog kapitala postepeno se iscrpljuje. Ako Srbija želi brži i održiviji rast, on mora sve više da dolazi iz produktivnosti, inovacija i boljeg institucionalnog okruženja, a to se za sada ne vidi dovoljno ni u brojkama, ni u reformama.
Drugi, i možda važniji rizik koji MMF sada jasnije izdvaja jeste politički rizik. Iako MMF proteste iz 2025. tretira kao jedan od šokova koji jenjavaju, u izveštaju posebno upozorava na naredni izborni ciklus. Ranije su izbori u Srbiji po MMF-u bili tretirani kao fiskalni rizik (vlast pred izbore počinje više da troši, a to onda gura budžetski deficit nagore).
U ovom izveštaju MMF prvi put izbore ne tretira isključivo kao fiskalni problem. Izveštaj ne kaže ovo doslovno, ali logika upozorenja vodi ka sledećem zaključku: ako bi se političke tenzije pretvorile u masovne proteste, blokade ili nasilje, efekat više ne bi bio samo fiskalni. To bi postao šok poverenja: potrošači bi odložili kupovinu, investitori projekte, banke bi postale opreznije, a država bi mogla dodatno da poveća potrošnju da smiri situaciju.
Grafikon 2: Plava linija pokazuje nominalne neto zarade, a crvena realne neto zarade, odnosno zarade korigovane za inflaciju.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
EPS u sve većem broju napuštaju i visokokvalifikovani radnici, dok se u kompaniji nagomilavaju problemi: profit je delom ostvaren zahvaljujući odlaganju neophodnih ulaganja, dok je proizvodnja uglja i struje pala
Potražnja za spremačicama u Beogradu je velika, a termini se zakazuju nedeljama unapred. Redovno održavanje stana košta oko 1.200 dinara po satu, dok je generalno čišćenje skuplje
Aleksandar Vučić je u leto 2025. podelio silan novac kada je opipavao puls birača za izlazak na izbore, ali ispostavilo se da to ljudima nije dovoljno za život. Poslednji podaci pokazuju da se eksplozija zaduživanja nastvlja
Pelet je duplo skuplji ove godine nego prošle. Pominje se da bi država mogla da ograniči cene, ali je osnovno pitanje ko je kriv što su ovako visoke
Nekad je ulov i pakovanje sardina bilo jedina industrija na jadranskoj obali Jugoslavije. Danas su u Hrvatskoj sardele sve manje zbog vreline. Preživele su samo četiri fabrike, neke su otišle za Srbiju. Jer, turistima riba smrdi
Razgovarao je sa kamenom za kupus i fotografijom Ilije Srdanovića. Požar u Niškoj tvrđavi proglasio je za delo veštačke inteligencije. Pohvalio se da mu ne bi bilo prvi put da nekom otima pištolj iz ruku
Režim neće da otvori biračka mesta u inostranstvu i tera ljude da glasaju – noću! Odsecanjem velikog broja birača, izbori su već sada i zvanično neregularni
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
