Država im oprostila dug od 1,3 miliona evra, oni uplatili 1,7 miliona fondu „Vista rika“

Javna i zvanična dokumenta pokazuju da je Jugoslovensko rečno brodarstvo tokom 2025. godine uložilo 1,7 miliona evra u Alternativni investicioni fond „Vista rika korporejt“ koji je u većinskom vlasništvu članice predsedništva vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Tatjane Vukić.

Pištaljka piše da je JRB privatizovan 2024. godine u spornom postupku, po ceni upola nižoj od vrednosti firme, a na javnom pozivu sa dva ponuđača, kupio ga je kozorcijum firmi Karin komerc, Sani eko vita, NS skver i Rakakop za 10,9 miliona evra.

Finansijski izveštaji, kako navodi Pištaljka, pokazuju da je Jugoslovensko rečno brodarstvo sa novim vlasnicima samo u prvoj godini nakon privatizacije prihodovao 23 miliona evra, duplo više nego što su ga privatnici platili državi, kao i da je deo novca investiran i u fond „Vista rika“.

Mediji su povezivali ulagače u fond „Vista rika“sa vladajućom strankom, a bivša pomoćnica direktorke Uprave za sprečavanje pranja novca Danijela Maletić tvrdila je da je otkaz dobila zbog sukoba sa vlasnicom tog fonda Tatjanom Vukić.

Prema njenim rečima, banke su među svim drugim sumnjivim transakcijama, Upravi za sprečavanje novca upućivali i prijave sumnjivih transakcija u vezi sa fondom.

U napomenama uz finansijski izvetaj koji je objavljen na sajtu Agencije za privredne registre, piše da je JRB u taj fond tokom 2025. godine uložio 207 miliona dinara (oko 1,7 miliona evra).

Fond za razvoj bez novca

Sa druge strane, kako piše Pištaljka, državni fond – Fond za razvoj koji je putem kredita ulagao u Jugoslovensko rečno brodarstvo, ostao je uskraćen za stotinak miliona dinara.

„Zvanični finansijski podaci i dokumenta koja je Pištaljka dobila od Fonda za razvoj pokazuju da je JRB posle privatizacije za svega nekoliko meseci smanjilo dug prema državnom fondu sa 359,7 miliona dinara na 40,8 miliona dinara i to tako što mu je polovina sume otpisana samo zato što je drugu polovinu duga platio – što je po ugovoru svakako i trebalo da uradi“, navodi se u tekstu.

Rešenje Ministarstva privrede u januaru ove godine donela je resorna ministarka Adrijana Mesarović i njime je odobrila da se otpiše 159.560.966 miliona dinara neotplaćenog duga po osnovu osam kredita koje je JRB po posebnim programima namenjenim za podršku preduzećima u privatizaciji dobijao od 2004. do 2023. godine.

Isti toliki iznos JRB je uplatio Fondu za razvoj i tako je dug smanjen za više od 300 miliona dinara.

Za tu odluku ministarka Mesarović imala je saglasnost Vlade, koja je u decembru 2024. godine donela zaključak kojim je aminovala taj postupak, a iz Generalnog sekretarijata Vlade za Pištaljku su naveli da je saglasnost da se privatnoj firmi otpiše dug dat „u skladu sa Programom o rasporedu i korišćenju sredstava za kreditnu podršku preduzećima u postupku privatizacije preko Fonda za razvoj za 2025. godinu“.

„Ukazujemo da je ovim programom predviđeno da svi korisnici dugoročnih i kratkoročnih kredita iz programa/projekata Vlade za subvencije u privredi odnosno kreditnu podršku privredi iz prethodnog perioda, mogu da traže da im se u toku 2025. godine otpiše 50 posto neotplaćenog dela duga po navedenim kreditima, pod uslovom da uplate 50 posto neizmirenog dela po kreditima koje imaju prema Fondu za razvoj po svakom kreditu“, piše u odgovoru zamenika generalnog sekretara Vlade Srbije Tamare Stojčević.

Bez odgovora

Pištaljka navodi da je Generalni sekretarijat prethodno odbio da dostavi zvanične odluke Vlade – dva zaključka i odobrenje Ministarstvu privrede za usvajanje programa kojim se omogućava otpis duga i odobrenje otpisa duga za JRB, tvrdeći da „dokument nije informacija od javnog značaja, već nosač informacije“.

Portal tvrdi da ni Ministarstvo privrede nije postupilo po zakonu i dostavilo zaključke i sporni program, dodajući da, uprkos rešenju Poverenika za informacije od javnog značaja, duže od dve godine ne dostavlja ni zvaničnu procenu na osnovu koje je utvrđena cena JRB, a javnosti nikada nisu objasnili zbog čega su uslovi za učešće u privatizaciji bili diskriminatorni i zašto je uopšte prodata državna firma.

Jugoslovensko rečno brodarstvo takođe nije odgovorilo na pitanja Pištaljke.

Izvor: Pištaljka

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.