Zanimanja u Nemačkoj na kojima ljudi idu u prevremenu penziju

U šljunkari na planini Harc, u okrugu Getingen je 6 časova i 30 minuta. Za Uvea Kerstena i Aksela Betehera počinje smena. Kersten ima 61 godinu i mora da radi još tri godine pre nego što ode u penziju. U okrugu Getingen u građevinskoj industriji radi skoro 3.100 ljudi, a Uve Kersten je jedan od svega 180 zaposlenih koji su stariji od 60 godina, piše Dojče vele.

„To me ne čudi“, kaže Kersten. On poznaje mnoge kolege koji su u svojim pedesetim potražili mirniji posao, ako su ga uopšte našli, ili su otišli u prevremenu penziju. „Jednostavno mora da se kaže: kolege više nisu mogle. Zglobovi su im bili potpuno istrošeni.“

Pogođene su mnoge privredne grane

To se ne odnosi samo na zaposlene u građevinarstvu. Studija Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja (DIW) potvrđuje tu pojavu. „Mnogi ljudi koji dugo rade u takvim zanimanjima ne dočekaju nužno starosnu granicu za odlazak u penziju. To znači da ili ranije odlaze u penziju zbog smanjene radne sposobnosti usled zdravstvenih razloga ili menjaju zanimanje“, objašnjava Johanes Gajer.

On u DIW-u, između ostalog, istražuje pitanja u vezi sa penzijama. Među zanimanjima sa velikim opterećenjem nisu samo poslovi u građevinarstvu. „Reč je i o psihosocijalnom opterećenju“, objašnjava Gajer i dodaje da u takva zanimanja spadaju,  na primer, poslovi u socijalnim oblastima ili nezi.

Uve Kersten danas mora da zameni sito na velikoj mašini koja odvaja kamenje iz zemlje. Da bi to uradio, penje se preko transportnih traka i ulazi u unutrašnjost mašine. Njegov kolega radi spolja i balansira na oko pet metara visine na čeličnim rebrima. „Ovo radim već 38 godina i primećujem da mi je potrebno sve više vremena za oporavak. Pre samo pet godina to mi nije predstavljalo nikakav problem“, priča 61-godišnjak. Tada bi kući dolazio u odličnoj formi i još imao snage da igra fudbal ili radi nešto oko kuće.

Svaka dodatna godina postaje teža

„Oni koji su zaista pogođeni podizanjem starosne granice za penziju jesu oni koji su zbog dobrog zdravlja uspeli da ostare na svom radnom mestu“, kaže Johanes Gajer. Ta grupa najzdravijih bila bi ona koja bi, u zavisnosti od reforme, morala da radi još dve ili tri godine duže. To bi predstavljalo posebnu teškoću, jer svaku dodatnu godinu treba posebno posmatrati.

„Zaposleni već nose sa sobom opterećenja iz prošlosti, koja ih prate, a uz to su postali još stariji“, kaže Gajer. Tako svaka naredna godina postaje samo još napornija.

U stvari, Uve Kersten bi morao da radi do 67. godine. Međutim, kao osoba sa dugim stažom osiguranja, on već krajem 2029. može da ode u penziju.

„Za mene je posao deo života, jedan deo života. I on mi pruža ispunjenje i smisao.“ Ipak, ne bi želeo da radi duže. „Svoj životni plan sam takođe prilagodio tome. Želim da provodim vreme sa suprugom, u svojoj kući i u bašti“, objašnjava ovaj elektroinstalater za energetska postrojenja.

Penziju prilagoditi težini posla?

Industrijski sindikat za građevinarstvo, poljoprivredu i životnu sredinu (IG BAU) zahteva da se zadrži odlazak u penziju sa 63 godine. „Ako se pogleda stepen težine posla, potpuno je nerealno da kolege rade do 70. godine“, kaže Ralf Đuren, sindikalni sekretar iz južne Donje Saksonije. Zbog toga bi starosnu granicu za odlazak u penziju trebalo povezati sa težinom posla.

Kod kategorija za razvrstavanje moglo bi se ugledati na one koje postoje kod penzija zbog nesposobnosti za rad, smatra Đuren. „Tu sigurno mogu da pomognu strukovna udruženja“, kaže on i dodaje da je mogućnost prevremenog odlaska u penziju sa 58 godina bila dobro rešenje za teška zanimanja, poput onih u građevinarstvu.

Drugi često razmatran pristup jeste prilagođavanje poslova starijim zaposlenima. Međutim, u uslovima aktuelnog nedostatka kvalifikovane radne snage i to je teško. „Ranije je bilo lakše starijim kolegama dodeliti lakše zadatke“, kaže Uve Kersten. „Danas za to nemamo dovoljno ljudi.“ Iako u poređenju sa prošlom godinom građevinski sektor beleži rast od dva odsto po broju učenika na stručnom osposobljavanju, „to ni izbliza ne zatvara prazninu“, kaže Đuren.

Moderne mašine kao rešenje

U šljunkari na Harcu tehnika je „proverena“, kako to opisuje Kersten. Svaka popravka, svaka priprema za puštanje u rad povezana je sa teškim fizičkim radom.

„Mislim da će fizičko opterećenje uvek ostati“, kaže Kersten. Jer opterećenje ne zavisi samo od velikih mašina.

Čak i dan kada on „samo“ sedi za utovarivačem predstavlja napor za telo. „Buka, potresi, prašina tokom celog dana – to ne sme da se potceni.“ Tu su i vremenski uslovi. Bilo da je leti plus 40 stepeni ili zimi minus 15, radi se. Sve do penzije.

Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.