Foto: FoNet/ Ana Paunković
Iako je Beograd od početka godine uveo besplatan javni prevoz, to ne znači da zaposleni gube pravo na naknadu troškova dolaska i odlaska sa posla, navodi Ministarstvo rada
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja saopštilo je u vezi sa besplatnom uslugom prevoza putnika u Beogradu od 1. januara, da zaposleni nisu po automatizmu izgubili pravo na naknadu troškova prevoza već da je potrebno rešiti pitanje načina i visine isplate te naknade.
U objavljenom mišljenju resornog ministarstva, navedeno je da Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz zaposlenih kojim će im omogućiti dolazak i odlazak sa rada.
„Ne ulazeći u način na koji će zaposleni dolaziti i odlaziti sa rada, zakon je definisao visinu troškova prevoza koju poslodavac mora da mu nadoknadi i koja je određena prema visini cene karte u javnom saobraćaju. Naime, zakon polazi od pretpostavke da trošak za dolazak i odlazak sa rada uvek postoji (osim kada poslodavac organizuje sopstveni prevoz), da zbog toga zaposleni treba da ima pravo na naknadu ovog troška“, napisano je na sajtu ministarstva.
Ističe se da bi zakonsko merilo za određivanje visine naknade na koju zaposleni ima pravo, u slučaju besplatnog javnog prevoza negiralo samo pravo, iako se, kako se dodaje, prilikom utvrđivanja ove norme pošlo od pretpostavke da trošak uvek postoji, osim u situaciji kada poslodavac obezbeđuje sopstveni prevoz.
„Dakle, zaposleni nisu po automatizmu izgubili pravo na naknadu troškova prevoza, već je potrebno rešiti pitanje načina i visine isplate ove naknade. Imajući u vidu sve navedeno, mišljenja smo da opštim aktom i ugovorom o radu može da se uredi merilo za naknadu troškova dolaska i odlaska sa rada rukovodeći se visinom poslednje isplaćene naknade po ovom osnovu, pre novonastale situacije vezano za besplatan prevoz u Gradu Beogradu“, navodi se u objavljenom mišljenju.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dodaje i da je svakako u daljoj razradi za ostvarenje ovog prava bilo neophodno da se opštim aktom (kolektivni ugovor i pravilnik o radu) i ugovorom o radu dalje uređuje ova materija.
„Praksa je pokazala da se navedenim aktima pokriva i brojnost situacija koje nastaju u određenim slučajevima koje se ne mogu izričito podvesti pod propisanu normu o visini ovog troška, na primer kada se rad odvija na mestima na kojima nije organizovan javni prevoz, ili kada poslodavac pristaje da naknadi troškove i u većoj visini od propisane, odnosno u određenim slučajevima poslodavac dogovara kroz kolektivni ugovor ili ugovor o radu ili određuje u pravilniku o radu da visinu ovog troška odredi na drukčiji način kao na primer prema ceni goriva za određenu kilometražu ili slično“, piše u objavljenom mišljenju.
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na kraju naglašava i da Zakon o državnoj upravi propisuje da mišljenja organa državne uprave, ipak, nisu obavezujuća.
Dok je Hrvatska prošle nedelje dobila još jedno poboljšanje kreditnog rejtinga i sada se nalazi na nivou „A“, Srbija i dalje ima investicioni rejting samo kod jedne od tri velike agencije. Analitičari upozoravaju da to može značiti skuplje zaduživanje i manji pristup zapadnim finansijskim tržištima
Članice Međunarodne agencije za energiju (IEA) su se obavezale da će do kraja marta staviti na raspolaganje 400 miliona barela nafte, kako bi ublažile poremećaje u trgovini zbog rata sa Iranom. Da li to obavezuje i Srbiju
Italijanska firma za sportsko klađenje „Lottomatica“ je u kancelariji u Beogradu otpustila u jednom danu i usred radnog vremenena 348 ljudi. Sindikati iz Italije misle da je uzrok veštačka inteligencija, ali je verovatnije je da su vlasnici samo iskoristili radnike dok su im trebali
Uredba kojom su trgovačke marže bile ograničene na 20 odsto prestala je da važi 1. marta. Sa njom je prestala i obaveza trgovaca da Ministarstvu trgovine dostavljaju cenovnike u digitalnom formatu
Zašto država ne čini ništa da pomogne domaćim malim i srednjim preduzećima da razviju svoj posao, za „Vreme“ objašnjava direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
