Naknada za prevoz i dalje važi: Poslodavci moraju da reše način isplate

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja saopštilo je u vezi sa besplatnom uslugom prevoza putnika u Beogradu od 1. januara, da zaposleni nisu po automatizmu izgubili pravo na naknadu troškova prevoza već da je potrebno rešiti pitanje načina i visine isplate te naknade.

U objavljenom mišljenju resornog ministarstva, navedeno je da Zakon o radu propisuje da zaposleni ima pravo na naknadu troškova za dolazak i odlazak sa rada, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz zaposlenih kojim će im omogućiti dolazak i odlazak sa rada.

„Ne ulazeći u način na koji će zaposleni dolaziti i odlaziti sa rada, zakon je definisao visinu troškova prevoza koju poslodavac mora da mu nadoknadi i koja je određena prema visini cene karte u javnom saobraćaju. Naime, zakon polazi od pretpostavke da trošak za dolazak i odlazak sa rada uvek postoji (osim kada poslodavac organizuje sopstveni prevoz), da zbog toga zaposleni treba da ima pravo na naknadu ovog troška“, napisano je na sajtu ministarstva.

Ističe se da bi zakonsko merilo za određivanje visine naknade na koju zaposleni ima pravo, u slučaju besplatnog javnog prevoza negiralo samo pravo, iako se, kako se dodaje, prilikom utvrđivanja ove norme pošlo od pretpostavke da trošak uvek postoji, osim u situaciji kada poslodavac obezbeđuje sopstveni prevoz.

Foto: Fonet / Ana Paunković

„Dakle, zaposleni nisu po automatizmu izgubili pravo na naknadu troškova prevoza, već je potrebno rešiti pitanje načina i visine isplate ove naknade. Imajući u vidu sve navedeno, mišljenja smo da opštim aktom i ugovorom o radu može da se uredi merilo za naknadu troškova dolaska i odlaska sa rada rukovodeći se visinom poslednje isplaćene naknade po ovom osnovu, pre novonastale situacije vezano za besplatan prevoz u Gradu Beogradu“, navodi se u objavljenom mišljenju.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja dodaje i da je svakako u daljoj razradi za ostvarenje ovog prava bilo neophodno da se opštim aktom (kolektivni ugovor i pravilnik o radu) i ugovorom o radu dalje uređuje ova materija.

„Praksa je pokazala da se navedenim aktima pokriva i brojnost situacija koje nastaju u određenim slučajevima koje se ne mogu izričito podvesti pod propisanu normu o visini ovog troška, na primer kada se rad odvija na mestima na kojima nije organizovan javni prevoz, ili kada poslodavac pristaje da naknadi troškove i u većoj visini od propisane, odnosno u određenim slučajevima poslodavac dogovara kroz kolektivni ugovor ili ugovor o radu ili određuje u pravilniku o radu da visinu ovog troška odredi na drukčiji način kao na primer prema ceni goriva za određenu kilometražu ili slično“, piše u objavljenom mišljenju.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na kraju naglašava i da Zakon o državnoj upravi propisuje da mišljenja organa državne uprave, ipak, nisu obavezujuća.