Minimalna cena rada u Srbiji od oktobra 2025. godine biće 500 evra, odnosno 58.630, što je povećanje za oko 50 evra u odnosu na trenutni iznos, koji prema rečima ministra finansija Siniše Malog zarađuje više od pola miliona ljudi.
Mali je na konferenciji za novinare u utorak (15. jul) rekao i da će do kraja godine prosečna zarada preći 1.000 evra.
Ako se obistini, to će u odnosu na april i poslednje dostupne podatke Republičkog zavoda za statistiku, biti povećanje od oko 70 evra, pošto je u aprilu prosečna neto zarada iznosila 109.272 dinara, odnosno oko 930 evra.
I dok prosečna zarada od 1.000 evra možda zvuči lepo, treba imati na umu i ostale statističke pokazatelje, odnosno koliko ljudi u Srbiji zaista vadi prosek, a koliko zarađuje daleko ispod toga.
Pozabavimo se zato minimalnom, medijalnom i prosečnom zaradom.
Minimalna zarada
Socijalno-ekonomski savet usvojio je odluku o vanrednom povećanju minimalne cene rada. Tako će od 1. oktobra oni koji zarađuju minimalac, a takvih je u Srbiji, prema rečima ministra finansija Siniše Malog više od pola miliona, za jedan radni sat biti plaćeni 337 dinara, umesto sadašnjih 308 dinara. Tako će mesečni minimalac iznositi 58.630 dinara, odnosno 500 evra.
Trenutna minimalna cena rada iznosi 53.592 dinara.
Povećava se time minimalna cena rada za 9,4 odsto, a ministar Mali najavljuje i da bi od 1. januara 2026. moglo da usledi novo povećanje od 10,1 odsto, čime bi minimalac iznosio 550 evra.
Pregovori o tome trebalo bi da počnu krajem avgusta, početkom septembra, najavio je Mali.
Šta je minimalna cena rada?
Minimalna cena rada predstavlja najniži iznos koji je poslodavac u obavezi da isplati zaposlenom i utvrđuje ga država na godišnjem nivou, osim ako ne postoje uslovi za izmene u toku godine, kao što je slučaj 2025.
Prema ranijoj odluci, minimalna cena radnog časa ove godine iznosi 308 dinara. Koliki će mesečni iznos dobiti oni koji su na minimalcu, zavisi od broja radnih dana i radnih sati. Tako je na primer, mesečni iznos minimalca najniži u februaru, pošto mesec ima najmanje radnih dana.
Treba reći i da je minimalna neto zarada obračunska kategorija i ne predstavlja jedinstven i tačan iznos koji će biti isplaćen radniku koji radi za minimalnu zaradu. Zaposleni na minimalcu ima pravo na uvećanje po Zakonu o radu po osnovu rada na praznik koji je neradan dan, noćnog rada, prekovremenog rada, minulog rada, toplog obroka, regresa za godišnji odmor.
Takođe, nije retkost da poslodavci na račun uplaćuju minimalnu zaradu, a dogovoreni ostatak zaposlenima daju „na ruke”.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku dostavljenih „Vremenu”, ukupan broj zaposlenih kojima je obračunata zarada u aprilu iznosio je 2.067.000 ljudi, a ministar Mali je saopštio da više od pola miliona zarađuje minimalac.
Uporedo, RZS je nedavno objavio podatke o tome da je prag rizika od siromaštva 2024. godine iznosio 35.606 za jednočlano domaćinstvo, za domaćinstvo s dvoje odraslih i jednim detetom mlađim od 14 godina iznosio je 64.091 dinara, dok je za četvoročlano domaćinstvo s dvoje odraslih i dvoje dece mlađe od 14 godina iznosio 74.773 dinara.
Vladimir Simović iz Centra za politike emancipacije za „Vreme” ranije je objasnio da iako je minimalna zarada prethodnih godina rasla, njen rast je nedovoljan da se nosi sa inflacijom, pre svega rastom cena hrane.
„Minimalna zarada tri puta je niža od plate za život, iako Zakon o radu navodi da minimalna zarada treba da zadovolji socijalne i egzistencijalne potrebe radnika ili radnice i njihovih porodica. No, minimalna zarada je 10.000 dinara ispod praga rizika od siromaštva za tročlano domaćinstvo. Najavljeno povećanje neće biti dovoljno da radništvo izvuče iz siromaštva”, objasnio je Simović.
Medijalna zarada
Polovina zaposlenih u Srbiji zarađuje do 83.974 dinara, koliko je u aprilu, što su poslednji dostupni podaci, iznosila medijalna zarada. Medijalna zarada u aprilu je bila niža za oko 26.000 dinara od republičkog proseka.
Medijalna zarada predstavlja srednju vrednost svih plata u određenom vremenskom periodu. Ako znamo da je u Srbiji oko dva miliona zaposlenih, to znači da oko milion zarađuje do oko 84.000 dinara.
Upravo medijalnu zaradu stručnjaci radije upotrebljavaju kako bi dali realniju sliku.
„Razlika između prosečne i medijalne zarade predstavlja pokazatelj nejednakosti zarada. Što je ta razlika veća, nejednakost u zaradama je veća”, objasnio je ranije za „Vreme“ profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić.
Prosečna zarada
Podatak koji političari često koriste kako bi pokazali koliko nam dobro ide odnosi se na prosečnu zaradu.
Ministar Mali najavio je njeno povećanje iznad 1.000 evra naredne godine. U aprilu, prosečna zarada iznosila je 109.272 dinara bez poreza i doprinosa, odnosno oko 930 evra.
Prema podacima iz aprila, neto zaradu veću od prosečne prima oko 621.000 zaposlenih odnosno 30 odsto, navode iz RZS za „Vreme”. To znači da nešto manje od trećine zaposlenih „vadi” republički prosek.
Prema statističkim podacima RZS-a, prema gradovima i opštinama, stanovnici 17 opština u Srbiji zarađivali su platu iznad proseka. Čak 11 opština nalazi se na teritoriji Beograda.
Nadprosečno u Beogradu i još nekoliko mesta
Osim stanovnika beogradskih opština Voždovac, Vračar, Zvezdara, Zemun, Lazarevac, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski venac, Stari grad i Čukarica, iznad proseka u aprilu zarađivali su i stanovnici Pančeva, Novog Sada, Bora, Majdanpeka, Kostolca i niške opštine Medijana.
Najmanje zarade imali su meštani Bojnika, koji su u proseku zarađivali 74.224 dinara. Manje od 80.000 dinara u proseku mesečno, što je izpod medijalne zarade, imali su i meštani Vlasotinca, Lebana, Gadžinog Hana, Preševa, Bujanovca, Bosilegrada, Vranjske Banje, Svrljiga, Ražnja, Merošine i Rekovca.
Iznad 100.000 dinara, a ispod repubičkog proseka, zarađivali su meštani Obrenovca, Vršca, Sremskih Karlovaca, Inđije, Stare Pazove, Užica, Lajkovca, Lučana, Kragujevca, Požarevca i niške opštine Pantelej.
Da li će najavljene promene zaista unaprediti životni standard ili samo ulepšati statistiku?
