Republički zavod za statistiku objavio je iznos zarada za april ove godine. Prosečna neto zarada iznosila je 96.614 dinara. U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečne bruto i neto zarade za april 2024. godine realno su veće za 9,8 posto.
Dok je medijalna neto zarada u aprilu bila 73.928 dinara, a to znači da je 50 posto zaposlenih ostvarilo zaradu do navedenog iznosa.
Međutim, koja je razlika između prosečne i medijalne zarade i šta one predstavljaju?
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić za „Vreme“ kaže da ne postoji jedan pokazatelj koji najbolje opisuje kretanje i raspodelu zarada u nekoj državi, te je uobičajeno da se u svim državama koriste i prosečna i medijalna zarada.
Objašnjava da je prosečna zarada važan pokazatelj kako se kreću zarade u nekoj zemlji jer je povezana sa makroekonomskim kretanjima, kretanjem bruto domaćeg proizvoda, produktivnosti u nekoj zemlji.
„Razlika između prosečne i medijalne zarade predstavlja pokazatelj nejednakosti zarada, što je ta razlika veća, nejednakost u zaradama je veća. Kod nas ta razlika iznosi negde oko 25 posto, što ukazuje da je nejednakost relativno velika”, ukazuje Arsić.
Dalje kaže da treba imati u vidu i faktor koji precenjuje ovu nejednakost, a to je postojanje sive ekonomije u segmentu minimalnih zarada i zarada koje se kreću oko minimalne – gde poslodavac deo zarade isplaćuje legalno, a deo „na ruka”.
A samo je jedna od posledica toga, navodi naš sagovornik, da država ostvaruje manje prihode.
„Druga najvažnija posledica je da će oni koji primaju zaradu na nivou minimalca imate vrlo male penzije. A to je nešto što će uticati na njihovo siromaštvo u starosti”, kaže Arsić i zaključuje da je i zato potrebno suzbiti sivu ekonomiju u Srbiji.
Minimalna potrošačka korpa samo za „preživljavanje“
Iznos minimalne potrošačke korpe za mart mesec 2024. godine bio je 53.065,75 dinara za tročlano domaćinstvo, a iznos prosečne je bio 102.518,35 dinara. Medijalna zarada nije dovoljna za prosečnu potrošačku korpu.
Međutim može li se to tako uporediti?
„Treba uzeti u obzir da je kod nas sada dominatno tročlano domaćinstvo i da u tročlanom domaćinstvu u proseku radi više od jednog člana. Ono što treba porediti jeste prosečan dohodak domaćinstva podeljen po članu sa minimalnom potrošačkom korpom”, ukazuje Arsić i dodaje da je minimalna potrošačka korpa u Srbiji dostra skromno određena, broj proizvoda koji su sadržani u njoj je mali i nisu mogući za dugoročno preživljavanje.
Zato, kaže naš sagovornik, nije uporediva sa potrošačkim korpama u razvijenim zemljama.
„Potrebno je uraditi neku detaljniju analizu u okviru koje bi se uporedili ukupni dohoci koje primaju domaćinstva sa troškovima tog domaćinstva. U Srbiji postoje naučne analize, ali ne postoje redovne statističke analize koje to objavljuju”, objašnjava profesor Arsić.
Srbija među najmanje razvijenim evropskim zemljama
Po pitanju životnog standarda, naš sagovornik kaže da je Srbija među najmanje razvijenim evropskim zemljama, te da se nalazi negde na polovini životnih standarda Evrope ukoliko se uzmu u obzir razvijene zemlje i zemlje srednje Evrope.
Arsić objašnjava da je na zaostajanje Srbije u odnosu na srednju Evropu neposredno uticao slom privrede tokom devedesetih godina.
„Mi smo krajem osamdesetih bili po nivou razvijenosti slični kao na primer Mađarska, Poljska, da bi 2000. godine bili duplo manje razvijeni od njih jer su tokom devedesetih godina oni napredovali za oko dvadeset posto, a naš BDP se prepolovio”, naglašava Arsić.
Dodaje da se ta situacija politički sada vrlo često pripisuje prvoj deceniji ovog veka iako smo tada ostvarivali brži privredni rast nego sada.
„Pravi slom privrede dogodio se devedesetih godina, a direktan uzrok toga jesu sankcije kojima je pogođeno praktično svako preduzeće u Srbiji”, zaključuje profesor Milojko Arsić.
