Krajem prethodne godine Ministarstvo nauke izdalo je dva saopštenja – sa sednice Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj i nakon sastanka sa Sindikatom nauke.
U saopštenju sa sednice Nacionalnog saveta, ministarka nauke Jelena Begović istakla je značaj uvođenja novog modela finansiranja plata za naučnu zajednicu.
„Uveli smo novi model finansiranja plata posle 12 godina, gde smo imali veliki izazov dugogodišnjeg kategorisanja naučne zajednice koji nije menjan, zbog čega je jedan deo naučnika bio u neravnopravnom položaju“, rekla je ona.
Naučna saradnica i predsednica sindikalne organizacije Instituta za fiziku, podružnice Sindikata nauke, Radmila Panajotović za „Vreme“ tvrdi da u toj komunikaciji nisu učestvovale sve zainteresovane strane i da je Sindikat nauke bio upoznat sa sadržajem gotovog plana Ministarstva tek u oktobru, prilikom prezentacije na sastanku u sedištu Sindikata nauke.
Nakon održanog sastanka, sredinom oktobra, Sindikat nauke u svom saopštenju piše da podržava predlog novog modela plata u nauci, ali da je potrebno revidirati deo modela koji se odnosi na “nagrađivanje najboljih”.
Panajotović napominje da tada nijedna sugestija Sindikata nije bila usvojena.
Doskorašnje finansiranje plata
Donedavne kategorije u platama pravile su velike razlike i nisu odgovarale stvarnom doprinosu naučnika u svom radu jer su, kaže Panajotović, evaluacije na osnovu kojih su te kategorije određene poslednji put rađene pre više od 10 godina.
„Ljudi su dolazili do najvišeg naučnog zvanja, ali su ostajali u najnižoj kategoriji zarade zato što ministarstva nisu obavljala svoj posao po pravilima, a to je da na svake dve godine proveravaju naučni doprinos svakoga od nas.“
Trenutna zarada naučnika
„Ministarstvo je Uredbom napravilo mali pozitivan iskorak time što su pomerili ljude koji su imali plate u najnižim kategorijama na nivo standardne zarade koja je određena za svako naučno i istraživačko zvanje“, kaže Panajotović.
Prema podacima kojima raspolaže Sindikat nauke, nivo standardne zarade za naučnog savetnika, što je i najviše zvanje, iznosi oko 151.000 dinara. Zvanje ispod naučnog savetnika jeste viši naučni saradnik sa platom od oko 126.000 dinara. Standardna zarada naučnog saradnika trenutno iznosi oko 107.000 dinara.
Istraživač – saradnik i istraživač – pripravnik jesu zvanja koja imaju kandidati sa upisanim doktorskim studijama. Zarada istraživača-saradnika je oko 91.000, a istraživača-pripravnika 85.000 dinara.
Naša sagovornica dodaje da je Ministarstvo to opravdalo time da nije dobilo dovoljno sredstava od Vlade Republike Srbije, te da se ne može reći da je problem sa platama naučnika rešen jer je ovim pomeranjem korigovana zarada oko trećini naučnika, većinom u višim naučnim zvanjima.
Prema podacima eNauke broj naučnika u naučnim i istraživačkim zvanjima iznosi oko 7.400.
„Potpuno je neizvesno kada će te standardne zarade dostići nivo najviših“, zaključuje ona.
Dodatna zarada za izvrsne
S druge strane, ističe da je Ministarstvo izdvojilo novac za takozvanu „izvrsnost“ u radu i kaže da je ovo vrlo upitno i po kriterijumima i po odluci da to bude 30 odsto dodatka na zaradu.
Kriterijumi za određivanje izvrsnosti u radu nalaze se u uredbi, a kako se rangiraju naučnici piše u Uputstvu za rangiranje istraživača u naučnim zvanjima za utvrđivanje korektivnog koeficijenta izvrsnosti.
„Uvođenjem ovakvog dodatka za izvrsnost, iako sistem zarada nije ni približno uređen, uveden je još jedan faktor koji će poremetiti odnose u zaradama u okviru zvanja u naučnoj zajednici“, kaže naša sagovornica.
Kvantitet, a ne kvalitet
Uredba predviđa da se za određivanje izvrsnosti istraživača koriste javno dostupni izvori rezultata evidentirani u informacionom sistemu eNauka.
Radmila Panajotović ukazuje da veliki broj naučnika smatra da je izvrsnost zapravo nemoguće adekvatno definisati zbog specifičnosti zahteva istraživanja i neravnopravnih uslova rada.
Jedan od očiglednih primera da kriterijum citiranosti i broja radova nije dobar jeste pojava hiperprodukcije u određenim oblastima istraživanja. Panajotović kaže da postoje nelogičnosti da neko ima 15 do 20 radova godišnje, što bi bilo više od jednog objavljenog rada mesečno.
“Svako ko se bavi naukom zna da je za objavljivanje jednog kvalitetnog rada potrebno najmanje tri meseca“, ukazuje ona i dodaje da neko ko objavljuje toliki broj radova ili radi rutinsko istraživanje ili ima veliku grupu pa biva potpisan na sve radove po automatizmu.
Naučna zajednica sada radi na tome da se tehničke greške i nelogičnosti uklone, kao i da se preispitaju kriterijumi evaluacije, navodi Panajotović i kaže da su predlozi bili da se nagrađivanje ne obavlja kroz povećanje zarade ili da taj procenat bude manji.
Pošto Srbija ima veoma mali fond za istraživanje, jedna od mogućnosti, navodi naša sagovornica, jeste da se ljudi koji imaju natprosečne rezultate nagrade time što će istraživačke grupe dobiti dodatni novac za odlazak na međunarodne konferencije, objavljivanje u časopisima koji su najcitiraniji i da se tako stimuliše njihov naučni rad, ili pak nagrade u vidu dodatnih sredstava za istraživanje.
