U Srbiji posluje sve više trgovinskih lanaca. Zašto kod nas ne važi pravilo da konkurencija obara cene za “Vreme” objašnjava ekonomista Saša Đogović
Svako malo osvane vest da neki maloprodajni lanac ili brend ulazi na srpsko tržište. Uskoro bi trebalo da se pojave još dva velika trgovinska lanca iz region, a tu su i oni međunarodni.
Ove godine u Srbiju je stigao iskonter ALBI sa asortimanom do 1500 artikala. Oni su najavili ekspanziju saopštivši da tokom sledeće godine planiraju otvaranje do deset diskonta širom Srbije, piše b92.
Početkom godine, tačnije u maju, Mömax je oplemenio srpsko tržište nameštaja. Kompanija posluje u sastavu XXXLutz grupe iz Austrije. Ovaj lanac nameštaja je zastupljen u devet evropskih zemalja, a poslovnica u Beogradu je 105. po redu.
Proletos nam je stigao i nemački Mix Markt. U Beogradu se nalazi na dve lokacije, a ima ga i u Novom Sadu. U asortimanu ima proizvode iz raznih zemalja: Nemačke, Rusije, Poljske, Turske, sa Balkana…
Tu nam je i „grčki Starbaks“. Mikel Coffee, najveći lanac kafeterija u Grčkoj otvorio je početkom ove godine svoj prvi maloprodajni objekat u Srbiji. Pored kafe nude i razne vrste pića, deserta, pekarskih proizvoda, slatkiša i sladoleda i raznih grickalica.
(Ne)reagovanje Komisije za zaštitu konkurencije
Srpsko tržište, tlo pogodno za razvoj monopola, polako se širi. Tržišna konkurencija raste, a to bi po pravilu trebalo da proizvede pad cena, do koga, međutim, nikako ne dolazi.
„Dobro je da imamo što više brendova, naravno. Ali, pod uslovom da ih nadgleda regulatorno telo – Komisija za zaštitu konkurencije koja bi trebalo da reaguje na ve nepravilnosti koje uočava”, kaže za „Vereme“ ekonomista Saša Đogović.
To se, nažalost, u praksi nije dešavalo. Na leđa potrošača redovno spada teret kartelskih dogovaranja prodajnih lanaca, naročito kada su u pitanju prehrambeni proizvodi.
Zato je mnoge iznenadilo kada je Komisija za zaštitu konkurencije konačno reagovala, te sprovela istragu u Srbiji protiv trgovinskih lanaca Delez, Mercator, Univerexport, DIS zbog sumnje da su izvršili povredu konkurencije i dogovarali cene pojedinih proizvoda.
„Ovi lanci su to radili godinama i Komisija je konačno reagovala. Kada donese odgovarajuću kaznenu meru ili opomenu, videćemo da li je država zaista bila ozbiljna, te hoće li početi da ovakve nepravilnosti sankcioniše”, tvrdi naš sagovornik.
Kako biti fer na tržištu?
Komisija za zaštitu konkurencije, pored sankcija koje može izdati, treba da obezbedi fer tržišnu utakmicu.
„Zdravi tržišni mehanizmi postojaće samo ako institucije pravilno sprovode regulativu. Prodajnih lanaca uvek može biti više, ali ako vide prostor za stvaranje kartela, uradiće to. Broj konkurenata na tržištu je trenutno veliki, pa bi novim radnjama najviše išlo u prilog da imaju povoljne cene koje bi privukle kupce”, tvrdi Đogović.
Zaključuje da su novi igrači na uvek dobrodošli, ali da moraju da paze, jer su oni stari već zaposeli tržište.
Koji marketi stižu u Srbiju?
Kako je najavljeno, u Srbiju dolaze dva regionalna, ali i tri evropska trgovinska lanca. Jedan od najvećih makedonskih maloprodajnih lanaca Stokomak planira ulazak i ekspanziju na srpskom tržištu. Kupcima nudi širok asortiman od oko 1600 prehrambenih i neprehrambenih artikala. Početak rada planiran je za prvi kvartal 2025. Godine.
Stiže i banjalučka Tropic maloprodaja. Prema saznanjima Bloomberg Adrije, Tropic maloprodaja početak poslovanja u Srbiji planira za 2026, a najkasnije 2027. godinu.
Francuski lanac Carrefour odavno planira ulazak na srpsko tržište. On preko svoje filijale u Grčkoj planira da napravi veliku ekspanziju na Balkanu. Nakon potpisivanja ugovora sa francuskom grupom, grčka kompanija je tražila partnera u Srbiji, ali kako do toga nije došlo, započeti su pregovori o akviziciji poznatog lanca koji su u završnoj fazi, bi u Srbiji mogao da se pojavi sledeće godine.
Eurospin, jedini lanac u Evropi koji prodaje prehrambene artikle isključivo pod svojim brendom, navodno stiže kod nas u naredne dve godine.
Za kraj, tu je češki Notino, jedan od najvećih evropskih trgovaca parfema i kozmetike, koji je takođe zainteresovan za Srbiju. Još uvek se ne zna kada bi ova kompanija mogla da dođe na srpsko tržište.
Izvor: B92
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Grad Beograd je izgubio još jedan veliki spor vredan 900 miliona dinara, tvrdi Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, a ukupan dug dobavljačima mnogo je veći
Voćari iz Čačka tvrde da su hladnjače prepune domaćih jabuka za koje ne postoji interesovanje. Kažu da su tržište preplavile jeftinije uvozne jabuke, i to iz Poljske i Makedonije
Više od 200.000 građana je tužilo banke jer je Vrhovni sud odlučio da banka nema pravo da naplaćuje usluge obrade kredita. Ipak, sud je potom preinačio svoj stav, a banke sada traže da građani vrate novac
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Režimska propaganda i njene žrtve
Šta Vučić zna o masakru u kafeu Panda i ubistvu braće Bitići Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
