U pokušaju da podstakne posustalu ekonomiju evrozone, Evropska centralna banka u četvrtak je smanjila referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena. Inflacija, koja je godinama bila ključna pretnja, sada prvi put pada ispod ciljanog nivoa, dok trgovinske tenzije i najave carinskih mera iz SAD dodatno komplikuju privredni oporavak
Evropska centralna banka (ECB) najavila je smanjenje kamatne stope za 25 baznih poena i istovremeno snizila svoje inflacione prognoze, usled jačeg evra i nižih troškova energije, prenose svetske agencije.
Ova odluka spušta kamatu na depozitne olakšice na 2 odsto, što je znatno niže od vrhunca od 4 odsto sredinom 2023. godine.
„Odluka o snižavanju stope na depozitne olakšice – koja predstavlja glavni instrument Saveta ECB za usmeravanje monetarne politike – zasnovana je na ažuriranoj proceni inflacionih izgleda, dinamike osnovne inflacije i efikasnosti transmisije monetarne politike“, navodi se u saopštenju ECB-a.
Inflacija u evrozoni pala je ispod ciljanog nivoa ECB-a od dva odsto u maju, dostigavši nižih od očekivanih 1,9 odsto, prema preliminarnim podacima objavljenim ranije ove nedelje.
Slab privredni rast u evrozoni
Međutim, privredni rast i dalje je slab, uprkos popuštanju monetarne politike. Najnovija procena pokazuje da je evrozona u prvom kvartalu 2025. godine zabeležila rast od svega 0,3 odsto.
Odluka centralne banke dolazi u trenutku velike neizvesnosti za privredu evrozone, dok se kompanije i donosioci odluka suočavaju s rastućim geopolitičkim tenzijama.
Poseban razlog za zabrinutost jeste politika carina predsednika SAD Donalda Trampa, za koju se očekuje da će imati negativan uticaj na privredni rast. Neke sektorske carine mogle bi posebno pogoditi Evropu, jer pogađaju ključne industrije poput čelika i automobilske proizvodnje.
Uticaj carina na inflaciju je neizvestan i, prema rečima zvaničnika, zavisiće od toga da li će i kako Evropska unija odgovoriti. Osvetničke mere EU su trenutno na čekanju, ali lideri Unije su poručili da su spremni da ih sprovedu ako bude potrebno. Pitanje ostaje i kako će planovi za povećanje troškova odbrane širom Evrope uticati na ekonomiju.
Elektroprivreda Srbije odbila je da dostavi dokumentaciju o svom poslovanju sa Alta bankom, koju je Nova ekonomija tražila putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja
U trenutku kada UN izveštaji govore o genocidu u Gazi, Srbija ne samo da nastavlja izvoz municije, već beleži rekordan profit. Među klijentima su firme bliske izraelskoj vojsci, a izvoz se skriva pod oznakom „strogo poverljivo“
Još jedan u nizu proizvoda iz Srbije u Evropi ne prolazi kontrolu kvaliteta. Ovoga puta u sojinom brašnu pronađen je aflatoksin
Direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija YUTA, Aleksandar Seničić, upozorio je da su prevarantske ponude za putovanja, naročito na društvenim mrežama, sve češće i da se građani lako prevare nerealno niskim cenama. „Za 200–300 evra ne možete dobiti luksuz sa bazenom“, poručuje Seničić
Firma Arhi.pro, jedna od vodećih firmi Beograda na vodi, je od 30. maja u blokadi. Tog dana je promenila i vlasničku strukturu. Blokirali su ih Narodna banka, Poreska uprava, Uprava za trezor...
Srbija srlja u građanske sukobe na jesen kada se oni koji su otišli na odmor vrate orni i poletni da se više ne povlače pred golom silom koja brani bezakonje
Ako je ovo još jedan Vučićev igrokaz neće se dogoditi ništa. Ukoliko je delovanje Tužilaštva za organizovani kriminal zaista primena zakona, onda su hapšenja zbog korupcije u slučaju pada nadstrešnice udarac u kičmu režima koji počiva na bezakonju
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
