U pokušaju da podstakne posustalu ekonomiju evrozone, Evropska centralna banka u četvrtak je smanjila referentnu kamatnu stopu za 25 baznih poena. Inflacija, koja je godinama bila ključna pretnja, sada prvi put pada ispod ciljanog nivoa, dok trgovinske tenzije i najave carinskih mera iz SAD dodatno komplikuju privredni oporavak
Evropska centralna banka (ECB) najavila je smanjenje kamatne stope za 25 baznih poena i istovremeno snizila svoje inflacione prognoze, usled jačeg evra i nižih troškova energije, prenose svetske agencije.
Ova odluka spušta kamatu na depozitne olakšice na 2 odsto, što je znatno niže od vrhunca od 4 odsto sredinom 2023. godine.
„Odluka o snižavanju stope na depozitne olakšice – koja predstavlja glavni instrument Saveta ECB za usmeravanje monetarne politike – zasnovana je na ažuriranoj proceni inflacionih izgleda, dinamike osnovne inflacije i efikasnosti transmisije monetarne politike“, navodi se u saopštenju ECB-a.
Inflacija u evrozoni pala je ispod ciljanog nivoa ECB-a od dva odsto u maju, dostigavši nižih od očekivanih 1,9 odsto, prema preliminarnim podacima objavljenim ranije ove nedelje.
Slab privredni rast u evrozoni
Međutim, privredni rast i dalje je slab, uprkos popuštanju monetarne politike. Najnovija procena pokazuje da je evrozona u prvom kvartalu 2025. godine zabeležila rast od svega 0,3 odsto.
Odluka centralne banke dolazi u trenutku velike neizvesnosti za privredu evrozone, dok se kompanije i donosioci odluka suočavaju s rastućim geopolitičkim tenzijama.
Poseban razlog za zabrinutost jeste politika carina predsednika SAD Donalda Trampa, za koju se očekuje da će imati negativan uticaj na privredni rast. Neke sektorske carine mogle bi posebno pogoditi Evropu, jer pogađaju ključne industrije poput čelika i automobilske proizvodnje.
Uticaj carina na inflaciju je neizvestan i, prema rečima zvaničnika, zavisiće od toga da li će i kako Evropska unija odgovoriti. Osvetničke mere EU su trenutno na čekanju, ali lideri Unije su poručili da su spremni da ih sprovedu ako bude potrebno. Pitanje ostaje i kako će planovi za povećanje troškova odbrane širom Evrope uticati na ekonomiju.
Nezadovoljni cenom otkupa mleka, velikim uvozom i prekidom saradnje sa mlekarama, proizvođači mleka organizovali su masovne blokade u Mrčajevcima i Kniću, zahtevajući hitnu reakciju Vlade Srbije
Srbija opet mora da čeka na dogovor oko ruskog gasa do poslednjeg trenutka. Kratkoročni gasni aranžman ističe 31. marta, a ako bude produženja, ono će opet biti samo na šest meseci
Država je „otključala“ nabavne cene u radnjama, a neki dobavljači su odmah počeli da šalju nove cenovnike trgovcima. Već u prvoj nedelji, pojedini su podigli cene za više od 600 artikala i to za sedam odsto u proseku. To automatski znači veće cene u radnjama
Pošiljka za tržište EU zaustavljena je na hrvatskoj granici zbog prisustva najtoksičnijeg mikotoksina. Od početka godine su već tri slučaja nebezbedne hrane iz Srbije registrovana na spoljnim granicama Unije
Otkazi u Juri samo su početak, upozoravaju sindikati i navode da su upitne hiljade radnih mesta u autoindustriji
U čemu su sličnosti i razlike razlika između klasične mafijaške porodice i mafijaške države? Kakvu ulogu oba slučaja igra Capo di tutti capi? I gde je tu Srbija
Milo Đukanović vladao je Crnom Gorom 32 godine. Vučić bi bar toliko da mešetari Srbijom, znači još jedno 18 godina – policijskom silom, tajnim službama, paravojnim partijskim formacijama, zauzdanim pravosuđem i pobesnelim tabloidima
Režim igra na sve ili ništa. Vučić nema apsolutno nikakvu ideju šta da radi, osim da pokuša da vlada, doslovno, policijskom silom i tabloidima. Jer državni sistem se kao posledica nasilja, krađe i nesposobnosti raspao, kao u Zaječaru
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
