Da bi dobili 6.000 dinara, građani moraju da budu prijavljeni u Akcionarskom fondu. A ako nisu, procedura nije komplikovana, ali može da napravi redove na šalterima. Kako da proverite svoj status i po potrebi se prijavite. Treba znati da ovo nije državna pomoć koju je režim oberučke obezbedio, već novac koji po zakonu sleduje svim građanima iz privatizacija
Najbezbedniji način da svi punoletni građani provere da li poseduju besplatne akcije i da li su evidentirani u Akcionarskom fondu jeste da lično odu u najbližu poštu ili ekspozituru Poštanske štedionice sa važećom ličnom kartom.
Evidencija je prvi i osnovni uslov za dobijanje 6.000 dinara od države od 22. do 25. septembra, čime se Aleksandar Vučićn i Siniša Mali hvale već danima. Oni koji nisu prijavljeni, od 7. septembra to mogu da urade preko sajta Uprave za trezor.
Ovo „darivanje“ su narodu pokušali da „prodaju“ kao jednokratnu pomoć svim građanima zemlje koja neće ići iz budžeta. Ispostavilo se, te Vučićeve pare su nešto što svi stanovnici već poseduju kao produkt dugogodišnjih privatizacija jer su svi imali akcije u najvećim državnim preduzećima, poput NIS-a, što je proces koji je Vučić masovno „pljuvao“ dok nije došao na vlast.
Veoma je zanimljivo da se među 24 sporne privatizacije često pominje i ime Siniše Malog, idejnog tvorca ove podele novca iz Akcionarskog fonda.
Sama provera je dosta jednostavna. Građani u poštu ili Poštansku štedionicu treba da ponesu ličnu kartu, gde će na osnovu matičnog broja službenici moći odmah da im kažu da li imaju akcije Akcionarskog fonda. Kada su već tu, mogu da provere imaju li akcije i NIS-a, Telekoma, Aerodroma Beograd, za koje je svojevremeno bilo prijavljivanje.
Savet je i da građani prvo provere radno vreme pošte, kako su brojne pošte koje nisu u centru grada uvele skraćeno radno vreme u različite dane. Primera radi, pošta u Bloku 45 na Novom Beogradu ponedeljkom, sredom i petkom radi od osam ujutru do 14 časova, a utorkom i četvrtkom od 13 do 19. Subotom radi od osam do podne.
Ako se utvrdi da su već prijavljeni – oni su stvar rešili i treba samo da čekaju uplatu.
Akcionarski fond formiran je u jeku masovnih privatizacija, pa su novci koje Vučić navodno daje ljudima, zapravo sredstva koja oni već poseduju. Zanimljivo je što je sada odlučio da ih podeli i to baš u preizbornom periodu, iako njegova stranka nije učestvovala u procesu početka privatizacije preduzeća, koji je počeo u Srbiji početkom 2000-ih, a koji su prvo radikali, a kasnije i naprednjaci „pljuvali“ kad god su imali priliku.
Fond je nastao na osnovu Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u procesu privatizacije, usvojenog 2007. godine, koji je počeo da funkcioniše 2010. godine. Tada je približno 4,8 miliona građana dobilo pravo na besplatne akcije – po pet akcija NIS-a, jednu akciju Aerodroma Beograd, 31 akciju Telekoma Srbije i sedam akcija Akcionarskog fonda.
Imovina fonda potom je povećavana kroz privatizaciju, stečajne postupke, povraćaj akcija i prihode od dividendi. Iako su ove akcije dodeljene pre više od decenije, deo građana i dalje nije svestan da ih poseduje.
Čim je došao na vlast, Vučić je 2013. godine izjavio da su okončane istrage o sve 24 sporne privatizacije, kako je njegova vlada i obećala, i da međunarodno uplitanje u greške u ovom poslu pokazuje „da moramo svi sebe da menjamo“.
„Očekujemo da se u narednom periodu pokaže da naši sudovi sude nezavisno, pravično ali da ta pravda bude efikasna. Da je ne čekamo 10 do 15 godina.“
Ipak, upravo tih 10-15 godina kasnije, sudski epilozi pokazali su da je većina ovih predmeta pala na sudu, zastarela ili završila bez osuđujućih presuda, dok imovina i odgovornost nisu suštinski rešeni.
Ispostavilo se da je u procesu privatizacije ovih 24 preduzeća učestvovalo i puno biznismena koji su sarađivali sa političarima, poput Milana Beka ili Miroslava Miškovića, ali i Mlađana Dinkića, Maje Gojković i Siniše Malog. Niko od njih nije zbog toga osuđen, pokazalo je istraživanje CINS-a iz 2018.
Siniša Janković, nekadašnji član radne grupe MUP-a, koja je istraživala 24 slučaja rekao je tada o celom procesu:
„Mi smo te 2012. godine dobili odrešene ruke da radimo. I radili smo na slučajevima dva meseca punom parom. I od nas se tražilo da hapsimo, ali smo usmeravani u kom pravcu da hapsimo. Onda je sve stalo. Osim jednog bivšeg ministra i jednog zamenika direktora u NIS-u, svi ostali koje smo uhapsili bili su marginalne ličnosti.“
Oni koji nisu evidentirani u fondu, treba da odu kući da se prijave elektronskim putem preko portala Uprave za trezora, na adresi idp.trezor.gov.rs, a prijava počinje 7. septembra. Za prijavu je potrebna važeća lična karta, prebivalište u Srbiji i srpsko državljanstvo.
Za samu prijavu za isplatu trebalo bi koristiti isključivo zvanični portal Uprave za trezor. Poseban oprez potreban je zbog mogućih lažnih sajtova koji izgledom podsećaju na državne stranice i mogu služiti za prikupljanje ličnih podataka.
Penzioneri i korisnici novčane socijalne pomoći dobijaju isplatu automatski, bez obzira na to da li su prijavljeni u Akcionarskom fondu.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Svi punoletni građani Srbije trebalo bi da dobiju jednokratnu novčanu pomoć od 6000 dinara u periodu od 22. do 25. septembra. Kako da proverite da li ćete taj novac dobiti automatski, ili morate da se prijavite
Uprkos tome što beskontaktno i elektronsko plaćanje postaju dominantni način kupovine u mnogim evropskim gradovima, količina gotovine u opticaju raste, pokazuju podaci Evropske centralne banke. Strahujući od kriza, sve više ljudi hoće da pri ruci ima gotovinu
Procenjuje se da će ulaganja države od dve milijardi evra u Ekspo privući i privatne investicije u približno istom iznosu – tačnije 1,83 milijarde evra
Isplata jednokratne državne pomoći penzionerima počeće 14. septembra 2026. godine. Iznos pomoći kreće se od 20.000 do 35.000 dinara, u zavisnosti od visine penzije. Posebna prijava nije potrebna
Država je raspisala javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava u okviru programa „Vrati se i stvaraj“. To bi trebalo da privuče onih 250.000 ljudi koji su otišli iz zemlje u poslednjih pet godina, a najviše mlade
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekt Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
