Foto; Tanjug/Sava Radovanović
U Srbiji je u prvom polugodištu 2025. godine najskuplji kvadrat stana prodat po ceni od 9.805 evra u Beogradu na vodi. Tržište nepokretnosti u istom periodu vredelo je 3,8 milijardi evra, što je porast od 11,9 odsto u odnosu na isti period 2024. godine
Republički geodetski zavod saopštio je da u prvoj polovini 2025. godine kvadrat stana na Beogradu na vodi prodat za rekordnih 9.805 evra. Najskuplja kuća prodata je na Savskom vencu za 3,8 miliona evra, a na teritoriji iste opštine je najskuplje garažno mesto plaćeno je 66.000 evra.
Ni poslovni prostor i poljoprivredno zemljište ne zaostaju. Najskuplji kvadrat poslovnog prostora prodat je za 5.648 evra u Beogradu, a najviša postignuta cena poslovnog prostora je 2,4 miliona evra u Кragujevcu.
Za najskuplje poljoprivredno zemljište u Republici Srbiji u prvom polugodištu 2025. godine je izdvojeno 1,2 miliona evra, na teritoriji opštine Кula.
Ekonomista Ervin Pašanović kaže za RTS da trenutno cene deluju astronomski, jer je najskuplji kvadrat bio skoro 10.000 evra.
„To je do pre par godina bilo potpuno nezamislivo. Imamo 70.000 evra za garažno mesto. Isto tako trend se prati u svakom delu tržišta nekretnina. Poslednjih 12 godina imamo kontinuirani rast cena i imamo veliku likvidnost, što znači da se većina stanova koji se naprave prodaju. Uzevši ta dva faktora u obzir, možemo da kažemo da je stanje na tržištu takvo da ljudi kupuju ovakve stanove i da tržište može da apsorbuje sve što se ponudi i da se cena formira na osnovu tražnje“, navodi Pašanović.
Iako se gotovo 80 odsto nekretnina prodaje za gotovinu, u prvoj polovini tekuće godine zabeležen je značajan rast kreditnog tržišta nepokretnosti u odnosu na isti period prethodne godine. Kreditno finansiranje zabeleženo je u 13 odsto ugovora o prometu nepokretnosti što predstavlja porast od 5 procentnih poena u odnosu na prošlu godinu.
Najveći deo ovih sredstava usmeren je na kupovinu stanova: u 30 odsto ugovora o kupoprodaji stanova evidentirano je kreditno plaćanje, što predstavlja porast od 9 procentnih poena u odnosu na 21 odsto iz prethodne godine.
Grad Beograd dominira u ukupnoj vrednosti prometovanih stanova sa udelom od 53 odsto. Pored toga, Beograd ima najveće učešće u vrednosti prometovanih garažnih prostora (68 odsto), poslovnih prostora (44 odsto) i građevinskog zemljišta (52 odsto).
S druge strane, region Vojvodine prednjači u vrednosti prometa poljoprivrednog zemljišta sa udelom od 70 odsto, kao i u prometu kuća (40 odsto) i vikendica (59 odsto).
„Tržište nepokretnosti pokazuje stabilnu dinamiku sa 60.964 kupoprodajnih ugovora, što je neznatno povećanje od 0,5 odsto u odnosu na isti period prošle godine. U ovom periodu došlo je i do nastavka umerenog rasta cena stanova sa godišnjom stopom rasta od 5,78 odsto“, navodi RGZ.
Ervin Pašanović za RTS ukazuje da postoji nekoliko razloga zašto su cene nekretnina toliko visoke.
„Prvo, zato što nemamo tržište kapitala, nemamo berzu koja je funkcionalna i ne možemo da plasiramo novac nigde drugde, možemo da ga plasiramo u nekretnine. Sav višak kapitala prelazi u nekretnine. Pored toga, imamo pad nataliteta, samim tim manje dece nasleđuje više roditelja, imaju veći kapital, prodaju nekoliko stanova, poljoprivredno zemljište, kuće. Takođe, imamo najveći rast kreditnih kupaca, sada smo na 36 odsto, što u poslednjih 45 godina nije bilo tako“, objašnjava Pašanović pa dodaje.
“Faktički to znači da narod misli da su nekretnine vrlo stabilne, vrlo sigurne, da je rast i kroz kapitalizaciju veliki i da je prinos opet zadovoljavajući kroz izdavanje. Nekretnine su najsigurniji vid ulaganja koji donosi najveći povrat u investiciju”, kaže Pašanović.
I pored nikad većih cena potražnja stanova i poslovnih prostora u Srbiji beleži rast. Vrednost stanova povećala se za 23,4 odsto, ali se povećao i broj ugovora za 8,2 odsto.
Poslovni prostori beleže nešto manji rast. Vrednost je povećana za 6,3 odsto, a broj ugovora za 6,1.
Sa druge strane zabeležen je pad u dva važna segmenta – kućama i poljoprivrednim zemljištima. Iako je vrednost kuća porasla za velikih 8,9 odsto, broj ugovora se smanjio za gotovo 5 odsto (4,9).
Poljoprivredno zemljište beleži pad u oba segmenta – minus 10,8 odsto u broju ugovora i minus 10,5 odsto u vrednosti.
Garažni prostori su imali zanimljiv trend, iako je broj ugovora opao za 15,1 odsto, ukupna vrednost porasla je za 14,7 odsto, što ukazuje na rast cena.
Direktor Međunarodne agencije za energetiku upozorava da Evropa ima zalihe avionskog goriva za svega šest nedelja, dok rat u Iranu blokira ključne energetske tokove kroz Ormuski moreuz
Posao vredan više od 22 miliona dinara, a Milenijum tim bio je jedini ponuđač
Delez Srbija završila je 2025. fiskalnu godinu padom neto dobiti od 85 odsto u odnosu na 2024. godinu
Kompanija Super Ego Holding demantuje navode američke emisije „60 minuta“ CBS njuza
Hoće li cene avio karata otići u nebesa? Koliko agencije mogu onda da povećaju cenu aranžmana? Koliko avio kompanije mogu da traže doplatu?
Pobeda Tise Petera Mađara prevazilazi granice malene Mađarske. Ona se preliva i na susednu Srbiju kao noćna mora za Aleksandra Vučića i motivacija za sve one koji žele da mu vide leđa
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
