Skoro 900 stranih državljana zatečeno je prilikim inspekcije na radnom mestu bez dozvole za rad. Prošle godine je stranim licima izdato preko 45000 dozvola za rad, prema podacima Ministarstva za rad i zapošljavanje, dok domaći radnici odlaze u pečalbu
Inspektori rada su tokom prošle godine na poslu zatekli ukupno 7.781 stranog državljanina, od kojih 867 nije imalo dozvolu za rad u Srbiji, a brojni su i oni koji rade bez ugovora ili prijave na obavezno socijalno osiguranje, piše Forbs.
„Među strancima bez dozvole za rad, najviše je bilo – Turaka. Od ukupno 867 zatečenih stranih državljana iz različitih država za koje poslodavci nisu obezbedili radne dozvole, 687 su državljani Turske, 36 su državljani Kine, 26 ih je iz Indije, 24 sa Kube, 22 iz Egipta, 15 iz Uzbekistana“, naveli su iz Inspektorata za rad. Bez odgovarajućih papira zatečeni su i državljani Ukrajine, Nepala, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Tadžikistana, pa i Italije i Poljske. S druge strane, Turci nisu najbrojniji među angažovanim, kontrolisanim, radnicima. Na prvom mestu su građani Kine – 5.952, dok je iz Turske prekontrolisano 1.183 radnika. Sledi Egipat sa 256 radnika, Indija 145, Tadžikistan 40.
„Na radu ‘na crno’, bez zaključenog ugovora o radu ili bez podnete prijave na obavezno socijalno osiguranje, zatečeno je 450 stranaca, od kojih 335 državljana Turske, Kine (26), Egipta (22), Kube (14), Indije (13), Uzbekistana (11) i 10 državljana Turkmenistana“, naveo je Inspektorat za rad. Većinu stranaca – 53 odsto od ukupno 7.781 koliko je zatečeno, angažovale su firme iz inostranstva i upućeni su na rad kod poslodavca registrovanog u Srbiji za koga obavljaju ugovorene poslove.
Preostalih 47 odsto angažovali su poslodavci registrovani u Srbiji. Iz Inspektorata za rad ukazali su i da se pojedinim delatnostima povećava broj radno angažovanih „na crno“ u istim periodima svake godine, što je naročito karakteristično za ugostiteljstvo i građevinarstvo.
Broj stranih radnika vrtoglavo raste
Puna primena izmena Zakona o zapošljavanju stranaca je počela 1. februara.
Prema podacima Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost, od početka primene Zakona o zapošljavanju stranaca u novembru 2014. godine, broj izdatih dozvola za rad kretao se oko 6-12 hiljada, sve do 2020. godine kada se udvostručio na 23.000.
Intenzivan rast je nastavljen tako da je prošle godine, prema podacima Ministarstva za rad i zapošljavanje, do 8. decembra stranim licima izdato 48.846 dozvola za rad.
Država ne ulaže u domaću radnu snagu
Trend zapošljavanja starnih radnika ide pod ruku sa odlaskom domaćih.
Prošlog avgusta načinjene su izmene i dopune Zakona o zapoljšavanju stranaca, kojim je umnogome pojednostavljena i olakšana procedura zapošljavanja stranaca. Ključna novina tog zakona je uvođenje jedinstvene radno-boravišne dozvole i potpuna digitalizacija tog postupka.
Stručnjaci su tada upozorili da se Srbija očigledno strateški opredeljuje za uvoz jeftine radne snage, umesto za poboljšanje radnih prava svojih građana.
„Ovo samo pokazuje koliko je država nezainteresovana da ulaže u domaću radnu snagu kako ne bi postojao konstantni i veliki odliv radne snage u Evropsku Uniju i druge države”, rekao je tada Mario Reljanović, iz Instituta za uporedno pravo.
Traženi i inženjeri i zanatlije
Srbija će u narednih godinu do dve dobiti prvu preciznu listu deficitarnih zanimanja. Sajt Forbes Srbija ocenio je da će namena tog spiska biti „gašenje požara” i podseća da Zakon o zapošljavanju stranaca predviđa „potrebu za otkrivanjem poslova koje nema više ko da obavlja.”
Tim zakonom predviđeno je da strani državljani koji poseduju tražene kvalifikacije neće morati da prolaze test tržišta rada i čekaju odobrenje Nacionalne službe za zapošljavanje.
Na listi poslova koji će i u 2024. biti najtraženiji su stručnjaci iz IT sektora, mašinski i elektroinženjeri, kao i zanatlije, vozači i prodavci.
Prisutan je izražen deficit zanatlija svih profila, počev od oblasti građevinarstva do ugostiteljstva.
Izvor: Fonet
Hrvatski i crnogorski turistički sektor po Srbiji traže desetine hiljada radnika za turističku sezonu. Na ceni su najviše kuvari i pica-majstori, ali najviše prijava ima za sobarice i pomoćne radnike
Poremećaj tržišta izazvan je uvozom jeftinih sireva iz Evrope, a značajan deo problema leži i u ilegalnom tržištu sireva, tvrdi ministar poljoprivrede Dragan Glamočić
U naselju Zabrnjica u blizini Priboja australijska rudarska kompanija Middle Island Resources Limited otkrila je „potencijalno značajnu zonu zlatne mineralizacije”
Aleksandar Samuilović, advokat konzorcijuma privatnih prevoznika „Arriva Litas“, za „Vreme“ objašnjava kako je grad Beograd izgubio spor protiv njih vredan 900 miliona dinara. Razlog spora je što su, kaže on, privatni prevoznici mesecima prevozili Beograđane „na svoju štetu“ zbog direktnih odluka Grada
Država pod pritiskom najzde starih frižidera, guma i bojlera u prirodi vraća podsticaje firmama koje se bave reciklažnim otpadom u Srbiji
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Zbog čega Darko Glišić vreba starije osobe? Kako režim po ko zna koji put hoće da ih prevesla? Šta im Aleksandar Vučić daje desnom, a uzima levom rukom? I šta nam govori dramatično poskupljenje domova za stare
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
