Potraga za zidarima i majstorima različitih profila skoro da je postala nemoguća misija. Srbiji nedostaju brojni profili radnika, ali mladima zanati nisu privlačni, čak ni kada se nude primamljive zarade
Srbiji već godinama nedostaju lekari i medicinske sestre ili vozači autobusa, a sada je očigledno da ostaje i bez zanatalija.
Generalni direktor Srbijatransporta Goran Aleksić rekao je ranije za „Vreme” da su, uz sve intervencije države, potrebne godine da se sve „dovede u red”.
Potraga za zidarima i majstorima različitih profila skoro da je postala nemoguća misija. Nedostaju nam i bravari, auto-električari, mesari, trgovci, konobari, kuvari, poslastičari, obućari, krojači.
Nedostatak radne snage u pojedinim profesijama je toliki da je neophodno da se napravi stručna analiza, ali i ozbiljan plan, piše RTS.
Za građevinskog operatera htela bi tako da se školuju samo tri učenika. Iako im je posao zagarantovan, Građevinska škola u Beogradu već nekoliko godina ne može da upiše odeljenje koje obrazuje zidare, armirače i tesare.
I u Tehničkoj školi „Drvo art“ na Dorćolu muče muku sa jednim smerom. Trenutno dvanaestoro učenika želi u stolare, a potrebno je 15 da se formira odeljenje.
Nedostaju i obućari, mesari, bravari…
Nedostaju nam i bravari, auto-električari, mesari, trgovci, konobari, kuvari, poslastičari, obućari, industrijski i modni krojači.
U Privrednoj komori kažu da su u saradnji sa Kancelarijom za dualno obrazovanje i Nacionalnom službom za zapošljavanje napravili listu deficitarnih obrazovnih profila sa ciljem da motivišu mlade da se opredele za školovanje za te obrazovane profile.
Da bi mlade motivisala da se više bave ovim poslovima, Vlada Republike Srbije je prošle godine usvojila uredbu o podršci dualnom obrazovanju i učenju kroz rad.
„Privreda je izrazila želju koliko joj učenika treba, odnosno koliko je spremna da primi na rad kod sebe i za učenike koji budu odabrani to će se desiti već u septembru naredne školske godine. Škole će dostavljati njihove podatke nakon što se naprave ugovori između kompanija, škole i roditelja tih učenika i ti učenici će dobijati stipendiju za sve tri godine školovanja, devet meseci godišnje“, rekla je za javni servis direktorka Tehničke škole „Drvo art“ Zorica Đoković.
Privredna komora Srbije i Nacionalna služba za zapošljavanje trenutno pripremaju objedinjenu listu potreba poslodavaca za narednih pet godina.
Jedan od razloga pravljanja liste je i Ekspo 2027. koji već sada ima potrebu za radnicima u oblasti građevinarstva, a tražiće se i ugostitelji, hotelijeri…
Plata varioca i do 4000 evra
Usled nedostatka radnika, neki zanati su u Srbiji bolje plaćeni nego akademska zvanja, kažu u Uniji poslodavaca.
Prema statističkim podacima, i dalje najviše zarađuju programeri i kontrolori leta, ali život često demantuje statistiku. Srbiji nedostaje 20.000 profesionalnih vozača, a prognoze su da u narednih pet godina problem neće biti ublažen.
Sa zanatima se zarađuje značajno više, ali je pravilo – što više radiš više zaradiš. Najbolje ide frizerima, vodoinstalaterima, variocima i automehaničarima. U nekim oglasima se nudi početna plata koja je čak ista ili veća od lekarske ili profesorske.
Plata varioca u nekim oglasima bila je i do 4000 evra, ali to su uglavnom sezonski poslovi, od tri do šest meseci.
Zarada jeste velika, ali često nije zagarantovan posao tokom cele godine.
Uprkos primamljivim zaradama, mladima o0čigledno nisu privlačni zanatski poslovi.
Zbog toga je u Srbiji tokom 2023. godine izdato više od 52.000 radnih dozvola strancima, što je skok od skoro 70 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Izvor: RTS
Nemaju svi gradovi Srbije istu satnicu za jeftinu struju, a ona takođe zavisi i od vrste brojila koje potrošači imaju ugrađeno u domaćinstvima. U periodima povećane potrošnje, ušteda nije mala
Država prošle godine nije obezbedila dovoljne količine sirovine za pelet, tvrdili su proizvođači. Zato su ovog leta građani pohrlili da kupe ogrev pre nestašice. To je odmah povećalo i cene
Dunav je ovog leta dostigao rekordno niske nivoe. Posledice se osećaju u plovidbi, energetici, poljoprivredi i rečnim ekosistemima. Kakva je budućnost evropskih reka
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu, kojim se velikim zagađivačima odobrava rad
Suša i ekstremne temperature sve ozbiljnije ugrožavaju srpsku privredu, a posledice bi građani mogli da osete kroz skuplju hranu, veću inflaciju i slabiji privredni rast. Ekonomisti upozoravaju da bi šteta po Srbiju mogla biti veća nego u Evropskoj uniji
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
